Zakon o pravima boraca je potpuni promašaj
Predlog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica potpuni je promašaj u materijalnom i procesnom smislu, sadrzi diskriminišuće odredbe i najmanje tretira prava boraca zbog čega je morao biti povučen, a ne stavljen u skupštinsku proceduru.
Navedeni predlog zadire u oblasti i prava boraca i ratnih invalida koja su već uredjena drugim zakonima, poput nasledjenih boračkih zakona iz perioda SFRJ, Zakona o PIO, Zakona o Vojsci Srbije itd, a neka rešenja su dovela do toga da se ovim zakonom umanjuje nivo već dostignutih prava i vrši diskriminacija odredjenih kategorija boraca što je protivustavno. Takodje, predlog ovog zakona otvara prostor za zloupotrebe budzetskih sredstava i deluje kao da je upravo zbog toga i pisan, što ne čudi, ako uznemo u obzir činjenicu da su njegovi autori osudjivani kriminalci koji nemaju nikakve veze sa borcima. Počev od priznavanja i ostvarivanja prava na različite naknade do toga da njime nije uredjen status boračkih udruzenja niti uslovi za njihovu reprezentativnost, već se ministru daje ovlašćenje da on propiše koja će se udruženja smatrati onim od državnog interesa, čak i za ona fiktivna koja broje svega tri člana. Medju borcima je opšte poznato da se baš preko boračkih udruženja koja su bliska ministru zaduženom za boračka pitanja, godinama unazad ispumpavaju značajna sredstva iz budzeta, a sa tom praksom će se očigledno i sada nastaviti, očigledno u skladu sa zakonom…
Nacrt predloženog zakona naišao je na brojne kritike, najviše medju pravom boračkom populacijom, a ako se uzme u obzir da su kritike uglavnom opravdane, nejasno je zašto se zakon uopšte našao u skupštinakoj proceduri umesto da je povučen i ostavljen da sačeka neku novu vladu koja će za prava boraca imati više sluha i izraditi zakon dostojan onih koji su drzavu njaviše zadužili. Iz svega je više nego jasno da aktuelna vlast nema iskren interes da zaštiti i pomogne borce, već da preko njih skuplja jeftine političke poene bez ikakvog smisla.
Žalosno je što je Hrvatska za razliku od Srbije davno prepoznala potrebu i izradila daleko bolji zakon koji reguliše ovu oblast pri tome iskazujući svo poštovanje prema svojim ratnim veteranima.
__________________________________________________________________
Stop naprednoj pljacki !
Danas su izneti zahtevi rukovodstvu kom sloboda da u roku od 7 dana se izjasne povodom aktuelne situacije u protivnom sledi najavljeni strajk od 3.3
Učesnik sam rata iz 1992 godine,mobilisan od strane opštinskog organa za narodnu odbranu. Na ratištu sam proveo više od dva meseca iako nam je pri polasku rečeno da idemo na mesec dana. Prilikom polaska obećano nam je da će nam biti upisan svaki dan ratišta ,da će opštinski organi obići naše porodice u toku zime što se nije desilo. Po povratku sa ratošta počeli su problemi jer svi oni koji nisu otišli nisu krivično gonjeni ,kako je obećane već su amnestirani a mi što smo bili ispali budale. Niti su nam dan danas uveli dupli staž niti platili ratne dnevnice iz 92. Mi smo skrajnuti i više nismo interesantni bilo kojoj vlasti. Nikog mi ne zanimamo a od nas se sve traži počev od poreza na sve pa i na oružje,koje imam u legalnom posedu. Pitam,kada smo trebali zvali su nas a sada nikom nismo potrebni i na teretu smo državi jer smo bolesni, neki i invalidi i kome mi sad trebamo ovakvi.
Jedno pitanje .! Šta znači to priznavanje posebnog staža za vreme provedeno na ratištu i za vreme provedeno na lečenju –