Ispod indiga – druga zbirka poezije Biljane Milićević

Krajem minule godine iz štampe je u izdanju čačanske kuće Legenda izašla druga zbirka poezije “Ispod indiga” naše sugrađanke Biljane Milićević, u kojoj autorka nastavlja svojevrsno traganje za bezbrojnim odgovorima započeto u prvoj zbirci “Između”.

Mada se već duže vreeme mogu čuti ocene da je u 21. veku poezija kao književna forma uveliko na izdisaju, svaki novi stih, pesma i poetska zbirka predstavljaju neoboriv dokaz da je pesništvo sad i ovde, hvala na pitanju, živa i zdrava. Tim pre jer, kako kaže Milica Baković u recenziji zbirke “Ispod indiga”, Biljana Milićević i njene kolege po peru i stihu poeziju vide i prepoznaju svuda oko sebe. U stvarima i pojavama koje ona, kao hroničara u outđenom vremenu i prostoru  poetskim autobiografskim tonom prevodi u svet “Ispod indiga”.

– Možda još uvek tragam za svojom “pesmom pesme”, za pravim nadahnutim manifestom svog duha i duše te se često vraćam i osluškujem stihove, i svoje, i brojnih pesnika – onih znamenitih, ali i onih skromnih, nepoznatih… U svetilištu reči, opsesivno verujem da samo poezija može da odgovara na pitanje šta je to život bez obzira na njenu moć i nemoć jer pesma “ne leči već miri”. Moj novi literarni zavet, autentično svedočanstvo moje najglasnije ćutnje, prepisuje život skrivenog i tihog buntovnika. Ako čitalac u njoj bude prepoznao ljubav i slobodu koja je izvor i utoka moje poetike, smatraću da je moje poetsko snoviđenje postiglo cilj. Nesporno, mnogo toga nije moguće reći pesmom, ali ostaje večna upitanost – kakav bi svet bio bez poezije – tumači svoju novu zbirku poezije Biljana Milićević.

Koliko god se nekome učinilo da je zbirka Ispod indiga isključivo utemeljena  na misaononom, refleksivnom poetskom izrazu ona mnogo dublje zadire u našu sumornu svakodnevicu.

– Milićevićka duhovitom igrom reči demonstrira i autentične socijalno-patriotske teme koje, kao bumerang, oslikavaju aktuelni društveni trenutak u kojem je prepoznatljiva kritička žaoka… Jedini toponim u ovom pesničkom nizu je Balkan u pesmi Pijana kolica koji apostrofira  dah i duh pijace i antejsku vezu realnog i irealnog sveta… Nemanje punih xepova kod Milićevićke  je apoteoza životu, a ne defetizmu i smrti “jer ljudi bežeći od smrti kreću za njom u poteru” (demokrit, fragment 203) -navodi u recenziji Milica Baković.

Da je poezija jedina pod kapom nebeskom koja polaže pravo vlasništva nad čovekom, pružajući mu zaklon od sebe, i da bi se u poeziju trebalo uliti kao u poslednje, možda i jedino mesto sopstvenog postojanja smatra profesor Slobodan Nikolić,

– Upravo to, u zbirci “Ispod indiga”, čini poezija gospođe Biljane Milićević, jer posezanje za njom, kao što rekosmo, označava početak, ali i završetak, ozbiljnog i istinski rodnog mišljenja. Pesniku je povratak u ovaj svet nemoguć. Gospođu Milićević bi trebalo ozbiljno shvatiti – zaključuje u recenziji zbirke “Ispod indiga” profesor Nikolić. 

_________________________________________________________________________