Prethodni članak
SKANDAL: 6.000 naslova iz Cera završava na otpadu?
Objavljeno 10/02/2020
Nedavno smo objavili fotografije iz nekadašnjeg kruga Cera, na kojima se vidi kako je vredna dokumentacija ovog nekadašnjeg čačanskog giganta izbačena na otvoreno, a deo je završio i u kontejneru.
Nestaje deo istorije privrede grada
Deo istorije našeg grada, vredne knjige, tehnički crteži i sva dokumentacija koja govori šta se sve nekada proizvodilo u ovom gigantu, mogla bi da propadne. Kako smo saznali, 1997. godine bibliotečki fond je činilo 5.929 monografskih publikacija, koje su fizički i stručno obrađivane (inventarisane, izrađivani kataloški listići i vođen autorski katalog) u skladu sa bibliotečkim pravilima, i u kojima je preovlađivala literatura iz oblasti mašinstva i tehnike. U Gradskoj biblioteci Vladislav Petković Dis su nam rekli da je dolaskom novog vlasnika polovina fonda je otuđena ili uništena.
Na osnovu Zakona o bibliotečkoj delatnosti (Sl. Glasnik RS br. 34/1994) i Rešenja o određivanju biblioteka koje obavljaju matične funkcije u bibliotečkoj delatnosti (Sl. Glasnik RS br. 63/1994), Gradska biblioteka u Čačku je vršeći matične funkcije za Moravički okrug, u Registar biblioteka Okruga upisala biblioteku čačanske Fabrike „Cer“, 1996. godine. Registrovana je kao specijalna biblioteka po tipu, kako su navedeni propisi predviđali.
Prema podacima iz perioda 1996-1997. biblioteka je radila u delu upravne zgrade Fabrike, u prostoru od 25 metara kvadratnih, sa obezbeđenim grejanjem, i koji je bio u skladu sa uslovima koje su predviđali tada aktuelni nacionalni Standardi za rad biblioteka. Opremu su činile standardizovane otvorene metalne police za smeštaj monografskih publikacija (60 metara dužnih) i otvorene police za smeštaj serijskih publikacija (40 metara dužnih), radni sto za radnika, dok kataloški orman, smešten u tom prostoru nije bio deo opreme, iako je korišćen za smeštaj kataloških listića, tj. za bibliotečke potrebe.
Bibliotečki fond je činilo 5.929 monografskih publikacija, koje su fizički i stručno obrađivane (inventarisane, izrađivani kataloški listići i vođen autorski katalog) u skladu sa bibliotečkim pravilima, i u kojima je preovlađivala literatura iz oblasti mašinstva i tehnike (grupa 6, po bibliotečkim pravilima i Tablicama UDK, prema kojiamje fond bio i složen)u skladu sa potrebama Fabrike.
U fondu se nalazio značajan broj neophodnih serijskih publikacija-stručnih časopisa iz pomenute oblasti, kao i veliki broj primeraka raznovrsne tehničke dokumentacije. Biblioteka je osim dobre i aktuelne nabavke adekvatne literature odlično radila, fondovi su korišćeni za potrebe zaposlenih jedne od najuspešnijih fabrika, ne samo u lokalnim okvirima, već i na nivou države tokom druge polovine dvadesetog veka, i ostvarivala je odličnu saradnju sa čačanskom Gradskom bibliotekom: priređivanje zajedničkih izložbi stručne literature iz fondova obe biblioteke, književni programi u Fabrici za zaposlene, i dr.
Od 2000. godine pa na dalje, usled značajnih razaranja pogona tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kao i zbog sve izraženijih društveno-ekonomskih promena odnosno ekonomske krize, rad ove specijalne biblioteke je marginalizovan, a bibliotečki fond, iako i dalje aktuelan i bogat (5.939 monografskih publikacija u 2005. godini), sve manje je korišćen, stalni radnik je otišao u penziju, ubrzo posle zadnjeg stručnog nadzora nad radom od strane Matične službe čačanske Biblioteke, i došlo je postupno do urušavanja rada. O imovini ove specijalne biblioteke skoro da se niko nije starao, pa je fond uništen i prema poslednjim podacima, posle 2010. godine brojio je 2.938 monografskih publikacija, sa smanjenim brojem ostale građe. Za to vreme je trajao postupak privatizacije pogona „Cera“ , a kada je okončan (postupkom je bila obuhvaćena i specijalna biblioteka, odnosno ono što se posle godina urušavanja još tu nalazilo) novi vlasnik firme nije bio zainteresovan za održavanje i obnavljanje rada specijalne biblioteke.
Pokušaji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku i njene ovlašćene Matične službe, da stupe u kontakt sa vlasnikom i preduzmu adekvatne i bibliotečkim propisima predviođene mere, nisu urodili plodom, pa je 28. 3. 2017. godine uputila dopis ovlašćenoj Službi Narodne biblioteke Srbije da se u Registru biblioteka svih tipova koji ona vodi za Srbiju i u bazi podataka Mreža biblioteka Srbije konstatuje prestanak rada ove specijalne biblioteke. Nadležna Služba Narodne biblioteke Srbije konstatovala je takav status 2017. godine i prestanak rada specijalne biblioteke Fabrike „Cer“ u Čačku, prema kome ona više nije aktivna i MBS baza podataka o bibliotekama Srbije više se ne ažurira podacima o toj biblioteci.
—Tehnička dokumentacija koja je interesantnija za čuvanje/digitalizaciju, zbog tadašnjeg nepostojanja kataloga za takvu vrstu građe ili zbog nemogućnosti inventarisanja nije bila uključena u nadzor matične biblioteke, pa se nije ni pominjala u podacima o biblioteci koje smo mi vodili od 1996. (kada je upisana u registar biblioteka) do 2005. (godina poslednjeg nadzora). Mi smo digitalizovali radnički list CER pre nekoliko godina, ali nije kompletno sačuvan kod nas pa nemamo sve brojeve (izlazio sa manjim prekidom od 1961. do 1990), rečeno nam je u Gradskoj biblioteci.
Sudbinu ove vredne Cerove dokumentacije, su isto doživeli mnogi radnici Cera, najureni, bez akcija, socijalni program iz 2008 god. Je kriminal, radnici ucenjeni da se odreknu presuda ,koju su imali, da bi uzeli otpremninu, ono što se radilo u Ceru, strašno
Podpredsednik opštine, Milan Bojović, trebao bi da spase ovu dokumentaciju iz moralnih razloga, tu mu je ujedno bilo i prvo zaposlenje,
Vi u istu rečenicu moral i naprednjake?
Što to činiš od grada, doškolovani konobaru?
Тако фашисти од памтивека уништавају старе цивилизацијеи њихову културу. Тако је уништена Етруска цивилизација па као после све направили Римљани који су били обични варвари. Тако је срушена стара Антика па као све направили Грци и тако редом Александријска библиотека па на овамо редом. Ако хоћете да уништите један народ прво му уништите књижевно историјски фонд и он је нестао заувек.
Ono što valja je završilo u progresu….
Koliko su neki vajdili od ove drzave a ne osecaju potrebu bar malo da vrate. Sramota koliko nemaju obraza
Sad je valjda jasno kakav je vlasnik.Taj može samo ovce da čuva.Radnike i fabriku urnisao i nikom ništa.Meni kao bivšem radniku duguje otpremninu i 24 plate ali u Srbiji nema suda.
Pogledajte za koliko je prodat Cer pa posle toga je opet delic prodat drzavi..to se nedavno dogodilo na inicijativu ovog koji krije kao zmija noge svoju diplomu !
Cer je prodat Slovasu 2009. godine za okvirno 85 miliona dinara. E sad ti nama reci, šta si hteo reći svojim komentarom?
https://www.ozonpress.net/ekonomija/330-miliona-za-naucno-tehnoloski-park-u-cacku/ Evo pa sami zakljucite ko je bio dobar…Sve na trosku Cacana i gradjana Srbije !
„Slovas“ je 2009. godine kupio gotovo pa golo zemljjište i neupotrebljive objekte, jer je veliki deo porušen (oko 90%) u NATO bombardovanju. 70% društvenog kapitala „Cera“ je tada procenjeno na 531.247.000 dinara. Prodat je na četvrtoj aukciji za 85,06 miliona dinara i obavezu da u preduzeće investira 19,22 miliona dinara. To znači da je „Slovas“ uložio preko milion evra (evro je tada bio cca 94 dinara)samo da bi došao do imovine fabrike. U narednim godinama 2010.-2011. je „Slovas“ u izgradnju novih objekata (preko 7000 kvadratnih metara) i infrastrukture po procenama uložio preko 250 miliona dinara i obnovio proizvodnju. Takođe „Slovas“ je preuzeo i dugovanja „Cera“ u iznosu od oko 700 miliona dinara, koja je izmirivao narednih godina. Koliko, i kako, je to radio zaista nisam upućen. Znači po dostupnim informacijama sve ovo je koštalo preko millijardu dinara, odnosno u to vreme (2009.-2011.), 10 miliona evra. I ti se posle čudiš da je jedan deo (5.733 m2 objekta i 7.000 m2 zemljišta) prodat (2019. godine) za 270 miliona dinara, odnosno 2,2-2,3 miliona evra. Molim te mi reci, kao ekonomski ekspert kakvim se predstavljaš, za koliko je trebalo da objekat bude prodat?
Idi kupi mozda mogu i da ti poklone da krenes sa ozbiljnim biznisom.
Da je ta dokumentacija imala bilo kakvu vrednost to Slovas ne bi bacio.
Gde su sada CEROVE patriote: Živković Goran, Čkonjević, Čupo, Romandić, Veljović, i drugi, oko 2006 god. U poseti Ceru je bio Nemački vlasnik proizvođač vertikalnih sušara za žitarice, vlasnika te Nemačke firme, u CER je doveo nekadašnji radnik CERA Krivokuća, prezentovan je i film o Nemačkoj firmi, i Cer bi radio i dalje ali naravno šut kartu bi dobili rukovodstvo,oni Nemcu prezentuju nešto, da bi ga oterali od kupovine CERA
Po toj dokumentaciji se radilo decenijama,radnici školovali decu, letovali na moru, planini=dobijali stanove, pravili kuće, jedan primer, za tri meseca rada Cerov radnik kupio Škodu, i sada uništiti to, šta reći TUŽNO
Nije to samo do dokumentacije, već do sistema koji je funkcionisao.
Zeljko, zasto niste ti ili neko od ovih „strucnjaka“ kupili dokumentaciju kada je toliko vredna. Mogli ste da je prodate Holandjanima da se obogatite. Samo mlatite po ovim portalima a nemate blage veze sa zivotom.
Nije dokumentacija samo kupljena nego sve zgrade zemljiste masine itd a sad puta 3 su prodali 30% Cera dobar biznis za Milunove drugare !
Kako sam ti već pisao u prethodnom komentaru, „Cer“ je privatizovan (kupljen) od strane „Slovasa“ 2009. godine. Nakon toga su (koliko sam kao laik upućen) izvršena određena ulaganja u infrastrukturu te firme (na primer većina objekata je ponovo izgrađena, jer su stari kao posledica bombardovanja bili neupotrebljivi). Molim te objasni mi nekoliko stvari, jer ja očito ne razumem, ili nemamo isti pogled na sve to:
1. zbog čega sada to isto zemljište ne bi bilo skuplje, uzevši u obzir ulaganje?
2. da li i u Holandiji braniš ljudima/kompanijama ostvarivanje profita, nakon ulaganja u neki posao?
3. kakve veze je Milun Todorović imao sa prodajom kompanije „Cer“ 2009. godine?
Toliko od mene. Nadam se da ću bar jednom dobiti odgovor na neko pitanje. Kad god ti je neko na ovom sajtu postavio smisleno pitanje, ti nisi odgovorio, a puna su ti usta priče o dokazima i informacijama. Ne budem li dobio odgovor (potkrepljen nekim činjenicama), smatraću te najobičnijim provokatorom, i svaku priliku ću koristiti da te „jašem k’o kauboj konja“.
A sta ti DoRate jedan galamis? Klosarcicu jedan sendvicarski, pa ti i ne znas o kakvoj se steti radi, mentalcu jedan naprednjacki
Samo mi objasnite biblioteka od pre 50 godina i tada strucna literatura danas su uveliko prevazidjene. Fabrika ne radi a setili ste se knjiga i starog papira.
Eeee bre a mi vidimo kvalitetan papir u sortirnici
Koja bre biblioteka fabriku niste sacuvali a zinulo dupe za knjige
Gotovo more proslo to kroz presu pa dalje na reciklazu!!!!
Za one koji ne znaju, u fabrici CER je radio i IVAN STAMBOLIČ,mučki ubijen,
Cer je dugo godina pred privatizaciju bukvalno pokraden zna se od koga