Prethodni članak
Nova fiskalizacija do kraja godine
Da li je i zašto država odustala od uvođenja onlajn fiskalnih kasa koje bi trebalo da obezbede bolju kontrolu izdavanja računa
Do kraja godine Srbija će dobiti novi zakon o fiskalnim kasama kojim će biti zakonski uređen deo delatnosti koje sada nemaju obavezu izdavanja fiskalnih računa, najavio je ministar finansija Dušan Vujović. Međutim, prema informacijama dostupnim NALED-u, država trenutno ne razmišlja o uvođenju onlajn fiskalnih kasa iako je prethodni direktor Poreske uprave Ivan Simič najavljivao prelazak na novi sistem tokom 2014.
NALED podržava i predlaže što širu fiskalizaciju keš transakcija i proširenje na većinu uslužnih delatnosti koje ne izdaju fiskalne račune, a najčešće nemaju bilo kakav dokaz o izvršenoj transakciji što otežava praćenje prometa robe i usluga na tržištu i otvara veliki prostor za sivu ekonomiju.
Takođe, NALED se ne slaže sa odlaganjem uvođenja onlajn fiskalnih kasa za elektronski nadzor gotovinskog poslovanja jer bi ova reforma ojačala kontrolu (ne)izdavanja fiskalnih računa, posebno u ugostiteljskom sektoru gde je taj problem izražen.
Svaki promet robom i uslugama koji prođe kroz fiskalnu kasu je sigurno zabeležen i sačuvan i u tom slučaju privrednik praktično ne može da izbegne plaćanje poreza. Sa običnim računima to nije slučaj. Naizgled jednostavno pitanje „ko je sve dužan da izda fiskalni račun“ u Srbiji nema jednostavan odgovor. Zbog složenih propisa i velikog broja izuzetaka, građani ne znaju kome i da li da traže fiskalni račun, niti zašto je to važno, što ostavlja prostor za manipulaciju i sivu ekonomiju.
Istraživanje NALED-a sprovedeno uz podršku USAID-a u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, pokazuje da 52% građana ne traži fiskalni račun od trgovca ili ugostitelja ukoliko ga ne dobije. Dodatni problem je to što 81% ispitanika ne bi prijavilo prodavnicu u kojoj ne izdaju račun.– Najjednostavnije i najsigurnije rešenje bilo bi da većina keš transakcija bude praćena fiskalnim računom i to će, uz uvođenje onlajn fiskalnih kasa, biti predloženo kao jedna od ključnih mera u nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije, na kojem rade Vladino koordinaciono telo i Stručna grupa koju predvodi NALED – kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.
Uprkos tome što su trgovci većinom fiskalizovani, privrednici taj sektor vide kao najproblematičniji kada je reč o sivoj ekonomiji (44% odgovora) dok su na drugom mestu usluge (dominantno nefiskalizovane delatnosti) – 34%. Svaki četvrti privrednik deo transakcija obavlja u gotovini. Najčešće je to nabavka materijala i robe za firmu – 44%. Slede troškovi prevoza (37%), a znatno iza su tekući troškovi kao što su struja, telefon i održavanje (13%) i zarade (10%).
Najsvežija iskustva sa fiskalizacijom u regionu ima Hrvatska – od kada je krenula primena novog Zakona o fiskalizaciji u prometu gotovinom početkom 2013. registrovani dnevni promet u ugostiteljstvu povećan je čak 82%, a u trgovini 13% u odnosu na prethodnu godinu.
Preliminarne procene pokazuju da bi za privrednike prelazak na onlajn sistem značio uštede jer je reč o softveru koji može da se nabavi i besplatno, ne bi morali da štampaju dva primerka računa i bila bi potrebna samo jedna internet veza sa Poreskom upravom. NALED predlaže da predstavnici privrede i PU analiziraju potencijalne efekte kako bi se ubrzalo donošenje odluke o prelasku na novi sistem evidencije.
Poreskom inspektoru onlajn sistem olakšava kontrolu jer može da stane ispred radnje, prati ulazak i izlazak kupaca i na laptopu pogleda da li su njihove kupovine otkucane na kasi. Čak i kod većih prodavnica, u realnom vremenu može da vidi sve transakcije zabeležene u Poreskoj upravi i na osnovu provere novca u kasi zaključi da li je celokupni promet evidentiran.
________________________________________________________
Ta je logika neprimenjiva u našem slučaju jer Hrvatska nije imala nikakav vid fiskalizacije pre uvođenja ovih novih kasa i to je razlog takvih rezultata.Tako da se ti procenti povećanja prijavljenog prometa ne mogu odraziti i kod nas .Naš je zakon dobar samo ga treba primenjivati a eventualne promene mogu da se odnose na povezivanje postojećih fiskalnih uređaja sa poreskom upravom sa ciljem razmene podataka koji bi olakšali kontrole na terenu.