Kada je vreme za pregled neurologa?

Neurologija je medicinska disciplina koja se bavi bolestima, dijagnostikom i lečenjem centralnog i perifernog nervnog sistema. Pregled neurologa je bezbolan i ne zahteva prethodnu pripremu, a može da spreči mnoga opasna stanja i unapredi život obolelih osoba.

Najčešće neurološke bolesti

U našoj sredini među neurološkim oboljenjima najčešće se javlja moždani udar, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, lumboišijalgije, multipla skleroza, polineuropatije, migrena i epilepsija.

Cerebrovaskularne bolesti, a među njima i ishemijski moždani udar, u velikom su porastu, te su sve neurološke smetnje koje osoba oseća znak da se treba javiti na neurološki pregled. Ove bolesti nastaju usled genetske predispozicije, ali i stila života koji odlikuje gojaznost, nedovoljno kretanja, veliki unos masne hrane i pušenje.

Alchajmerova bolest je najčešća neurodegenerativna bolest koja pogađa stariju populaciju. Naziva se i senilna demencija i prepoznaje se po zaboravnosti koja je česta u trećem dobu.

Osobe obolele od Alchajmerove bolesti vremenom postaju onemogućene da brinu o sebi pa im pri obavljanju uobičajenih aktivnosti treba pomoć bližnjih. Savremena terapija lekovima omogućava značajno usporavanje razvoja Alchajmerove bolesti i obezbeđivanje dugotrajnog dobrog funkcionisanja bolesnika.

Parkinsonova bolest se takođe javlja u trećem dobu i prepoznaje se po motoričkim oštećenjima, kao što su nespretnost, poremećaji hoda i ravnoteže. Ovo oboljenje se razvija vrlo sporo i gotovo neprimetno, a leči se lekovima koji usporavaju njen tok i omogućavaju veću pokretljivost.

Pravovremenom dijagnostikom, određivanjem terapije i praćenjem se može značajno popraviti kvalitet života osoba obolelih od Parkinsonove bolesti.

Simptomi koji upućuju na neurološki pregled

Simptomi slabosti, vrtoglavice i glavobolje koji se ponavljaju više dana ukazuju na to da je pregled neurologa neophodan. Problemi sa mokrenjem i stolicom takođe mogu da budu uzrokovani neurološkim oboljenjima kada su isključene druge bolesti.

Pojava trnjenja, žarenja i mravinjanja u nogama i rukama može takođe da bude uzrokovana neurološkim bolestima.

Nabrojaćemo simptome koji se najčešće javljaju, a govore o razvoju neuroloških oboljenja:

• Nesvestice i česte vrtoglavice
• Gubljenje ravnoteže i nestabilan hod
• Zanošenje pri hodu
• Trnjenje ruku i nogu
• Grčevi u celom telu ili u jednoj strani
• Slabost u mišićima
• Poremećaj sposobnosti govora
• Bolovi u vratu i kičmi
• Pojava duple slike tokom gledanja
• Privremeno slepilo
• Pojava oslabljene budnosti
• Nevoljni pokreti
• Nesanica i poremećaj spavanja
• Zujanje u ušima
• Zaboravnost i gubitak pamćenja

Za većinu neuroloških bolesti važi da je blagovremena dijagnostika i započinjanje terapije najbitnije za ishod bolesti.

Ovo posebno važi za moždani udar, koji može da se završi i kobno ukoliko se ne javi lekaru u prvh nekoliko sati nakon pojave prvih simptoma.

Simptomi moždanog udara su: oduzetost i paraliza jedne strane tela, gubitak ravnoteže, dupla slika u očima ili gubitak vida, utrnulost jedne strane, vrtoglavice, konfuznost i otežan govor.

Moždani udar se uglavnom dešava kod starije populacije, ali se sve češće javlja i kod osoba u tridesetim i četrdesetim godinama života.

Neurološka dijagnostika

Neurološki pregled podrazumeva razgovor sa lekarom (anamnezu), fizikalni pregled na kome treba da se ustanovi stanje kranijalnih nerava, procena funkcije, refleksa i tonusa mišića, koordinacija pokreta i ravnoteže.

Na pregled neurologa treba poneti svu dosadašnju relevantnu medicinsku dokumentaciju kako bi se lekar upoznao sa istorijom bolesti i primenjenim terapijama.

Prilikom pregleda u poliklinici dr.Rončević u Beogradu može da se radi ultra zvuk sa kolor doplerom karotida, kao i pregled dubokih vena nogu i ruku.

Elektroencefalografija (EEG) se radi po potrebi i omogućava registrovanje moždane aktivnosti putem elektroda koje se postavljaju na glavi.

EEG metoda analizom moždane aktivnosti omogućava dijagnostiku velikog broja poremećaja i neuroloških bolesti, kao što su vaskularni poremećaji, encefalitis, kraniocerebralne povrede i druge.

Po potrebi pacijent se može uputiti na laboratorijske analize i elektromioneurografiju (EMNG).

_______________________________________________________________