Prethodni članak
Oslikavanje crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku (FOTO)
Objavljeno 06/01/2020
Sredinom oktobra počelo je oslikavanje unutrašnjosti crkve Svetog Vaznezesenja Gospodnjeg u Čačku, koja je u prethodne dve godine kompletno rekonstruisana. Ovaj hram jedan je od najstarijih u Srbiji – sagrađen 1196. godine kao zadužbina župana Stracimira, brata Stefana Nemanje.
Vaznesenje Gospodnje, akademski slikar Radan Radojlović uz pomoć samo sina Alekse i saradnika Siniše Damjanovića, oslikao je za manje od dva meseca. Ova raskošna kompozicija baš je u kupoli čačanskog hrama po zamisli i blagoslovu vladike Žičkog.
Kako je crkva u svojoj dugoj istoriji bila i džamija, manastir i parohijska crkva, arhitektonski nije tipičan pravoslavni hram. Za Radana, kako kaže, to je i poseban umetnički izazov.
„U zoni ispod proroka će se naći pandantifi koji su takođe atipični, znači nisu klasični trouglovi nego su školjkastog oblika, oblika apside. Između njih se nalaze opet trouglovi koje ćemo rešiti anđelima, velikom broju ornamentike i poprsjima proroka„, kaže Radojlović.
Prva faza oslikavanja hrama završiće se do ovogodišnjeg Vaskrsa.
„I sav novac da imamo, ovo oslikavanje hrama će potrajati sigurno oko tri godine, ali moguće je da bude i za pet. Tako da smo mi u svakom slučaju Bogu blagodarni ako to bude i za pet godina, jer ovaj hram dugo čeka ovaj momenat„, kaže starešina čačanske crkve Marko Mirković.
Za vreme oslikavanja hrama, crkva je radila a u njoj su se obavljala krštenja, a službe u susednom paraklisu.
Uskoro će skele biti sklonjene pa će oni, koji posećuju crkvu, moći u poptunosti da vide šta je do sada oslikano.
Slađana Miletić, RTS
Možda je greh napraviti kritički osvrt na novotarske radove u crkvi na današnje Badnje veče, ali greh je Božiji što su ljudi u crnom koji se kriju iz njihovog krsta, a ne pravislavnog u duhu njihovog tumačenja pravoslavlja naredili su da se okreče ikone koje su bila prava umetnička dela od istorijskog i religijskog značenja i velike duhovne vrednosti. Takva pojava se kroz istoriju beleži samo za vreme Turaka i posleratnog oslobođenja i vladavine komunizma na čelu sa maršalom i partijom.
Ovo sad što se oslikava po zidu više deluje na neku dečiju bojanku namenjenu blago retardiranom detetu do sedam godina uzrasta da je oboji i to sa upotrebom u vrh glave sa nekoliko različitih bojica da malo dete koje boji bojanku ne bi previše lutalo koju od pet ili možda šest boja treba da upotrebi.
Obišao sam mnoge manastire i pravoslavne crkve i neko ko je laik u ovoj oblasti ikonopisanija mogu samo da izrazim svoja zapažanja da se nekada davno ovako nisu oslikavale crkve. Svako ko se ne slaže samnom, nek slobodno ode u neke od manastira u Ovčar banji i nek se uveri i obavezno prisluži jednu voštanu sveću za zdravlje i izbavjenije ovih novotara u gradu sa crne boje garderobom i novčanim primanjima od preko 200000 dinara.
Možda je ovo proces sekularizacije i pripreme ulaska SPC pod okrilje Vatikana ili je ovo generalna proba i priprema terena za dolazak nečastivog?
Da li je u duhu pravoslavlja da domaćin koji prima sveštenika za osvećenje vodice pripremi tamljan, ali onaj pravi a ne crne boje prekriven belim prahom koji kao miriše na ružu ili već šta koji prodaju u crkvi u centru grada, a meni više smrdi nego miriše pa odem u radnju Svetosavlje u Kneza Miloša i kupim pravi tamljan boje sunca koji lepo miriše i brikete i u kadionici prvo stavim briket koji sa gornje strane ima udubljenje i tu postavim tamljan, a kad dođe čovek u crnom koji sebe naziva sveštenikom odmah uhvati se za briket i sve prospe dole na dno kadionice i na tako prosut tamljan stavi briket sa komentarom da ovako bolje gori. Ako treba čovek u crnoj odori da izvrne sve naopačke na očigled domaćina kuće koja ga je sa puno ljubavi primila u svoj dom, onda možda i svoj krst drži naopako taj koji odsutno brzo igovara reči, a ne molitvu kako bi što pre otišao do sledećeg domaćina i uzeo para? Dok izgovara te reči koje mu nemaju nikakvo značenje, pogledom šara po stolu da vidi koliko je spremnjeno para za njegovu recitaciju. Ako je malo para onda se okrati sve za minut dva i užurbano i ljutito ide dalje jer za njih važi ono pravilo da je vreme novac. Kod njih nema nematerijalno, već samo materijalno. A gde je novac tu Boga nema.
Ako domaćin nije upućen u tarife koliko se plaća za usluge da bude bliže Bogu, onda će mu čovek u crnoj odori reći da da onoliko para koliko misli da se ne osramoti. Što je veoma perfidno i daleko od pravoslavlja i Boga.
Važno je da će večeras na Badnje veče iz crkvene porte ispaljivati vatromet. Valjda je to po njihovim kanonima vatikanskog pravoslavlja?
Religije su pored monarhije i političkih lidera bile i biće glavni instrument kontrole svetine. A svetina je povodljiva i traži vođu da ih vodi. Možda će se neko uvrediti mojim komentarom jer ko sam ja da komentarišem religije, ali prvo ti koji komentarišu moraju da razgraniče šta je to religija, a šta vera. To nije isto. Kažu Bog na nebu, a đavo na zemlji. Čovek nije bezgrešno biće i sklono je kvarenju. Protok vremena je učinio da se mnoge stvari iskvare od ljudi do religija. Jabuka u korpici je najlepša kad je tek ubrana, ali vremenom ona se kvari. Još ako u toj korpici ima kvarnih jabuka i truleža, onda ta tek ubrana i lepa jabuka će se još brže ukvariti.
Nemam ništa protiv drugih religija, svako ima pravo na svoj izbor i važno je da je jedan Bog. Moj komentar vezano za Vatikan je samo konstatacija o već otpočetoj sekularizaciji SPC. Njima na čelu sa papom želim svu sreću i da nađu i prate pravi put Božiji.
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Баш се наједио брат, новинар приправник.
Не једи се брате, јер старе фреске нису уништене. Скинуте су са зида цркве и биће пренете на друго место, после конзервације. Не знам каква је судбина „столова” (тј. столица) уз јужни зид, које су имале плочице и на једној од њих је писало, Франциска Крен. Упућени знају шта су Кренови били за Чачак, па самим тим и за Цркву. Претходних шездесетак година сам увек стајао ту уз „столове” када бих био на Богослужењима. Навикао сам се и сада ми то недостаје. Но, има навика, ал’ има и одвика.