Mrkonjić dobio na poklon firmu u Crnoj Gori koju nije prijavio Agenciji

U dvospratnoj zgradi u centru Podgorice, na adresi Njegoševa 45, nalazi se formalno sedište firme Habit invest. Iako u zgradi nema vidljivog obeležja Habit investa, firma postoji od 2000. godine, a od septembra 2002. njen vlasnik i zastupnik je Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), bivši ministar infrastrukture i energetike, a potom i saobraćaja.

Nešto više od četiri godine nakon preuzimanja firme, Mrkonjić je izabran i za narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, a sa tom funkcijom je stigla i dužnost da u roku od 30 dana prenese upravljačka prava u firmi na drugu osobu koja nije povezana sa njim – poput članova porodica ili partnera. Na to ga je prvo obavezivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, a od 2008. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, Mrkonjić to nije učinio do danas.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je Mrkonjić mogao da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime i za njega vodi preduzeće, ali da nije smeo da nastavi da upravlja firmom:

„Ne bi smeo da bude zastupnik. Ne bi smeo da učestvuje u radu ni na koji način“, navodi Nenadić.

U Agenciji za borbu protiv korupcije ukazuju na još jedan moguć prekršaj Zakona o Agenciji – iako je do sada podneo 12 izveštaja o imovini i prihodima, Mrkonjić nije naveo vlasništvo nad ovom firmom.

„Uvidom u navedene izveštaje utvrđeno je da Milutin Mrkonjić ni u jednom izveštaju nije prijavio vlasnički udeo u nekom pravnom licu, a samim tim ni u Habit investu d.o.o Podgorica“, odgovorili su za CINS iz Agencije.

Zbog toga će, dodaju, proveriti da li postoje uslovi za pokretanje postupka protiv Mrkonjića. Međutim, ni 20 dana kasnije CINS nije dobio odgovor na pitanje da li je Agencija pokrenula postupak.

Mrkonjić, sa druge strane, tvrdi da nikada nije ni bio u Crnoj Gori: „Nikada nisam bio u Crnoj Gori. Šta je bilo u Crnoj Gori?“

Kada mu je novinar CINS-a spomenuo firmu koju tamo ima, Mrkonjić je tražio da se čuju kasnije. Međutim, kasnije je tvrdio da ne zna o čemu novinar priča, kao i da ne želi da razgovara telefonom o tome. Dodatno objašnjenje obećao je da će dati na sastanku. Ipak, Mrkonjić se nije javljao na telefon u dogovoreno vreme, a kada je to konačno učinio tražio je da odlože razgovor do posle izbora, a usledila je i opaska: „Ma nemaš komentar nikakav. Ko si ti da ti ja dajem komentare? Šta ti je? Saberi se malo, bre“.

Prema podacima crnogorskog Centralnog registra privrednih subjekata, firma ima još jednog zastupnika – Ljiljanu Svrzić iz Beograda, koja u Habit investu od 2004. obavlja poslove v.d. izvršnog direktora. O poslovanju firme i saradnji sa Mrkonjićem, uz pitanje „kakve koristi ja imam od svega toga“, Svrzić je odbila da komentariše.

Lihtenštajnska veza

Avgusta 2012. godine mediji su objavili vest da su, između ostalih, stavljene lisice na ruke Radosavu Laletu Sekuliću, nekadašnjem direktoru Savezne uprave carina, bivšem predsedniku opštine Ivanjica, jednom od osnivača i nekadašnjem suvlasniku akcionarskog društva u stečaju Habit pharm, koji je, prema pisanju medija, bio blizak sa SPS-om. 

On je uhapšen zbog koruptivne afere sa Agrobankom, od koje je za svoje firme, bez pokrića, do 2011. podizao nikada vraćene kredite. Mrkonjić je tada tvrdio da sa učesnicima pronevere nije ni u kakvoj poslovnoj vezi, ali da mu je Sekulić „prijatelj kao što je bio i Slobodan Milošević“.

Međutim, veza između Mrkonjića i (sada pokojnog) Sekulića bila je mnogo više od prijateljstva, otkriva CINS.

Sekulić je, zajedno sa sinom Duškom i firmom Habit med iz Lihtenštajna, države koja važi za of-šor raj, 1997. godine u Ivanjici osnovao Habit pharm, proizvođača lekova.

Mrkonjić je od Habit med-a i Zorana Vidića u septembru 2002. bez naknade preuzeo crnogorski Habit invest, navodi se u Ugovoru o promeni osnivača ove firme.

Dotadašnji vlasnici, prema istom ugovoru, odrekli su se svih prava i obaveza, uključujući i poslove koji su bili u toku, ali i uloženog početnog kapitala od 10.000 američkih dolara.

Izvršni direktor je ostao Vlado Ostojić iz Beograda, sve do septembra 2004. kada ga je zamenila Ljiljana Svrzić.

Mrkonjić je nakon preuzimanja firme glavnu delatnost prodaje lekova i medicinske opreme zamenio njemu bliskijom – specijalizovanim građevinskim radovima.

Prema informacijama koje je CINS dobio od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, Habit invest je od 2002. do 2004. godine sa ovom javnom ustanovom sarađivao na poslovima izrade detaljnog urbanističkog plana „Nove Varoši 2“, „Gorice C“, kao i projekat mosta u Ulici ratnih veterana.

Kroz te poslove Mrkonjićeva firma je zaradila 41,5 hiljada evra.

Ovo preduzeće već godinama nema nikakav zabeleženi promet, a u blokadi se nalazi od juna 2005. Poslednjeg dana 2019. godine Habit invest je bio u blokadi nešto manjoj od 6.000 evra.

Poslovni prostor u Beogradu veza sa Sekulićem

Sa podgoričkim Habit investom, Milutin Mrkonjić se 2002. uselio i u predstavništvo firme u Beogradu. Nekoliko kancelarija, ostava, prostrana prostorija sa šankom, toaletom i ostavom, sve to na 212 kvadratnih metara, smeštenih u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, postali su Mrkonjićev poslovni prostor.

Prema Statutu firme, sva pošta je stizala na adresu beogradskog predstavništva – u ulicu Teodora Drajzera 27.

Vlasnik ovog prostora je od aprila 2003. godine bio upravo Habit pharm Radosava Sekulića, pa se i predstavništvo farmaceutske firme preselilo na ovu adresu.

Skriveno vlasništvo nad Habit med-om

Lihtenštajn, premda na kopnu, zbog poreskih olakšica važi za of-šor zonu, pogodnu za skrivanje vlasništva nad firmom. Nakon što je Radosav Sekulić uhapšen 2012. godine, srpski i crnogorski mediji su pisali da iza lihtenštajnske firme Habit Med stoji upravo Sekulić. Međutim, prema zvaničnim podacima, vlasnik ove kompanije je bila izvesna Ulrike Antonia Schreiber-Eggenberger. Ona se, prema podacima iz lihtenštajnskog centralnog registra, pojavljuje kao vlasnik više firmi, koje su, baš kao i Habit Med, registrovane u gradu Šan. Habit med je ugašen februara 2012. godine.

Kasnije je prostorije na Dedinju, zbog neplaćenih dugova, preuzela AIK banka.

Kada je od prethodnog vlasnika preuzimao firmu, Mrkonjić je zadržao i direktora beogradskog predstavništva Habit invest-a – Aleksandra Jankulovića. Jankulović je prethodno, od 1995. do 2001, bio zaposlen u Saobraćajnom institutu CIP. U to vreme, direktor ove institucije za analizu i projektovanje bio je upravo Mrkonjić.

Jankulović je o saradnji sa ovim funkcionerom odbio da govori za CINS.

„Ne ulazeći u intencije Vaše priče, mislim da nema bilo čega interesantnog u vezi firme Habit invest. Ni sa kim od osoba koje ste naveli nisam odavno u kontaktu“, bio je kratak Jankulović.

Nakon gašenja ogranka firme u martu 2005, u poslovni prostor na Dedinju se uselila nova firma – Habit sport, u vlasništvu Duška Sekulića, a potom i firma Diabact, u kojoj je Duško Sekulić danas direktor.

Duško Sekulić, kome se sudi zbog afere Agrobanka, negira saradnju sa Mrkonjićem i kaže da ga je video tek nekoliko puta.

„Ma ne znam se ja sa njim. On čovek ima 80 godina, a ja 50. Čoveka sam sreo pet puta i to je sve“, rekao je Duško Sekulić za CINS.

On tvrdi da nema nikakve veze ni sa Habit investom, iako se prethodno predstavništvo ove firme 2001. godine nalazilo u Uzun Mirkovoj 10, u prostorijama iznajmljenim upravo od Duška Sekulića.

CINS