Naš stručnjak doprineo ekspanziji borovnice

Srbija je, kada je u pitanju borovnica, za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope. Osvojila je tržište Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana.

Nažalost, vrlo malo srpske borovnice odlazi na lokalno tržište, ocenjuje Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće iz Čačka.

Do 2005. godine u Srbiji je pod borovnicom bilo svega tri do četiri hektara. Pet godina kasnije proizvodnja se razvila na oko 200 hektara pod ovom voćarskom kulturom, a danas se u našoj zemlji borovnica proizvodi na više od 2.500 hektara što na zemlji, što u kontejnerima odnosno saksijama, piše portal Agroklub.

Početni rezultati veoma dobri

„Prvi uspešan projekat je urađen u opštini Arilje i podrazumevao je uvođenje plantažnog gajenja borovnice u okviru malih i srednjih preduzeća. Tada je posađeno deset hektara borovnice na području opštine Arilje. Ti početni rezultati su bili jako dobri. U godinama za nama uspeli smo da prestignemo mnoge značajne proizvođače u Evropi i u svetu. Ono što je stimulans jeste to što plodovi borovnice u Srbiji pristižu u vreme kada je nema u dovoljnoj količini na svetskom tržištu“, navodi Leposavić.

I do 29 tona po hektaru

Povećanje površina pod borovnicom podiglo je i sam nivo proizvodnje na viši nivo, a prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji nadmašuju i svetske proseke.

„Mi imamo izuzetne proizvođače koji postižu i 29 tona po hektaru, što je sigurno i iznad nivoa svetskih rekorda. Međutim, prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do tih koji su preko 25 tona po hektaru“, kaže Leposavić.

Kvalitet iznad proseka

Koliki će rod biti zavisi od mnogo faktora – pre svega, od broja posađenih biljaka, ali i od samog sistema gajenja. Osim dobrih prinosa, Srbija se može pohvaliti i izuzetnim kvalitetom ove kulture, napominje sagovornik Agrokluba.

„U principu u najvećem broju slučajeva u našoj zemlji kvalitet borovnice je iznad proseka, ne samo što se tiče vizuelnih parametara kao što su krupnoća, visina, širina i gramaža već i u svim drugim pogledima“, ocenjuje Leposavić.

Skupa investicija, potreban visok nivo znanja

Međutim, borovnica je veoma skupa investicija i početna ulaganja prelaze i 60.000 evra, ukazuje Leposavić, napominjući da je borovnica kultura za proizvođače jako visokog nivoa znanja. Ti proizvođači moraju pratiti savremene trendove u proizvodnji, moraju biti informisani i biti u komunikaciji sa stručnjacima.

„U procesu proizvodnje borovnice i nekih drugih voćarskih kultura, tehnologija i proces proizvodnje prepušteni su trgovcima, proizvođačima različitih mineralnih hraniva i pesticida, tako da mislim da struka mora mnogo više da bude zastupljena u toj proizvodnji. Mada, proizvođači borovnice su u većoj meri okrenuti saradnji sa stručnjacima u odnosu na one u drugim granama voćarastva i poljoprivrede, što ih i izdvaja“, ističe on.

Prošle godine cena varirala

Jedan od razloga zbog kog se voćari u Srbiji odlučuju za uzgajanje borovnice je što mogu ostvariti veoma dobre prihode i pored velikih ulaganja. Cena je u prethodnim godinama bila prilično stimulativna za proizvođače. Međutim, kako navodi sagovornik portala, prošle godine je dosta varirala.

„U jednom trenutku je došlo do problema i u plasmanu borovnice. Sreća je što plodovi borovnice mogu duže da se čuvaju i na taj način proizvođači nisu izloženi tim nekim trenutnim problemima. Prošle godine je došlo do prilično velikog zastoja u plasmanu, te su u tom trenutku neki odustali od ove kulture, i proizvođači moraju da imaju i tu činjenicu u vidu ukoliko žele da se bave proizvodnjom borovnice“, napominje Leposavić.

Da srpska borovnica obećava i da ima potencijala za još boljim pozicioniranjem na svetskom tržištu, to je sigurno. Međutim, tu priliku domaći voćari moraju pametno iskoristiti uz pravilnu proizvodnju uključujući stručnjake i primenu odgovarajućih agrotehničkih mera i savremenih tehnologija, zaključuje.

Agroklub