Putevima dragačevskih tkalja
U holu Kulturnog centra u Guči otvorena je izložba “Putevima dragačevskih tkalja”, a posetioci su imali priliku da vide radove polaznika besplatne škole tkanja.
Još pre 70 godina Rajka Borojević i žene iz gornjeg dela Dragačeva, a na temeljima tradicionalnih znanja i umeća krenule su putem tkanja.
Organizovani u Dragačevsku zadrugu tkalja, žene ovog kraja su izatkale na hiljade kilometara platna, štofova, zavesa i prekrivača.
Borojević je bila ta koja je uspela da rad i stvaralaštvo žena Dragačeva učini vidljivim i prepoznatljivim od strane šire zajednice.
Tranzicija je za zadrugarke bila kobna. Danas se sa setom mnogi sete tog vremena kada je uz dobru organizaciju samo jedne, ali velike žene, u ovaj kraj stigla emancipacija i napredak.
U želji da se niti osnove i potke nikada ne prekinu, u Muzeju trube u Guči 2016. godine realizovana je stalna muzejska postavka „Dragačevska zadruga žena – heroina jednog vremena“, zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.
Ministarstvo je podržalo i ideju za realizaciju projekta „Putevima dragačevskih tkalja“, drugu godinu za redom, a Kulturni centar je uz pomoć Narodnog muzeja u Čačku i Osnovne škole „Ratko Mitrović“ iz Čačka, koji su ustupili svoje razboje, organizovao školu tkanja.
Žene iz pevačke grupe “Dragačevke” priredile su mali performans u ambijentu posebno pravljenom za ovu namenu – među ćilimima, s preslicama u rukama i uz neizostavnu pesmu.
Tkaju godinama,ali nigde sukna i sajkace da kupis,osim na vaserima,i to vise kupuju turisti nego Srbi.
Има још понека остарела мајка која уме нешто да исплете и сашије ручно. Мајстора шнајдера и абаџија више нема нити ко учи тај занат ако постоје више занатско кројачке школе које су стварале врхунске мајсторе који су били цењени у Француску. Но данас нико и не знаје шта је то одело нити како се носи. Углавном на улици сви носе некаке спортске дроње од некаког вероватно радиоактивног увозног платна стиснутог уз дупе. Овде је данас брзина императив живота са отимачином и свакојаким терором па ко преживи нека запише.