Prethodni članak
Основни ниво писмености нема 40 одсто ђака у Србији
Objavljeno 08/02/2020
Чак 40 одсто петнаестогодишњака у Србији није постигло основни ниво писмености у школи, показало је последње ПИСА тестирање.
Ситуација је најлошија у трогодишњим, средњим стручним школама где 80 одсто ученика није постигло тај основни ниво. Резултати ученика у гимназијама су много бољи и они за око 140 поена имају боље резултате од ученика у средњим стручним, трогодишњим школама, преноси Танјуг.
„Није то ефекат средње школе, већ је то ефекат заостајања у основној школи”, оценила је Марија Виденовић, ПИСА анализичарка на конференцији „Квалитетно образовање за све”.
Последње ПИСА тестирање показало је да ученици у Србији много више изостају са часова и касне на њих него њихови вршњаци из земаља ОЕЦД.
„Недисциплина, бука и неред нису већи у школама у Србији од оних у земљама ОЕЦД-а, али ђаци у Србији мање слушају шта наставници на часу предају”, навела је Виденовић.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да су анализе које су добијене основ за планирање и доношење одлука у вођењу политике образовања.
Казао је и да ће ускоро бити представљена платформа Стратегије образовања 2030. и да је урађен озбиљан план њене реализације, те да то неће бити само „списак жеља”.
Додао је и да данас улази више новца у систем, да се ради на дигитализацији, да ће 2022. године бити уведена државна матура.
Акценат је још и на обукама наставника, лиценцирању директора и секретара школа.
Северин Лоанарди из Уницефа казао је да је неопходно модернизовати образовање и да за реформе образовања треба користити управо податке који се добијају на међународним терстирањима.
„Више није довољно преносити знање у школама, већ наставници морају да усмере ученике како да развијају критичко мишљење, да их обуче вештинама за будућа занимања која не можемо да предвидимо како ће изгледати”, навела је она.
Тијана Прокић Бројер, аналитичарка ПИСА 2018, каже да после 20 година од вођења ПИСА тестирања већина земаља није направила помак напред, већ да су чак многе земље назадовале.
„Само неке земље су направиле помак напред, попут Пољске и Естоније. Томе је допринело схватање образовања као колективне одговорности”, нагласила је она.
Додала је да систем у Србији јесте ефикасан, али да су средства која се издвајају за образовање ограничена. Напоменула је, међутим, да Украјина издваја слична средства за образовање, али да остварују боље резултате.
Препоручила је да Србија дефинише националну стратегију, побољша квалитет и доступност раног образовања, да побољша квалитет наставе и окружење за учење, као и да се уради ревизија националних стандарда и уведу национална тестирања и у нижим разредима.
На скупу је представљена и студија ОЕЦД-а која се односи на процене у образовању у Србији. Дејан Станковић из Уницефа навео је као изазове, односно проблеме образовног система у Србији оцењивање ученика, рад наставника, вредновање школа и вредновање система.
У студији се, иначе, наводи да је у школама у Србији изражена неравнотежа између оцењивања у функцији учења и оцењивања наученог, а Станковић је у том контексту поменуо да треба развијати знање и вештине наставника како би оцењивање ученика било у функцији учења.
Навео је и да треба развити концепт новог система уписа студената и да треба добро разрадити модел државне матуре.
Настави кадар је, како је навео, важна карика у образовном систему, те је препорука Србији да се уведе испит за сертификацију наставника који улазе у наставу, без обзира које факултете су завршили.
Важно је, каже, израдити јасне смернице и инструменте за процену рада наставника у установи.
„Важно је и стручно усавршавање унутар школе, као и да се повеже напредовање у звање са платом”, појаснио је Станковић.
Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања каже да препоруке и инфомације које су стигле из анализе ОЕЦД нису нове, али да су важне јер је Србија желела да чује независну, објективну, спољну оцену.
„Анализа је важна за наставак рада на активностима које ће бити приказане ускоро кроз платформу за развој Сратегије образовања 2030. У Заводу се у овом тренутку ради ревизија стандарда за основно образовање”, навела је Чапрић.
Она је најавила да ћемо имати ускоро пакет ревидираних стандарда о кључним компетенцијама.
Србија је, приметила је, свесна да постоји проблем са оцењивањем ученика и да свака друга школа то не ради како треба.
„Ми то знамо и радили смо одређене обуке. Све школе бити обучено за то”, навела је Чапрић и додала да су свесни колико је подршка школама важна.
Она је подсетила и да су 42 школе оцењене оценом два и да ће оне добити посебну подршку.
Јадна деца са ваким родитељима и још горим учитељима. носе мученици целу своју телесну масу на леђима у ранцима по васцели дан имају наставу и плус уче кућама. Ваша школа чему им служи кад сутра ништа не знају да раде. Треба вас турити у клупе да полажете те пица тестове да видим колко би вас положило као што су некада професори терали асистенте да раде писмене заједно са студентима па који не уради ванка.
Da se našalim malo šta je škola:“ateisti;ka debilana“.
Ajde djaci i nekako, 15 godina, imaju vremena da se poprave. Al kako ce bre svi ovi silni ministri, gradonacelnici, direktori, premijeri. Dal da daju ostavke? A mozda i ne daju jer ne znaju ni kako da ih napisu. To je u stvari problem. Ne znaju sva slova. Ako moze neko iz predskolskog da Milunu mozgonji pokaze ostalih 17 slova azbuke?
Ако стану на 40% биће добро!
Pa kada se direktori biraju partijski https://www.ozonpress.net/obrazovanje/opet-skandal-u-os-ratko-mitrovic/
Само им давајте телевоне компјукторе дрогијановића чланство у навијачким клубовима отварајте још коцкаоница и дрогионица и немате секирацију биће мирни ко бубице а и писменос кои ће им красни каде су сви како рече Џеки сви са депломама на врху. Поведеш младу и два сведока и ете деплома да бираш.
Verovali ili ne,moje dete je sesti razred i celo prvo polugodiste nije imalo nijedan jedini domaci zadatak iz srpskog jezika,nijedan stih nisu morali da nauce napamet,pa cak ni kao primer za stilske figure.Program ili nerad – ne znam?
Када заврши осми разред,дете треба да је потпуно писмено.Ко је крив? Колико ученика има све петице?Осмаци не знају ни да читају.
Bravo, dobro se uci, ucitelji su dobri pa su stigli do 40%! Moj precednik kaze da nikad nije bilo bolje!
Tesko nama kad je ucitelj placen kao profesor, a svi znamo ko i kako zavrsava. Ove nove generacije ucitelja su oni koji ne bi mogli da rese nijedan ozbiljniji test opste kulture i pismenosti.
А ти можеш? Колико коментара, а све без смисла и непознавања материје… Људи, прочитајте прво цео текст, не само наслов, па пишите- то је функционална писменост!! А кад прочитате пажљиво, схватићете колико је нелогичности и бесмислености у целом пројекту…
Mora da ste prosvetni radnik koji je preko veze dobio posao. Cenim da je tako jer komentar pocinje sa :“A ti mozes?“
Znam da se za konkurs u prosveti morao polagati test opste kulture i pismenosti, ali samo onako, radi forme, jer je kandidat vec radio. Kada sam ja polagao, zena koja je preko veze dobila posao i uveliko radila, najlosije je uradila test, po recima strucnog lica koji je sprovelo testiranje u NZS.
Ko ih uci funkcionalnoj pismensti?
Функционално неписмени су и многи просветни радници,јер не знају да унесу оцене у електронски дневник.
Ћуј ба вероватно ћеш следеће дете да унесеш жени електроским путем то је саде модерто кантабиле.
Ено их онај директор „Коридора Србије“ и „Путева Србије“, обојица функционално неписмени, па су директори.
Кад деца имају такве узоре, зашто би учила било шта?
Друга страна медаље је да деца непрекидно блену у телефоне, и у школи и ван школе, и наставници ту ништа не могу, јер више немају право да кажњавају децу, избацују их са часа или врше било какво друго селективно кажњавање.
Оваквим проблемима се нико у држави не бави, а шта даље да се прича кад у оној Високој медицинској школи у Ћуприји предају неквалификовани високи чланови СНС-а, а оно чудо од министра просвете каже да ради на томе и да се проверава да ли они имају компетенције. И чистачица у тој школи зна да они немају компетенције за предмете за које су ангажовани, али кога то брига, министар неће да се меша у свој посао да не би изгубио фотељу пре изобра.
Девојчице маштају да буду певачице и манекенке, а дечаци неки опасни ликови, репери, вође навијача, „јутјубери“, све нека модерна и занимљива занимања, а сутра кад заврше школу, имаће врло непријатан судар са реалношћу. А онда ће родитељима бити крива држава, школа, наставници… само они неће бити криви јер су свом детету купили телефон од 500 евра и плаћали му неограничен пакет за интернет.