Koje nas sve reforme čekaju ove godine

Sporazumom sa MMF-om Vlada Srbije se obavezala na veliki broj konkretnih mera sa precizno definisanim rokovima, ali pošto objedinjeni spisak planiranih reformi javnosti nije predočen, rokovi se (makar u izjavama) neretko pomeraju pa ostaje teško razlučiti šta nas zapravo čeka tokom 2015. godine. Ipak, tekst aranžmana sa MMF-om (koji država nije prevela na srpski niti ga je objavila) veoma je jasan i ne ostavlja mesta različitim tumačenjima.

MART

Sporazumom sa MMF-om Vlada se tako obavezala da još prošlog meseca reši pitanje Železare Smederevo u čemu nije uspela, pa je ovaj problem prenet u mart. Prema najnovijim izjavama, rešenje za Železaru bi trebalo da bude nađeno ove nedelje, pošto država izabere jednu od pet kompanija koje su se javile na poziv za izbor menadžera te fabrike.

Memorandum sa MMF-om precizira da bi Vlada Srbije ove ili sledeće nedelje morala da reši i pitanje Metalsko-sirćetnog kombinata (MSK).

Do kraja marta bi i Železnica Srbije trebalo da se makne sa mrtve tačke, tako što će biti razdvojena u četiri preduzeća: Železnicu AD, preduzeće za prevoz putnika, za prevoz robe i za infrastrukturu. Državni sekretar Ministarstva saobraćaja Dejan Trifunović nedavno je potvrdio da će osnivačka akta za ove firme biti definisana do 31. marta, a da će one početi da rade 1. jula.

U naredne dve nedelje bi trebalo i da se spoje Putevi Srbije i Koridori Srbije, što je mera koja već dugo pravi trenje, jer će jedan od generalnih direktora – Zoran Drobnjak ili Dmitar Đurović – ostati bez funkcije.

Ovog meseca je proradio i jedan šalter za dobijanje građevinske dozvole, koji bi prema dogovoru sa MMF-m u punom kapacitetu trebalo da profunkcioniše do juna. Novim zakonom o građevini koji je stupio na snagu 1. marta definisano je da se dozvole za gradnju dobijaju u roku od samo 28 dana.

Do kraja ovog meseca treba da budu usvojene i izmene zakona kojim će domaći investitori dobiti jednak tretman kao i strani.

Predviđeno je i da do kraja marta Vlada usvoji plan finansijskog restrukturiranja EPS-a, kao i Program transformacije Poreske uprave 2014-2019, koji razvija Ministarstvo finansija.

Još 15 dana je ostalo i da se završi analiza sistema javne uprave koja treba da pokaže gde su najveći viškovi zaposlenih i gde se može postići najveće poboljšanje efikasnosti, kao i da Vlada dostavi ministarstvima instrukciju o tome na koji način da izračunaju fiskalni efekat mera koje treba da sprovedu. Ministarstvo finansija treba (ako već nije) i da uspostavi specijalnu jedinicu za upravljanje fiskalnim rizicima. Vlada bi trebalo i da donese uredbu kojom će biti regulisani uloga i nadležnosti Ministarstva finansija, ekonomije i drugih ministarstava u nadzoru državnih preduzeća.

Na kraju, ovog meseca bi trebalo da bude promenjen i Zakon o radu tako da dobijanje socijalne pomoći bude „bolje usaglašeno“ sa konkretnim programima obuke.

APRIL

Prema rečima ministarke za državnu upravu Kori Udovički, za naredni mesec ili eventualno početak maja, planirano je predstavljanje zakona o racionalizaciji, nakon čega će u julu država početi da deli otkaze onima koji su višak. Država planira da ove godine otpusti između 1,7 i dva odsto zaposlenih, što je oko 10.000 ljudi.

U aprilu bi trebalo da se pronađe i rešenje za Petrohemiju, što izgleda sve manje ostvarivo, nakon povlačenja potencijalnih ruskih investitora. U aprilu nas čeka i poskupljenje struje za 15 odsto, preko rasta cene kilovata i uvođenja akcize, mada je izvesno da će zbog svih predviđenih procedura, prvi uvećani računi građanima stići u junu.

MAJ

Prema tvrdnjama premijera Aleksandra Vučića do maja će biti doneta odluka o rekonstrukciji i proširenju kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla. Ovo je predviđeno i sporazumom sa Fondom, mada tamo rok nije preciziran.

JUN

Za jun je previđeno usvajanje novog Zakona o inspekcijskom nadzoru u cilju smanjenja sive ekonomije i korupcije, a predlog ovog zakona se već nalazi u Narodnoj skupštini. Ipak, glavna vest u tom mesecu će biti Zakon o zaradama državnih službenika (to jest o platnim razredima), koji bi trebalo da bude upućen u Narodnu skupštinu, koja će ga prema planu usvojiti do oktobra, a zakon će verovatno početi da važi od januara 2016. uz određeni tranzicioni period.

U junu možemo očekivati i žalbe raznih gradonačelnika i predstavnika Vojvodine, pošto bi tada trebalo da bude promenjen zakon o finansiranju lokalne samouprave, kako bi se smanjili transferi i dala „podrška“ gradovima i opštinama da podignu sopstvene prihode. Zakon će stupiti na snagu u januaru 2016. godine.

Šesti mesec je i rok da država konačno formira sveobuhvatan registar zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i lokalni nivo i državna preduzeća. Do tada bi trebalo da bude promenjen i zakon o javno privatnim partnerstvima, tako da Vlada o njima odlučuje tek ako ih prethodno odobri Ministarstvo finansija.

Uporedo sa time, trebalo bi da bude izmenjen i zakon o rokovima plaćanja, tako da pokrije i međusobna potraživanja državnih institucija.

MMF je zahtevao da država prestane da daje garancije za likvidnost javnim preduzećima, a rok da ovaj zahtev postane zakon, takođe ističe u junu.

Na kraju, krupna vest u junu bi trebalo da bude i donošenje sveobuhvatne strategije za rešenje problematičnih kredita u bankama, što će imati posledice na mnoge zadužene građane i privredu.

SEPTEMBAR

Mesec kada počinjen nova školska godina biće i trenutak kada će Vlada usvojiti plan korporativnog i finansijskog restrukturiranja Železnice, koji će pripremiti u saradnji sa Svetskom bankom, EBRD, EU i konsultantima.

U septembru će biti završena i „dijagnostika“ svih banaka u Srbiji, kako bi se utvrdilo da li negde postoje slabosti u finansijskom sektoru.

OKTOBAR

Mesec kada studenti kreću na fakultete biće obeležen Srbijagasom, koji bi tada trebalo da dobije plan finansijskog restrukturiranja, kako bi stigao na vreme da se uključi u budžet za 2016.

Oktobar je i rok da se završi detaljna detaljna analiza svih ušteda koje se mogu postići restrukturiranjem javne uprave, pa će se i ti nalazi uvrstiti u budžet za 2016. godinu.

DECEMBAR

Za decembar je predviđeno uvođenje takse za korišćenje infrastrukture Železnice Srbije, zatim pravni okvir za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, kao i predstavljanje planova za racionalizaciju Fonda za razvoj i agencija AOFI i SIEPA.

Na kraju, predviđeno je da ove godine počne i privatizacija Telekoma Srbije, s tim što rokovi nisu definisani. Vlada je raspisala tender za privatizacionog savetnika, na koji se javila samo francuska kuća Lazard, u kojoj radi bivši ministar finansija Srbije Božidar Đelić.

A. MILOŠEVIĆ, Danas