Vlada usvojila Medijsku strategiju, doprinos u izradi dao i OzonPress

 Članovi vlade usvojili su danas Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period 2020. do 2025. godine.

Premijerka Ana Brnabić zahvalila je Evropskoj uniji, OEBS-u, ambasadi Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer – partnerima vlade koji su radili na izradi ovog dokumenta. Radna grupa nastaviće rad i na Akcionom planu za primenu Strategije.

Влада је данас усвојила Медијску стратегију до 2025. год. Иста Радна група наставиће да ради на Акционом плану за имплементацију. Хвала члановима Радне групе и партнерима из ЕУ, ОЕБС, амбасаде Норвешке и Фондације Конрад Аденауер. Ово је први корак. Остаћемо посвећени овом послу.

— Ana Brnabic (@anabrnabic) January 30, 2020

U izradi Nacrta medijske strategije Srbije do 2025. godine aktivno su učestvovali predstavnici medijske koalicije koju čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija Lokal pres koji je delegirao urednika Ozonressa Stojana Markovića.

Kako je Udruženje novinara Srbije ranije objavilo, ekspert Evropske komisije Frančesko Šakitano je krajem novembra u izveštaju Nacrt medijske strategije ocenio kao „dobro napisan i struktuiran“. Ukazao je na nedostatke u zakonima i njihovoj primeni, kao i da propisi ne prate u dovoljnoj meri tehnološke promene.

Šakitano je u svom izveštaju, u koji je UNS ranije imao uvid, naveo da Medijska strategija ukazuje na nedostatke u zakonima i njihovoj primeni u Srbiji, kao i da aktuelni propisi ne prate u dovoljnoj meri tehnološke promene. On je posebno istakao obaveze koje su novom Strategijom predviđene za veb televizije, IPTV televizije i platforme preko kojih se dele video zapisi, kao što je Jutjub.

Osim toga, Šakitano je naveo da je predviđena bolja zaštita novinara i ojačana uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Predviđa se da REM treba da bude aktivniji i da njegov rad bude baziran na istraživanjima, uključujući i monitoringe tokom predizbornih kampanja. Šakitano je dodao da je jedna od zamerki koje se mogu uputiti novoj Medijskoj strategiji to što u njoj nije jasno objašnjena razlika u ovlašćenjima između Ministarstva kulture i REM-a.

Predviđena je obaveza da se identifikuju medijske kompanije koje novac dobijaju iz državnih fondova, ali i da se utvrdi ko su njihovi vlasnici.

Ovom Medijskom strategijom, naveo je ekspert EK, apeluje se da se urade analize i identifikuju pritisci na medije koji mogu da ugroze njihov integritet i nezavisnost.

Svemu ovome je, kako navodi UNS, prethodilo slanje Nacrta medijske strategije Evropskoj komisiji, posle javne rasprave, ali uz značajne izmene u odnosu na verziju koju su sačinili članovi radne grupe. Premijerka Brnabić tada je izjavila da su izmenjeni tekst Nacrta medijske strategije bez njenog znanja u Brisel poslali njeni saradnici i da je ubeđena “da je došlo do greške“.

Ovo je, inače, drugi pokušaj izrade nove medijske strategije. Naime, krajem marta 2018. godine saopšteno je da je Medijska strategija završena, iako su radnu grupu nekoliko meseci pre toga napustili predstavnici najvećih medijskih udruženja, koji su ocenili da je ta strategija nelegitiman dokument.

Mesec dana kasnije savetnica presednika Srbije Suzana Vasiljević objavila da je izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. 

Nova radna grupa za izradu medijske strategije formirana je u junu 2018. Međutim, već u avgustu je šest novinarskih i medijskih udruženja predalo zahteve Vladi Srbije,  koji su bili uslov za njihovo učešće u izradi medijske strategije i davanje legitimiteta tom dokumentu.