Prethodni članak
Kako nas drugi vide: Predsednik ukrao državu
Познато је да ми Срби сами о себи имамо најбоље мишљење и да тешко у свом окружењу и шире можемо наћи истомишљенике по том питању. Још већа истина је да домаћи политичари, нарочито они који су на власти, имају о истом питању, о истој ствари, једну изјаву за домаћу јавност а сасвим другу изјаву за инострану јавност.
Па ево како инострана јавност гледа на актуелну политичку ситуацију у Србији. У питању је швајцарски медиј Schweizer Radio und Fernsehen, највећа електронска медијска кућа Швајцарске која свој програм и текстове објављује на немачком језику.
Serbien – der Präsident hat den Staat gestohlen
- Samstag, 14. März 2020, 9:08 Uhr
Im Ausland vermittelt Serbiens Regierung gern das Bild eines Landes, das mit ausländischen Investitionen seine Wirtschaft in Schwung bringt und das schon bald Mitglied der EU werden will. Aber der Schein trügt. Präsident Aleksandar Vucic höhlt Demokratie und Rechtsstaat aus.
Wenn Präsident Vucic in seinen stundenlangen Interviews im serbischen Fernsehen der Bevölkerung Wohlstand und eine blühende Zukunft verspricht, dann könnte man meinen, das Land habe die Jugoslawien-Kriege der 90er Jahre weit hinter sich gelassen. Wenn Vucic aber zwei Atemzüge später Hass gegen seine politischen Gegner sät, wird klar, dass mit ihm wieder die Leute an die Macht gekommen sind, die in den Kriegsjahren das Milosevic-Regime gestützt hatten.
Eine Reihe von Skandalen zeigt, dass Vucic und seine Fortschrittspartei den serbischen Staat vollkommen ihren privaten Interessen unterworfen haben. Serbien ist ein Fall von «state capture», wie es in der Politikwissenschaft genannt wird, ein Staat in der Hand einer Clique. Zum Beispiel sind Minister mit Plagiaten und gekauften Dokumenten zu Diplomen und Doktoraten gekommen und treten nicht zurück, obwohl ihnen die Verfehlungen nachgewiesen wurden. Vucic tritt die Gewaltenteilung mit Füssen, reisst Beweismaterial gegen einen hohen Parteifunktionär an sich und erklärt ihn in einer Ansprache für unschuldig, bevor der Fall vor einen Richter gekommen ist. Und ein Whistleblower bringt ans Tageslicht, dass sich Leute aus Vucics Umgebung mit korrupten Waffengeschäften bereichern, auf Kosten des Staates und der Arbeiter einer staatlichen Waffenfabrik. Die Justiz aber verfolgt den Whistleblower nicht die Waffenhändler. All das sind Skandale, die in einer funktionierenden Demokratie, die Regierung in ihren Grundfesten erschüttern würden, nicht aber in Serbien.
Angesichts des fehlenden Rechtsstaats und der Gleichschaltung fast aller Medien will die Opposition, die Parlamentswahlen Ende April boykottieren. Ist der Wahlboykott mehr als eine Verzweiflungstat?
Autor/in: Christoph Wüthrich, Redaktion: Philipp Scholkmann | Martin Johann
Ево и превода:
Србија – председник украо државу
У иностранству, српска влада са задовољством преноси слику земље која јача своју економију страним улагањима и која ускоро жели да постане чланица ЕУ. Али наступи су варљиви. Председник Александар Вучић подрива демократију и владавину закона.
Када би председник Вучић обећао просперитет становништву и светлу будућност у својим вишесатним интервјуима на српској телевизији, могло би се помислити да је та држава оставила југословенске ратове деведесетих далеко иза. Али када Вучић заспе мржњу против својих политичких противника два дана касније, постаје јасно да су се с њим људи, који су подржали Милошевићев режим у рату, вратили на власт.
Низ скандала показује да су Вучић и његова Напредна странка потпуно подвргли српску државу својим приватним интересима. Србија је случај „заробљавања државе“, како се у политичкој науци називају, државе у рукама клике. На пример, министри који су долазили до диплома и доктората плагијатима и куповали документа нису поднели оставку, иако им је недолично понашање доказано. Вучић је газио раздвајање власти, изнуђивао доказе против високог функционера странке и прогласио га невиним у говору пре него што је случај пред судијом. А звиждач открива да се људи из Вучићеве области обогаћују коруптивним трговинама оружјем, на штету државе и радника у државној фабрици оружја. Али правосуђе прогони звиждаче, а не трговца оружјем. Све су то скандали који би пољуљали саме темеље власти у делујућој демократији, али не и у Србији.
С обзиром на недостатак владавине закона и хармонизацију готово свих медија, опозиција жели да бојкотује парламентарне изборе крајем априла. Да ли је бојкот избора више од чина очаја?
Аутор: Christoph Vuthrich, Уредник: Philipp Scholkmann | Martin Johann
_______________________________________________________
Whistleblower je uzbunjivac, ako vec prevodite prevedite da valja
Hvala i tebi na prevodu, da nas ti nisi obavestio mi bi i dalje mislili da je zviždač sinonim za uzbunjivač. Treba i onom predsedniku UNS-a da predložiš da promeni naziv svog portala Pištaljka.
Vidi prevodioče Whistleblower je sastav dve reči Whistle – što kao imenica znači zviždaljka, pištaljka, a kao glagol znači – zviždati, pištati, fijukati.
Drugi deo reči je iz osnove blow – duvati, trubiti
a blower znači puhalo, kompresor
Sad nam prevodioče objasni kako od Whistleblower ispada uzbunjivač, a ne zviždač.
I na kraju, naprdnjački botu u celom tekstu ništa ti nije zasmetalo osim prevoda ove jedne reči. Pa izgleda da i vi naprdnjaci kapirate da ste provaljeni.
@Dokoni penzioner koji čeka da mu Vučić vrati penziju
A čemu ovoliki „roman“, primedba za prevod je bila na mestu, s tim što se može koristiti i bukvalan prevod, mada je predložen u prvom komentaru suštinski jasniji čitaocima.
Isto kao što su negde pre neki dan preveli izjavu Trampa da su sve „crvene vrpce“ presečene, a na engleskom govornom području se pod „red tapes“ misli na birokratsku papirologiju, jer su nekad pravnici dokumentaciju vezivali crvenim ili ručičastim vrpcama koje su se kupovale na metar.
Novinari su toliko slabo plaćeni po pojedinačnom tekstu i toliko zatrpani poslom da nemaju vremena da se bave frazama iz nekog stranog jezika i da traže najpogodniji prevod, ali bi to trebao da bude zadatak nekog lektora koji bi ispravljao tekstove pre objavljivanja, jer se u svakom tekstu nađe najviše jedna, eventualno dve takve fraze koje su problematične za prevod.
U ovom konkretnom primeru „zvizdač“ i nije baš najbolji prevod, jer većina čitalaca neće imati pojma o čemu se radi, pošto kod nas postoji Zakon o zaštiti uzbunjivača, a ne zakon o zaštiti zvizdača.
A to što se portal zove „Pištaljka“ je neka druga priča, mogli su da ga nazovu kako hoće, ali znamo i kako su 90-ih korišćene zviždaljke, pa mene sajt više asocira na to nego na uzbunjivače.
Вас треба уапсити због вакиг текстова и превода.
Doći ćeš i ti na red za apsanu botino radikalska.
Zašto bi ti njega ‘apsio? Zbog drugačijeg mišljenja, je li nacošu pokvareni? Apsolutno „ne ljubim“ radikalske stavove dotičnog komentatora, štaviše prezirem iste, ali čovek ima pravo da veruje u to i svakako ga ne možeš hapsiti zbog toga. Ovaj „liberalizam dok je sve po mome“, koji očito zastupaš, je licemerje koje se ne može rečima opisati.
Realno treba vas uhapsiti zbog prevoda i ovog stručnjaka penzionera koji se pravda za prevod.
Čekaj Pizza Konzales što da hapse samo redakciju zbog prevoda i penzionera zbog komentara, a da ne hapse i autore teksta i urednike i celu redakciju SRF i švajcarsku Vladu što dozvoljava da njihovi mediji kritikuju Vučića.
Za početak zovi Brnabićku i Dačića da ulože protestnu notu Švajcarskoj.
More terajte se naprdnjaci u tri lepe.