Kapiten juniorskog tima Borca: Rad i trud se uvek isplate

Koji god ljubitelj košarke u gradu na Moravi da je pogledao utakmice juniorskog tima Borca, sigurno mu je u oko upao jedan mladi košarkaš. Reč je o Vuku Obradoviću, kapitenu ekipe koju sa klupe predvodi trener Vladimir Zlatanović. Mladi Obradović, igrač koji prosto pleni svojom borbenošču, timskim duhom, radom, nesebičnim zalaganjem za ekipu, pobrao je mnoge simpatije, kako među svojim saigračima i trenerima, tako i među zaljubljenicima u košarku.

Reč je o igraču koga bi svaki trener poželeo u svom sastavu. O tome jasno govori podatak da je Obradović među retkim mladim igračima koji mogu da se pohvale da su nosili kapitensku traku Borca i Mladosti, i to kod dva različita trenera, prvo kod Aleksandra Bjelića, a od ove sezone, uprkos činjenici da je najmlađi član sastava trenera Zlatanovića, izabran je za kapitena juniora Borca.

Što se tiče početaka, poput mnogih mladih Čačana Vuk Obradović je prve korake napravio u KK Mladost, da bi zatim prešao u ponos grada, KK Borac.

,,Košarku sam krenuo da treniram u prvom razredu osnovne škole, poput mnoge dece u Čačku, a prvi trener mi je bio Zoran Zelenović. Od tog trenutka sam zavoleo košarku, iako priznajem da nisam bio baš spretan. Međutim, nikada nisam odustajao od treninga, voleo sam da se trudim i slušam savete trenera. Polako, vremenom sam napredovao, pa sam prošao prvu selekciju mlađih pionira Mladosti. Ali nisam se tu snašao, pa sam prešao u Košarkaški klub Borac kod trenera Nikole Maslarevića”.

Mnogi mladi košarkaši već od ranih početaka imaju svoje uzore, pa to nije zaobišlo ni našeg sagovornika.

,,Najveći uzor u mom zivotu i čovek zbog koga volim košarku i Borac jeste moj pokojni otac Ratko, bivši igrač ovog kluba. Upravo zbog njega sa ponosom nosim dres Borca. Takođe, košarkaški uzor od koga sam dosta naučio i dodatno ovu igru zavoleo jeste Marko Marinović Malina, legenda kluba, a od ove sezone i trener prvog tima”.

Svakom mladom igraču na početku karijere potrebna je pomoć i podrška starijih i iskusnijih. Vuk nam je otkrio ko je njemu najviše pomogao kada je došao u Borac.

,,Najveću podršku sam imao od Darka Bogićevića Luisa, koji mi je doveo u Borac, pomogao da se uklopim u klub, trenirao i u svakom trenutku pružao veliku pomoć i bio moja ogromna podrška. Naravno, nikako ne mogu a da ne pomenem trenere Aleksandra Bjelića i Nikolu Maslarevića, kod kojih sam dobio najveću šansu i gde sam sigurno najviše naučio i napredovao”.

Juniorski tim Borca, čiji je Vuk Obradović kapiten, uvek pravi dobre rezultate i predstavlja rasadnik perspektivnih igrača.

,,Neću biti neskroman ako kažem da je juniorski tim Borca jedan od jačih u državi i poslednjih par godina pravi zavidne rezultate. Ove godine ekipa je sačinjena uglavnom od igraca 2001. godište, samo nas četvorica smo 2002. Možemo da se pohvalimo da u svom sastavu imamo čak dva reprezentativca, Bumbića i Karapandžića, a da se četiri igrača nalaze u sklopu prvog tima. Sve u svemu, radi se o jako dobroj i perspektivnoj ekipi, čiji stručni stab predvodi trener sa bogatim iskustvom, Vladimir Zlatanović, koji pored sebe ima pomoć od trenera Luke Milinkovića”.

Pored beogradskih ekipa, juniorski sastav Borca i ove sezone slovi za najozbiljnijeg kandidata za naslov prvaka države u svom uzrastu.

,,Naše ambicije su uvek visoke. Kao godinama unazad, i ove ćemo biti sigurni učesnik F8. Međutim, ima još da se igra. Smatram da naš tim ima potrebnu energiju i karakter. Nekoliko utakmica smo izgubili na jednu loptu, cele sezone kuburimo sa povredama, ali bez obzira na sve nedaće mi se ne predajemo. Ostalo je još šest kola do kraja ligaškog dela u kojima želimo da zabeležimo što više pobeda kako bismo F8 dočekali što bolje plasirani. Nakon toga sledi pauza pred završni turnir, na kome ćemo se potruditi da napadnemo jedno od prva tri mesta kako bismo osvojili neku od medalja i tako krunisali jednu tešku, ali zanimljivu sezonu”.

Poput svog košarkaškog uzora Maline, i mladi Obradović bi jednog dana voleo da se oproba u trenerskom pozivu.

,,Trenutno ne razmišljam previše o budućnosti. Sada mi je najvažnije da sa juniorskim timom ostvarim što bolji plasman u ligi. Međutim, jednog dana bih voleo da postanem trener, zaista volim košarku i mislim da je trenerski posao ono što bi me činilo srećnim. Smatram da se rad i trud uvek isplate u životu, uvek sam tako činio, pa ću tako i nastaviti”.

Izvor: Nikola Minović/Kablarnet.rs. Foto: Nikola Janjić