Prethodni članak
Šerbedžija: Ako Sonja ne dobije ulicu više nikad neću doći u Čačak
Objavljeno 14/02/2020
„Najviše je volela Čačak. Ako se to dogodi i ako to tamo dozvole pozitivni ljudi, ja više nikad u životu svom neću doći u Čačak“, izjavio je za Danas glumac Rade Šerbedžija upitan da prokomentariše to što je Komisija za određivanje naziva ulica u rodnom gradu Sonje Savić odbacila predlog da jedna ulica u njemu ponese njeno ime.
Zvanično obrazloženje glasi da nije bilo većine za takvu odluku, ali pojedini odbornici tvrde da je u pitanju njen privatni život.
„Sonja Savić treba da ima svoju ulicu, svoj trg ili neko drugo mesto u mnogim gradovima u Srbiji. Velika glumica i ličnost koje je zauvek ostavila trag za sobom. Neizbrisiv trag. To nikakva komisija, bez obzira na svoje neznanje i ignoranciju, neće moći da izbriše“, smatra glumica Mirjana Karanović. S tim se slažu i ostali sagovornici Danasa – kolege i saradnici legendarne glumice Sonje Savić (1961-2008).
„Ako je način života koji je Sonja Savić vodila jedini razlog da se njenim imenom ne nazove ulica, onda je to skandalozno“, kaže slikar Uroš Đurić i dodaje da bi onda trebalo skinuti nazive bar za dve trećine ulica zato što je privatni život mnogih velikana bio prilično diskutabilan. „Đura Jakšić je bio pijanac, kralj Milan kurvar, Karađorđe je bio oceubica, Nemanja bratoubica, Baba Višnja Urošević ima ulicu samo na konto toga što je rodila Miloša i Jevrema Obrenovića… Svi su dobili ulice zbog istorijskih zasluga, a ne zbog toga šta je bio njihov privatni život, a zasluge Sonje Savić za ovdašnju kulturu su nemerljive. Kakav je bio njen privatni život i tragika umetnika, to je jedna sasvim druga dimenzija“, zaključuje Uroš Đurić.
Glumac Svetislav Bule Goncić ističe da ona ima ulicu u Beogradu, što već nešto govori.
„To kakva je Sonja glumica i umetnica bila, ne zavisi mnogo od toga kakav je bio njen privatni život. Određeni, ako ne i najveći broj ljudi iz te generacije, imali su nažalost vrlo tešku sudbinu jer nisu uspeli da se izbore sa tim šta im se sve dešavalo u našem društvu. Oni su se branili tim bežanjem iz realnosti u jedan drugačiji svet. To su jako teške priče i tužne sudbine. Među njima ima mnogo umetnika. Ali ponavljam, jedna ulica u Beogradu nosi ime Sonje Savić“, kaže Goncić.
Slikar i muzičar Srđan Đile Marković napominje da je odluka da se Sonji Savić ne dodeli ulica u Čačku u skladu sa opštom situacijom „pumpanja javnog morala na besmislene visine, što treba da sakrije sve ostale propuste u mehanizmu ove države“.
Na pitanje da li on smatra da Sonja zaslužuje ulicu u Čačku odgovara:
„Ja mislim da ona svoj grad zaslužuje da ima, ali nema veze pošto su ovde gradovi u nestajanju svi odreda“, ističe Marković.
Reditelj Miloš Radivojević smatra da „Sonja nije na gubitku“.
„Mudra uprava Čačka nije obrukala samo sebe već i veliki broj sjajnih ljudi grada u kome sam rođen. Velika i draga Sonja nije na gubitku, ona zaslužuje ulicu u blizini Bulevara sumraka ili bar ćorsokak“, kaže Radivojević.
I Saša Radojević, reditelj i scenarista, ističe da je Sonja Savić izuzetna ličnost srpske kulture. „NJen glumački i rediteljski rad se na najsofisticiraniji način proučava upravo u Čačku, u Galeriji ‘Nadežda Petrović’.
Imao sam privilegiju da sarađujem sa Sonjom i njena moralna vertikala delovala je kao korektor u zastranjenim zajednicama.
Naprosto je imala senzore za registrovanje socijalne patologije i kao visokosenzualna osoba reagovala na njih. Nažalost, često na svoju štetu. Nadam se da će nadležna komisija u opštini Čačak poštovati delo Sonje Savić i kada se slegnu strasti doneti pravu odluku“, zaključuje Radojević.
Da slavna Sonja Savić, koja je rođenja i sahranjena u Čačku, dobije ulicu pre osam godina pokrenuta je peticija. Iako je podržana od velikog broja ljudi, nije usvojen njen predlog.
Pokrenuta je i peticija da jedan park dobije njeno ime, te da se u njemu nalazi skulptura na kojoj bi pisalo: „Ona hoda sama kroz grad“, ali se ni sa tim još ništa nije dogodilo. S druge strane, Galerija „Nadežda Petrović“ od kraja 2011. godine brine o umetničkoj zaostavštini legendarne glumice i multimedijalne umetnice, a u septembru 2015. u njenoj kući u Donjoj Gorevnici svečano je otvorena rekonstruisana Spomen-soba Sonje Savić, voljom njene majke Mikaine Savić.
U postavci se nalaze Sonjini samostalni autorski filmski i video-radovi, fotografije, glumačke nagrade, lični predmeti…
Galerija organizuje svake godine u septembru, mesecu rođenja i smrti Sonje Savić, različite manifestacije pod neformalnim nazivom „Sonjin septembar“.
U Komisiji, kako prenosi N1, nisu želeli da kažu da li je jedan od glavnih razloga za odbijanje predloga to što im se nije svideo „način života koji je Sonja Savić vodila“, već je zvanično odgovoreno da su „nazive ulica dobile one koje su su do sada bile brojčano numerisane“, te da „postoji mogućnost da, kada na red dođu naselje Donja Gorevnica ili gradski park, neko od njih dobije ime po Sonji Savić“.
Iz Komisije su naveli i da je bilo još predloga koji nisu imali većinu.
Najoriginalnija glumačka pojava
Sonja Savić, koju je Miloš Radivojević nazvao „najoriginalnijom pojavom u istoriji jugoslovenskog filma“, debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu završila je 1982. Proslavila se osamdesetih ulogama u filmovima „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“…
Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, dok je za ulogu u filmu „Život je lep“ 1985. godine nagrađena na festivalu u Veneciji. U toku devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga, ostvarila nekoliko značajnijih uloga – „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“. U tom periodu zbog svojih kritičkih društvenih stavova, živela je izvan institucija.
Bavila se eksperimentalnim pozorištem i video umetnošću, a oprobala se i kao rediteljka – „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut – Beograd andergraund“, „Plej“, „Čekajući Godoa“ i poslednji film „Šarlo te gleda“. Poslednje uloge ostvarila je u filmovima „Princ od papira“, „Od groba do groba“, „Jug jugoistok“, „Zabranjena ljubav“, a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u TV seriji „Vratiće se rode“. Poslednjih godina života vodila je i TV pričaonice na pojedinim beogradskim stanicama.
Preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu, a sahranjena je u selu Donja Gorevnica.
Njenom životu i radu posvećen je dokumentarni film „Sonja“ Dragane Kanjevac.
Bravo Rade ljudino, a ovi svi sto su glasali, bez ni jedne mrlje . Sve svetci. Bojkot bre…
Sta bi sa ADZM PIKAVDZIJOM, BADZOM VIOLINISTM, BOŠKOM FIGERA , KAD ONI DOBIJAJU ULICU…
Zaboravio si dosta njih, micu trocevku pepu,iiiiiiiiiiii
Veoma veliki uzor mladima,znas ono kako da ti uloge budu vrh.Moras malo pa joj malo doping uzeti,znas umetnost je to,mora biti vrh.Nesto mora hahaha il da se naloce il da se nasmrce.Ma ta nije zasluzila da ima ista.A nesto se ne secam da je bila u D.Gorevnici odakle je Mikaina.Samo retki su znali da je majka odatle.I ocemu vi to nama pricate.Neeeee i neeee nista o ljudima koji su imali takav zivot.
Ti si jedan prostak iz Gorevnice.
Gospodine iz D.Gorevnice,
njena pojava na glumackoj sceni je potpuno jedinstvena, neponovljiva, svaka uloga je odlicna gluma, njeni politicki, opstedrustveni stavovi su takodje potpuno na ispravnom mestu sa snagom i hrabroscu da se to javno prezentuje kad je malo ko bio takav…tako bi ja ukratko opisao njen profil kao glumice, umetnice,Sonje iz intervjua i emisija.
Sto se tice njenog privatnog zivota van scene i medija to ni malo ne umanjuje njen doprinos kulturi,jer ipak to je njen zivot koji se ne zivi kako drugi kazu da treba vec kao svoj. Tako i Vi, budite kulturni, ne komentarisite i ne posmatrajte tudje privatne stvari, nije lepo . A umetnici Sonji jedno veliko HVALA.
Da dopunim sjajan komentar Dubioze: zaostavštini koju je Sonjina majka Mikaina ustupila Gradskoj biblioteci nalazi se, pored glumičinih knjiga, (arhivirana) lična prepiska. Imala sam prilike da „zavirim“ i zatekla neizmeran bol jedne izuzetno senzibilne duše i istančanog duha.
Ko smo mi da BILO KOME sudimo zbog toga što je posegao za određenom vrstom „bekstva“, znali ili ne znali moguće razloge koji se kriju iza toga? Nisu svi dovoljno „jaki“ da se nose sa svetom, ni „snalažljivi“ da načine kompromis sa, u ovom slučaju, potpuno defektnim društvom oko sebe.
Stoko bezobrazna’ za tebe su sveci ratni husjaci’zlocinci’ratni profiteri…takvi dobijaju u Cacku ulice.Jebo li vas Vucic i Seselj!
Da li zaista mislite da ovu vladajucu bagru doticu ovi komentari !!!
Ајде што глумчићи или политичарчићи траже нешто, него да ли је могуће да се ми тако примамо на све њихове бесмислене предлоге!? Па ваљда за име улице се узима име неког хероја, некога ко је поднео неку жртву за свој град или за цео народ, некога на кога бисмо желели да нам се деца угледају – ја не желим да ми деца буду глумци или хероински зависници. Каква црна Соња Савић!!! Један Тито нема улицу, владар био скоро 40 година, пола Чачка је од њега добило станове – а она да добије… Свашта!
За разлику од Тита, она никога није убила.
Ја не знам ни за једно ни за друго да ли су кога убили, али овај је био владар, па и да је убијао, то тако иде, сваком владару приличи. А она је била глумица – изађе на сцену или пред камеру и претвара се да је неко други за хонорар. Мења костиме, улоге, итд. Глумаца је безброј, немамо довољно улица.
Tako je u gradu konobara,tapetara,lebenicara i ostalih kretena sa kupljenim diplomama iz sns vlasti
Sto se mene tice ne moras ni da dolazis, a Sonja neka dobije ulicu, zasluzuje.
Eh moja Srbijo šta si dočekala – da ti šljam,ološ I najveći odpad grupisan u SNS sektu kroji „bolje sutra“! Oni koji nisu vredni ni xxxxxxx Sonje Savić.
I Milan Mladenovic je dobio ulicu a umro je od gudre… Uostalom, pola grada se drogira,pa ne. vidim u cemu je problem
Jedna vekika neistina. Moram Vas ispraviti gospodine. Milan Mladenovic je umro od kancera.
Odličan članak. Objašnjava mnoge stvari, naravno, onima koji žele da čuju i shvate.
Većina velikih umetnika je posezala za nekom vrstom opijata i baš tad stvarala svoja najveća dela, Van Gog je koristio apsint, Bora Đorđević, dok je pio stvarao je najlepše pesme… Narkomana, alkoholičara, nasilnika, lopova koliko hoćeš, mora da su inspiraciju pronašli u životu umetnika… Zato batalite tu priču o ne primerenom životu, sve foliranti i lažni moralisti, FUJ!
Apsolutno!
Da navedem samo još nekoliko primera, posve banalizujući: bezmalo svi pesnici francuskog simbolizma, uključujući i slikarsku ekipu sa Monmartra, koristli su apsint (otuda izraz „veštački rajevi“); Edgar Alan Po navodno preminuo usled alkoholičarskog delirijuma; Prust, Lorka, Oskar Vajld, Verlen, bili homoseksualci (poslednja dvojica zbog toga i robijali), Virdžinija Vulf anoreksična i klinički depresivna, Bajron najverovatnije incestuozan, Pikaso promiskuitetan; Vojislav Ilić Mlađi ubio suprugu; skadarlijski boemi večito dugovali zbog sklonosti prema čašici; samoubicama se ne zna broj….
Pa, ipak, to ne bi smelo da utiče na neprolazni sjaj onoga što je, iz pojedinačne unutrašnje tame, izlazilo na svetlost dana. Možda je to bila i cena, na neki način?
Isto tako su Sonja i njeni ispisnici, kakav god da im je bio privatan život, ostavili nešto umetnički vredno za sobom.
Bili su žrtve jednog turbulentnog, teškog vremena, ali su do kraja bili dosledni sebi, borili se protiv narastajućeg nacionalizma, neljudskosti, ratnohuškačke atmosfere, nisu se služili jeftinim trikovima da se dodvore bilo kome.
Nesreća je što im se, danas, zbog privatnih demona (proizašlih upravo iz navedenog društvenog konteksta)preoštro sudi, iako su svojim zavisnostima jedino SEBE ugrozili i uništili, nikoga drugog.
Svako će, bio mlad ili star, samo ako posmatra širu sliku, uvek znati da razdvoji lik od dela. 🙂
Аман бре, шта све написа! Помињеш неке уметнике ствараоце иза којих су остала дела! Они су били СТВАРАОЦИ! Па тек иза тога били су неки порочни људи. Та Соња или Милан Младеновић и екипа нису ништа. Оно највеће што су достигли је дрогирање. Свирка, писање поп песмица или глума може да ти донесе само име стазе која води од куће до шупе у дворишту родитеља или тако нешто, каква црна улица у граду. Обилићева, Његошева, Карађорђева, итд. и онда иде улица Соње Савић…. пфффф Људи, немојте зезати
Vuče, smirite strasti! 🙂
Pisala sam uopšteno, nadovezujući se na prethodni komentar, koji ističe činjenicu da bilo čiji rad ne bi trebalo poistovećivati sa privatnim životom i glumiti puritanca. Baš će sad klinci da krenu da se drogiraju zbog Sonje Savić, nije nego….
Lično, smatram da je umesto ulice srećnije i prikladnije rešenje imenovati pozorište, dom kulture/omladine, plato ili (kao što ovde, kažu, odlučiše) park po BILO KOM značajnom glumcu ili izvođaču (primer: Plato Milana Mladenovića ispred Doma omladine, Plato Neše Leptira na Paliluli, Centar za kulturu „Vlada Divljan“), a ovo napisano bilo je ilustacija potpune besmislenosti navike da se nekome spočitava „korišćenje opijata zarad dostizanja bolje inspiracije“ kao glavni razlog što, u našim očima, „nije dobar primer“.
Pri čemu, naglašavam, nisam nikoga ni rangirala, niti upoređivala. Odlično znam razliku između stvaraoca i izvođača, verujem i da znam šta pišem/govorim, ali, svakako hvala na lekciji, nije zgoreg.
Pa tebi covek nezna sta da odgovori. Odgovori ti gde je tvoje ime zapisano na jednoj stranici..
….
Neka geađani odluče.
Glasaćemo na Ozonu pa kako narod kaze.
Predlažem da se u velikoj sali Doma kulture u Čačku organizuje tribina gde će članovi Komisije obrazložiti svoju odluku a građani Čačka postaviti pitanja. Organizator da bude Ozon, a da se emituje na svim televizijama koje smeju da to emituju.
Jok, najbolje da damo ime ulice po Milunu ili Vucicu ili ne daj Boze po imenu Milunovog tate.
Da li da ulicu nazovemo po tvom omiljenom ustaskom piscu? Kome ti trebas umisljeni covece? A Sonja neka pociva u miru.
Соња је добила своје место у граду.
Шербеџија нек xxxx xxxxx и даље…
Али где су места и за:
– Предраг Ћерамилац – глумац, Златна Арена, „Саша“
– Миодраг Радовановић „Мргуд“ – глумац…
– Живорад Жика Миновић – новинар, директор Политике
– Живорад Максимовић – вајар
– Миош Радивојевић – редитељ
– Пуриша Ђорђевић – редитељ
– Милутин Достанић – математичар
– Милан Бабић – певач…
Бранко В. Радичевић књижевник песник, Бранислав Петровић песник, Михаило Митровић архитекта, Раденко Мандић народни херој, Перишић трубач, Бора Ђорђевић песник музичар, ДР. Оцокољић познати хирург, Др Фрањо Херцог познати дечји лекар, Др. Ђорђе Војиновић дечји стоматолог. Е сад незнам ни једно име из неке јавне куће које би зслужило улицу.