Kineski sindrom

Piše: Aleksandar Arsenijević

Postoji jedan film iz holivudske produkcije nastao u vreme kada su scenaristi, režiseri i producenti sa one strane velike bare masovno počeli da se bave temama kojih su se, poučeni iskustvom iz perioda Makartijevog lova na veštice, do tada klonili kao đavo od krsta. Pasionirani filmofili svakako se sećaju filma Kineski sindrom, Džejmsa Bridžisa sa Džejn Fondom, Džekom Lemonom i Majklom Daglasom u glavnim ulogama. Mada je tema ove filmske priče moguća nuklearna katastrofa, ona ipak u mnogome asocira na sve ono što planeta živi i preživljava u vreme pandemije izazvane virusom korona.

Naime, nastojanje vlastodržaca da mnoge stvari, od kojih ne retko zavisi sudbina miliona ljudi, zarad očuvanja gole vlasti i izbegavanja odgovornosti pokušaju sakriti od očiju javnosti, neraskidiva je nit koja povezuje ovu filmsku priču i turobnu sadašnjost sa kojom se suočava planeta.

Situacija u kojoj pokušavamo da izađemo na kraj sa smrtonosnim virusom ujedno je i potvrda da je javnost nešto od čega najviše strahuju vlastodržci raznih fela i ideologija. Stoga eto razloga za ograničavanje upotrebe interneta građanima u nekim “demokratskim” društvima, a što u poslednje vreme zagovaraju pojedini obožavaoci i branitelji lika i dela gospodara Vučića. Samo kada se u vidu ima ono što se izdešavalo našem sugrađaninu Goranu Ćuvizu, biće da je takvo ograničenje uveliko stupili na snagu, a da o tome Srbistanci, osim čačanskih sudija, još nisu obavešteni.

Zabrana komunikacije na društvenoj mreži Tviter nesretnom Goranu Ćuvizu zbog satirične objave publikovane znatno pre uvođenja vanrednog stanja koje ograničava pravo na kretanje ali ne i pravo na slobodu mišljenja i govora, u suštini je ništa drugo do ilustracija stanja u srbistanskom „nezavisnom” pravosuđu. Odnosno nastojanja pojedinaca da se prikažu kao veći vučićevci od samog Vučića. A na tavima se u suštini i temelji svako autokratsko društvo, pa zašto ne bi i srbistansko. U tom svetlu treba tumačiti i „dobronamerni” savet uredniku Čačanskih novina da prethodni blog, odnosno novinski uvodnik ukloni sa portala Ozon Pres, a koji je potpisao izvesni Profesionalac, koji očigledno nije obavešten da se istinski profesionalaci ne skrivaju iza pseudonima. Biće ipak da ni (ne)Profesionalac ni slični njemu koji već osam godina ulažu sve svoje skromne, „intelektualne” kapacitete u opstanak režima utemeljenog na laži, nestručnosti i na kraju krajeva strahu nisu čuli narodnu mudrost:

– Ko od straha mre za dušu mu prde!!!