SAD: Kršenje ljudskih prava u Srbiji

Srbija se u 2019. godini suočavala s brojnim izazovima u domenu ljudskih prava, među kojima su optužbe za torturu na račun policije, najteži oblici ograničavanja slobode izražavanja i medija, brojni slučajevi korupcije u vladi i nasilje nad pripadnicima LBGT populacije, navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta.

Stejt department je u izveštaju naveo da su srpske vlasti preduzele korake za procesuiranje zvaničnika koji su kršili ljudska prava, ali i da mnogi posmatrači veruju da su brojni slučajevi korupcije i društvenog i nasilja u porodici ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

„Iako Ustav Srbije zabranjuje mučenje i drugo surovo, nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, policija je povremeno tukla pritvorene osobe i maltretirala osumnjičene, uglavnom tokom hapšenja ili pritvora, radi dobijanja priznanja, iako takvi dokazi nisu dozvoljeni pred sudom“, navodi se u dokumentu.

U izveštaju se, između ostalog, navodi da je Komitet UN za borbu protiv mučenja (CAT) utvrdio u avgustu da je Vlada Srbije izručila Turskoj kurdskog političkog aktivistu u decembru 2017. godine, uprkos preporuci tog tela da postupi suprotno.

Kao problem se navodi i da su „uslovi u zatvorima povremeno teški zbog fizičkog zlostavljanja ili pretrpanosti“.

Povodom ubistva trojice američkih državljana, braće Bitići 1999. godine, kaže se da je vlada nastavila da javno govori o tom slučaju, ali da, uprkos izjavama da je istraga u toku, nije načinila značajan napredak koji bi doneo pravdu žrtvama. Dodaje se da nije jasno u kojoj meri su vlasti zaista aktivno vršile istragu.

Pogoršanje medijskih sloboda

O situaciji u oblasti medija, Stejt department navodi da Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, uključujući medije, ali da su „pretnje i napadi na novinare, manjak transparentnog vlasništva u medijima i ogromna uloga države u medijskom sektoru podrivali te slobode“.

„Nezavisni posmatrači tvrdili su da je nastavljen trend pogoršanja medijskih sloboda, dok su Reporteri bez granica početkom godine označili kao nebezbedan ambijent u kojem mediji rade, navodeći da je Srbija postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni bezbedno ni podržano od države“, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se podseća da je Fridom haus 2019. godine prebacio Srbiju u grupu zemalja sa delimično slobodnim medijima, iz grupe zemalja sa slobodnim medijima.

„Neuravnoteženo medijsko izveštavanje i veliki obim lažnih, obmanjujućih ili neproverenih vesti nastavili su da ugrožavaju sposobnost građana da suštinski učestvuju u demokratskom procesu“, stoji u izveštaju.

Navodi se da su nezavisni mediji bili aktivni, ali ograničeni u sposobnosti da predstave drugačije poglede zbog prevelikog broja medija na tržištu i podrške vlasti provladinim medijima.

„Nezavisni novinari i medijske kuće nastavili su da izdaju nekoliko nezavisnih novina, iako su sve manje čitane. Tabloidi su ostali popularni i redovno su objavljivali netačne ili nepotvrđene informacije, a mnoge od tih priča ocrnjivale su lidere opozicionih partija. Takvi tekstovi često su imali lažni ili obmanjujući naslov na naslovnoj strani“, dodaje se u dokumentu.

Od januara do avgusta Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je, kako se navodi, 85 slučajeva u kojima su novinari „bili napadnuti ili im je prećeno ili su bili izloženi političkom pritisku“, a napadi su uključivali „vandalizam, zastrašivanje i fizičke napade“.

Kad je reč o cenzuri, u dokumentu se navodi da je bilo izveštaja da je vlada „aktivno težila da usmerava medijsko izveštavanje o brojnim temama“.

„Predstavnici medijskih udruženja navode da je ekonomski pritisak ponekad dovodio do autocenzure u medijskim kućama, koje su se uzdržavale od objavljivanja sadržaja kritičkog prema vladi, strahujući od maltretiranja ili ekonomskih posledica“, piše u izveštaju.

Dodaje se da su predstavnici vlasti nastavili da dobijaju znatno više prostora u medijima od opozicionih političara i da je nekoliko medija objavljivalo članke u kojima su brojni novinari, aktivisti nevladinih organizacija ili predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak.

U izveštaju američkog ministarstva spoljnih poslova navodi se i da su krivične istrage i procesi povezani s ratnim zločinima devedesetih godina uglavnom stagnirali.

U dokumentu se navodi da nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni agenti počinili vansudska ubistva, da su oteli neke osobe, kao i da nije bilo izveštaja o političkim zatvorenicima.

Kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, u izveštaju se navodi da je on stupio na snagu 21. avgusta i da je u oktobru bilo prerano da se proceni njegova efikasnost.