Sa očima iznad ovog tla

Сећањем на краља српског театра и великог барда, Петра Краља, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ је у среду, 18. марта 2015. године у Галерији Народног музеја овог прослављеног глумца накратко вратила међу своје.

Петар Краљ, чувени српски позоришни и филмски уметник је био још основац када је на питање шта жели да постане кад одрасте одговорио – глумац! Своју прву улогу одиграо је са 11 година. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Био је стални члан ансамбла Атељеа 212 од 1968. до 1979. године, а потом је прешао у слободне уметнике. Играо је много, и на сцени и без сцене. Краљевски нас је почастио улогама Хамлета у истоименом Шекспировом комаду, Масима (у драми Максим Црнојевић), Видосава Прокића (у Очевима и оцима), Николе (у комаду Доктор Шустер), сељака Тола Манојловића којег је почео да игра као свршени студент Академије и играо ју је пуне 44 године. Упоредо са позоришном, градио је и филмску и телевизијску  каријеру по којој га зна најшира публика. Умро је у Београду, а сахрањен је у Алеји великана 2011. године.

Промоција луксузно опремљене монографије „Краљ“ Аните Панић, дугогодишњег телевизијског аутора, документаристе и писца,  у издању Службеног гласника из Београда била је прилика да  чачанска публика чује бројне анегдоте из живота Петра Краља, али и да се подсети његових гостовања у Чачку. На претходним „Дисовим пролећима“ овај маг сцене казивао је поезију пет пута. У његовом наступу било је мало романтике, фолклора, филозофије, боемије. А највише поезије. Нико није казивао стихове као он. “Santa Maria della Salute”, “Можда спава”, “Србија” само су неке од његових песничких бравура. За њега је важила изрека: “Даш му телефонски именик и ето чуда!”

Добра форма је ако успеш да се интимизираш са стиховима, да кроз њих даш себе. Тад су они стигли и до других…говорио је Петар Краљ.  Први пут је, на 10. јубиларном “Дисовом пролећу” као члан “Театра поезије” говорио “Лирику Итаке” Милоша Црњанског, лауреата 1973. године, а на 36. „Дисовом пролећу“ (1999. године) које је због НАТО бомбардовања одржано у јесен, стихове казивао заједно са  лауреатом и великим пријатељем – Браном Петровићем.  Како је Краљ оживљавао стихове Дисове „Јутарње идиле“ или „Моћи говора“ Бране Петровића пре 16 година, бројна публика је видела на видео материјалу из архиве чачанске библиотеке.

Ово није бајка, али је прича о једном Краљу, о владару позоришне сцене, чудесних стихова и људске доброте, и то од оне посебне сорте, која се ретко среће у овом двадесет и првом веку. Овако је Анита Панић започела причу о овој необичној књизи која је сачињена од петнаест поглавља, а на почетку сваког је цитат овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици, пријатељима. Свако поглавље отвара одређену тему у оквиру које многи аутори текстова говоре о Петру Краљу као о глумцу и човеку који је упркос јавном послу приватно био врло стидљив и скроман човек.  Монографију “Краљ” чини низ узбудљивих прича не само његових колега, глумаца, редитеља, писаца (Јован Ћирилов, Тихомир Станић, Милан Цаци Михаиловић, Мира Бањац, Аљоша Вучковић, Светлана Бојковић, Душан Ковачевић и других), већ и породице, ћерке Милице, познате позоришне редитељке, супруге Соње (некадашње балерине и кореографа Народног позоришта), најбоље другарице из детињства, студената које је учио глуми и животу, пријатеља са којима је играо тенис и кошарку, обућара из краја, газда кафаница у које је свакодневно одлазио. Ова лусузно опремљена књига садржи око 300 фотографија од којих многе никада нису објављиване у јавности. Од њих је сачињен и кратак филм који је приказан на синоћној промоцији.

У програму су учествовали Љубиша Ћирковић који је говорио поезију посвећену глумцу Петру Краљу и Марија Радуловић, медијатор.