Srpske pruge će poželeti mašinovođa

Nesporna je činjenica da se migracija kvalifikovane radne snage u razvijene zemlje Evrope može katastrofalno odraziti na privredu u Srbiji, ali se stiče utisak da država još uvek luta u iznalaženju adekvatnog rešenja ovog problema. Osim visokoobrazovanih stručnjaka i kvalifikovanih zanatlija, profesionalnih vozača, medicinskog osoblja… čiji manjak se uveliko oseća u Srbiji slična situacija preti i nekim državnim preduzećima poput Železnica Srbije. Sve masovniji odlazak mašinovođa iz Srbije u Nemačku, koja se suočava sa nedostatkom mlade radne snage ovog profila, može dovesti do toga da uskoro neće imati ko da upravlja srpskim vozovima.

U kojoj meri Srbiji preti realna opasnost da uskoro ostane bez mašinovođa najbolje ilustruje podatak o saradnj nemačke firme Lenderban koja intezivno sarađuje sa Železničkom tehničkom školom odakle regrutuje kadrove za nemačke železnice.

Uslovi rada u Srbijii i u inostranstvu ne mogu da se porede, a samim tim i plate. U Srbiji samo mašinovođe koje rade u Termoelektrani “Nikola Tesla” imaju dobru platu. A takvih je malo, objašnjavaju sagovornici Dojče velea.

Nemačke železnice nude mnogo bolje uslove i znatno veće plate srpskim mašinovođama

– Zlatko Radosavljević, direktor Železničke tehničke škole kaže da je saradnja s nemačkim preduzećem Lenderban izuzetno važna. On ističe da je do pre neku godinu važilo pravilo da, koju god školu završite u Srbiji, nemate siguran posao. Ovo je prvi put da će predstavnici Železničke tehničke škole kada budu promovisali svoju školu po srpskim osnovnim školama moći da kažu da svi đaci koji završe ovu školu imaju šansu da se odmah zaposle. Na ruku nemačkim poslodavcima ali i Železničkoj tehničkoj školi, odnosno njenim učenicima svakako ide na ruku i činjenica da u Bosni i Hercegovini, na primer, ne postoji škola za mašinovođe, a da je u Češkoj ugašena. Jedine takve škole u regionu su sada škole u Srbiji i Hrvatskoj. Bojana Malović, koordinatorka saradnje sa Železničkom školom iz Beograda, kaže da su domaće mašinovođe u Nemačkoj sve starije, da se većini bliži penzija. Ona dodaje da đaci iz Beograda prvo dobijaju priliku da uče nemački, a na stručno usavršavanje u Nemačkoj mogu da odu sa nivoom B1. Tada primaju 85 odsto plate, dok ne polože praktični i teorijski ispit kojim stiču međunarodnu licencu. Po ugovoru, za Lenderban voze tri godine, a posle mogu i da menjaju poslodavca – navodi Dojče Vele.

Osim toga mlade mašinovođe u Srbiji ne smeju da voze do 21. godine života, zbog čega sve češće biraju da odmah odu u Nemačku gde prevoznici jedva čekaju mladu radnu snagu jer im je podmladak hitno potreban. Nedavno je i Nemačka železnica, najveći šinski prevoznik u ovom delu Evrope najavila da će tražiti kadrove po Srbiji i još nekoliko evropskih zemalja. Već za ovu godinu traže ukupno 2.300 mašinovođa, 2.000 dispečera i 1.000 mehaničara.

Na jednoj strani u  „Srbija vozu“ priznaju da nemaju dovoljan broj mašinovođa. Za nesmetan rad im je, kažu na pitanje DW, potrebno oko 500 mašinovođa, te im sada nedostaje dvadesetak njih. Prošle godine je preduzeće napustilo 150 mašinovođa – polovina ih je otišla u starosnu penziju – a pronađeno je svega 80 novih

Na drugoj strani pak u Sindikatu železničara Srbije i iz državnom preduzeću „Srbija kargo“ ne žele da komentarišu ove podatke.

Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________________