Prostitucija u Čačku tokom 20. veka

Imućni Čačani računali su da moralna načela siromašnih devojaka nisu nesalomiva, pa su ih uz malo lukavstva i truda priklanjali na intimne odnose. Izdržavane milosnice imale su jednog partnera i znatno bolji život od običnih bludnica, ali su zalud očekivale brak, jer su njihovi muškarci bili ili oženjeni, ili u prolazu, do bolje prilike. Iz takvih veza mnoge devojke pale su u običnu prostituciju. 

 „One srećnije dobijale su od ljubavnika i kuću na poklon. Najbogatijeg meštanina u 19. veku Ferdinanda Krena pratile su priče da je za uzdarje lepoj Joki podigao kafanu u Knez Miloševoj ulici, pod nazivom „Evropa“, dok je okružni fizikus milosnici iz Dučalovića sagradio kuću na uglu današnje Pigove ulice“, – kaže Miloš Timotijević, istoričar iz Čačka. 

Naš istoričar je objavio opširnu studiju pod nazivom „Prostitucija u Čačku tokom 20. veka“, prvi put obdanjujući neke pojedinosti sa senovitih predela zabrana i strasti, iz prošlosti Čačka i intime njegovih žitelja. Usput je taj odlomak lokalne istorije, kao i sav život, podeljen na bogate i siromašne, iako su obe vrste meštana u kupleraj ulazile sa potpuno istim namerama.  

– Početak organizovane prostitucije u Čačku, na kraju 19. i početkom 20. veka, neizbežno je povezan sa krčmama. Prva kafana – javna kuća otvorena je u svratištu za rabadžije u Ivanjičkom sokaku, ali je vremenom ista usluga počela da se pruža i u središtu čačanske palanke, u manastirskoj kafani, tek pedesetak metara od crkve. To je bio posed manastira Sretenje, mesto na kojem je danas „Abrašević“, a jedan od nekoliko izdavanih dućana zakupila je Slavka Đurovljević, zvana Carica – navodi Timotijević.  

Istoričar podseća da je ta žena prispela iz nekog vojvođanskog mesta, „vrlo lepa, izazovnih oblina, vragolastog ponašanja i s mužem Milovanom koji se nije mnogo mešao u njene poslove“. Iz svog zavičaja dovodila je devojke, kao bajagi kelnerice, i podvodila ih mladim činovnicima, poštanskim službenicima i pokojem profesoru gimnazije u susedstvu. Crkva se usprotivila raboti u manastirskom dućanu, pa je Carica zakupila Gavrovića kafanu (posleratna „Zelengora“), a kad je umrla (1920), devojke su je ispratile do groblja i odselile se u Skoplje.  

– U Srbiji je, zakonom od 1881. godine, bilo dozvoljeno otvaranje javnih kuća. Provođenje bluda u vidu zanata priznato za profesiju. Pravilnikom iz 1900. bili su propisani uslovi, prijave, registri, knjižice, lekarski pregledi i takse za najstarije zanimanje. Tek kaznenim zakonom od 1. januara 1930. prenosiocima polnih bolesti zaprećene su kazne od sedam dana do pet godina zatvora i globa od 50.000 dinara, što je kupleraje preselilo u ilegalu – navodi Timotijević. 

Ovako ili onako, prostitucija je cvetala tih leta. Naročito kad je 1903. godine Deseti pešadijski puk, sa dva bataljona vojnika i 44 oficira, preseljen iz Gornjeg Milanovca u Čačak, gde do tada vojske nije bilo. U vojnoj posadi radilo je čak 18 potporučnika koji, po pravilima službe, nisu mogli da se žene, kao ni poručnici pre navršenih pet godina službe. A u parama nisu oskudevali, zarađujući od 1.800 (potporučnici) do 7.200 dinara (pukovnici) mesečno. 

Okružni lekar dr Jaroslav Kuželj upozorio je (1905) da je „moral u narodu labav, a vojska u Čačku prenosi sifilis“. Zbog raširenosti prostitucije u ovom kraju, srez ljubićki bio je (1911. godine) označen kao problematičan na nivou Srbije. Jelka T., „kelnerica“ kod „Lepe Joke“, prijavila je novembra 1921. zdravstvenim vlastima u Čačku 18 žena koje se nelegalno prostituišu. Ana Križanić, prostitutka rodom iz Dalmacije, ubila je u „Evropi“ vojnika Đorđa Jevtića, koji joj je uzimao pare i obećao brak, pa slagao. Osuđena je na 20 godina robije. Gradska straža (1934) privela je i proterala deset zaraženih žena…

Za vreme zajedničke vlasti partizana i četnika u Čačku, oktobra 1941, Gradski NOO odbor ukinuo je javne kuće u varoši dok su prostitutke, po naređenju partizanskog dela komande, raspoređene u bolnice i ambulante, na poslove pranja i čišćenja.  

– U poratnom dobu, širenje polnih bolesti zabeleženo je posebno tokom 1971, kada je milicija registrovala oko 70 prostitutki u gradu, koje su ordinirale u privatnim kafanama u Ljubiću i lokalu „Zlatibor“, u Ulici kneza Miloša. Pre „sponzoruša“ i „poslovne pratnje“ kao današnjih eufemizama za najstariji zanat, Čačak je preživeo i poplavu pornografije – kaže Miloš Timotijević, dodajući da je bez izgleda da se ovakvo stanje promeni.

Prvi pokušaj da se u Čačku otvori legalna javna kuća potiče iz decembra 1910. godine, kada je Dobrivoje Šipetić iz Loznice podneo molbu za otvaranje „prostitutske radnje”. Okružno načelstvo u Čačku odborilo je „rad” januara 1911. godine. Međutim, već 12. februara 1911. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova stigla je žalba Sreskog načelstva u Čačku na ovu odluku, jer se „prostitutska radnja” nalazila van grada, u selu, gde nije bilo dozvoljeno otvaranje javnih kuća. Sresko načelstvo se žalilo i zbog toga što se javna kuća otvarala na samom putu, na kome je bio jak lokalni saobraćaj. U blizini se nalazio i rasadnik, na kome su se okupljali momci sa sela da se uče voćarstvu, a nedaleko je bila i „pastuvska” i „bikovska” stanica, kao i osnovna škola. Okružni načelnik nalazio je niz opravdanja za svoju odluku, smatrajući da otvaranje „radnje” neće imati nikakvih „rđavih” posledica: „Uopšte uzev, Načelstvo je se prilikom otvaranja ove radnje kretalo u granicama postojećih pravila da bi se zadovoljila jedna potreba za ovo mesto prema mišljenju okr. Fizikata od 9. januara tek. god […] i da bi pomenuta radnja bila sa što manje dosade građanstvu, te je dopustila otvaranje radnje na kraju varoši, pa i ako nije u varoškom reonu izgledalo je da je prema potvrdi tapije u varoškom ataru. Načelstvo je odobrilo otvaranje ove radnje i obzirom na to što mnogo manje mesto u okrugu – Kraljevo, koje je sresko, ima takvu radnju.” Opravdanja nisu pomogla i 10. maja 1911. godine radnja je po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova morala da bude zatvorena.
Za to vreme „nelegalne” prostitutske radnje, pod firmom kafana, nesmetano su radile u gradu i nisu mnogo smetale građanstvu. Čačak je početkom XX veka bio varoš u kojoj se živelo od trgovine i ugostiteljstva, a kafane sa prostitutkama bile su samo jedan od načina da se ostvari što bolja zarada.

Politika, Ozonpress