Prethodni članak
Tuširanje
Nisam se kupao sedamnaest bolničkih dana. Samo sam se presvlačio u čiste gaće, majcu i čarape. Sada, sa sedam kila manje od poslednjeg tuširanja, puštam toplu vodu iz ugrejanog bojlera. Prija mi, hoću da nadoknadim propušteno.
Tek nakon što je topla voda počela da biva mlaka, a onda i hladna – izlazim iz kade. Brišem se velikim peškirom koji sam prisvojio u nekom svetskom hotelu. Pročitam šta piše na peškiru da se prisetim gde i kako je završio u mom koferu. Dok o tome razmišljam, užurbano trljam glavu, i čini mi se kao da treba da idem na bazen, ili da se vraćam sa bazena….
Jednom kada sam ušao u moje dvorište slatko sam se nasmejao. Na žici su se sušili peškiri. Vetar im ne može ništa koliko su teški i debeli. Na njima su izvezeni nazivi hotela, gradova ili letovališta, i da nije onih štipaljki što ih pridržavaju, izgledali bi kao transparenti na svetskom sajmu turizma. Jedan do drugog: Intercontinetal, Hilton, Ritz, Rubin Platinum Pine beach, Martin Hanibal Palace hotel – bespaltna reklama.
Jedan sam dobio od direktora HOTEL ELA QUALITY RESORT – BELEK, TURSKA kada sam se osmi dan sa njim pozdravljao. Gospodin mi je poklonio veliku torbu sa natpisom i nekim mali suvenirima i prospektima hotela. U šali sam rekao da imaju divne peškire. Turistički lisac je shvatio i na turskom, telefonom kratko sa nekim pričao.
Dok sam ja završavao oproštajnu kafu, ušao je momak sa osmehom k’o sa reklame za kaladont, i predao mi još jednu torbu sa peškirom. Sećam se da im nisam baš hvalio hotel, već sam kolegijalno izneo neke primedbe, a on ih je zapisivao. Mislim da mu je bilo malo krivo, ali mi se dva puta zahvaljivao. Pamtim ovaj hotel i zbog harfe koju je svirala devojka u vreme ruča.
Meni sada ručak okače na vrata zaključane kapije.
Zaveden red hoću da poštujem. Kada sa mogao da ležim u bolnici, sada ostajem da se šetam kao paun po mom dvorištu, ni korak dalje.
Čujem opet mi neko kači nešto na vrata. Voleo bih da su krofne ili knedle sa šljivama. I još bih voleo da su tople.
___________________________________________________________________
Zabole nas odakle je tvoj peškir…
Pa sto citas rodjace? Nije da te bas zabole kad si procitao.
Verovatno nikada nisi ni izasao sa teritorije opstine Čačak.
Imam jedan predlog da gospodin Čvorak ima kolumnu na Ozon Pressu. Vidi se da je čovek prošao dosta i da ima dara za pisanje. Puno pozdrava od Giljotine.
A gace i carape? Odakle su gace i carape? On nista ne kupuje.
Postoji li covek njegovih godina da ima kolumnu da nesto prenese mladima,da kroz to nesto nauce u zivotu da rade da sticu,e taj da se pojavi.. Suludo je stv slusati ove baljezgarije o peskirima i necijem blejanju kroz svet pomocu agencije i aranzmana i coveku koji je uz blejanje doneo koronu svom gradu i bolnici..
Nesto mi se sada pobrkalo u glavi!!! Kako ono bese: na ovom portalu ISKLJUCIVI krivac za koronu u Cacku bese onaj sedmomartovski rodjendan..,.Odakle ulete Cvorak kao neko ko je sejao virus po gradu? Niko to ni jednom ne napisa!! Samo se zvonilo o tom „nesrecnom“ po meni svejedno je,samo treba ista mera…
Nesto mi se sada pobrkalo u glavi!!! Kako ono bese: na ovom portalu ISKLJUCIVI krivac za koronu u Cacku bese onaj sedmomartovski rodjendan..,.Odakle ulete Cvorak kao neko ko je sejao virus po gradu? Niko to ni jednom ne napisa!! Samo se zvonilo o tom „nesrecno“ rodjendanu.Po meni svejedno je,samo treba ista mera…
Cvorak,zove te cokula i Milica da predjes kod njih na kafu da im pricas bajke…
Šta reći za “ To je to“ ?
B. I. T. A. N G. A.
Opisi blize taj peskir . Zanimljiv je …
Ljudi napišite i Vi neki clanak za ove novine,ako mislite da je baš lako.
Imate priču čoveka koji nije navikao da sedi kući ili da leži u gradskoj bolnici.Pri tome u ovoj velikoj euforiji straha koja se pumpa sa medija svakog dana.Ovaj čovek sa bogatim životnim iskustvom Vam svakih nekoliko dana piše svoje priče protkane lepom prošlošću.Dočarava nama a i sebi već doživljeno.Sadašnji trenutak u kome je lako mogao da završi u kovčegu.I vec nam daje nadu sebi, a i svima nama,za brzi izlazak iz ovog ludila i sve opšte histerije.I on planira neko novo putovanje i nas priprema i uči da planiramo izamišljamo isto.Stoga loše komentare koje pišete služe istom ovom Čvorku da se dobro nasmeje kako Vas je dobro isprovocirao.Nisam čuo ni u jednom članku da je patetisao ili mračio (hajde da sada koristim moderan sleng).Da li se žalio što mozda nece otići u Maroko krajem ovog meseca a recimo ima uplaceno 12 dana.Stoga pišite lepe komentare zbog sebe samih,zbog nas koji čitamo i zbog pozitivnih misli koje su nam svima potrebne.
Verovatno nikada nisi ni izasao sa teritorije opstine Čačak.
Bolje pisite o zanimanjima kao sto ima Darko Milovanović a ne o ovoj xxxxxxxx pticurini.
Molim vas da nas poštedite ovakvih tekstova
Čvorak, veliki pozdrav i dobrodošao kući !
Interesantni su svi komentari na tvoje tekstove …. bilo loši bilo dobri jer oni loši su više zanimljivi iz razloga što te ljude nešto „tera“ da čitaju. To govori o njima …. pusta srbenda oće da pročita čisto radi reda a pripremio je da opljune bez obzira šta je pročitao.
Ljudi, iskreno svi bre preko medija nešto mrače sa brojevima obolelih, daleko bilo umrlih itd itd a Čvorak piše neke opuštene priče i kome to smeta ? Pa zna se …… frustriranim i iskompleksiranim !
Čvorak…..uživaj u životu kao i do sada i piši pa neka bude i bilo šta.
Svaka čast na tolikom iskustvu i poznavanju sveta, ali koliko ja znam, a nisam malo putovao, svako prisvajanje peškira iz hotela se vodi kao krivično delo krađe tuđe imovine.
Peškir
Peškir služi za uklanjanje vode sa najmračnijih i najnepristupačnijih mesta na telu – sve od pazuha preko međunožja pa do prostora između nožnih prstiju. On trpi užasnu torturu koja se olako može porediti sa onom iz srednjeg veka.
Slobo ima dobru zvaku,njegovi trenutci slabosti bili su „fatalni“za svetske hotele sto i nije neki greh vise moze da bude uspomena ili suvernir.Medutim nasi pojedini uvledni sugradani imali su mnogo bolje sto domace sto inostrane suvernire ili ti uspomene.
Ne, nije pleonazam. Zaista je u pitanju peškir. Ne „peškir“ peškir, već peškir, komad vodoupijajuće tkanine pravougaonog oblika, peškir.
Elem, semantika na stranu, muški peškir je zaista posebna vrsta peškira. Muški peškir postoji samo u muškim bojama. Dakle, u crnoj, plavoj i zelenoj. Izuzetno i beloj, ali čistoj beloj, ne u onim pastelnim, da se tako duhovito izrazim, peškirskim varijacijama bele.
Dalje, muški peškir se ne tretira omekšivačem. Zapravo, pravi muški peškir se ne tretira ničim drugim do nežnim ženskim rukama, što opet isključuje pranje u veš mašini.
Muški peškir treba da bude grub kao i trodnevna muška brada, da se sa njim postupa odmereno i pažljivo. Da bude u stanju da ti zguli kožu sa leđa ako pokušaš da se osušiš na bilo koji drugi način sem na natenane, ali i da ti grije slabine dok se njime ogrnut ležerno šetaš po gajbi.
Muški peškir predstavlja odraz muškarčeve ličnosti. Nežan je ako sa njim postupaš kako treba, opasan ako ga ne shvatiš ozbiljno.
Treba da bude jak i izdržljiv. K’o leviske. Da ga dva tovarna konja razvlače na zapad i istok, a da mu ništa ne bude.
Da ga nikada ne možeš do kraja iscediti, pa bio ti i regionalni prvak u paljenju indijanske vatre.
I treba da grebe!
BRAVO ZA ESEJ O MUŠKOM PEŠKIRU!
Da sam znao ko pise i o cemu pise NE BIH SEBI DOZVOLIO GUBLJENJE VREMENA NA CITANJE OVIH POLUPISMENIH GLUPOSTI… pametan covek i kad drpi peskir u nekom hotelu tu informaciju cuva za sebe, a besramnik kaci peskire po dvoristu kako bi ga neko pitao otkud mu, a kad ga niko ne pita JER KOGA CE BAS QRC DA ZABOLI ZA TO, besramnik preko veze ugrabi malo mesta u medjima kako bi se celokupnoj naciji pohvalio DA JE ETO IMAO MUDA DA KRADE PESKIRE PO HOTELIMA… a sto se tice bolesti, po navedenim detaljima izgleda da je pticurina obolela od covid19 mnogo pre proglasenja pandemije i vanrednog stanja u srbiji, pa se pitam hoce li neko odgovarati za ne stavljanje u karantin obolele pricurine, ili pticurine nemaju obavezu da budu u karantinu !???
Са сваког путовања сам увек доносио сувенире, па и те пешкире. И све сам их куповао, ниједан нисам никоме украо, јер молим вас, ти пешкири циркулишу у хотелима, користе их људи, па их шаљу у вешерај, перу, суше и поново распоређују у собама.
Зашто бих узео неку половну ствар коју је користило ко зна колико људи?
Лепше је прошетати, погледати, пипнути и онда купити такав један сувенир, и то као успомену.
U svakom hotelu sobarice, radnice u wellnes centru obično se duže sa odredjenim brojem peškira. I ne retko nedostatak istih plaćaju od svojih jako niskih plata. Razmislite o tome kada sledeći put samoinicijativno ponesete takav suvenir
Uvek nosim svoje peškire i jastučnicu.
Cvorak legendo “ UZMI SVE STO TI ZIVOT PRUZA “ pa i hotelski peskir. Valjaju iz hotela i sapuni, samponi, cesalj, set za zube, brijanje, papuce, kesa za odecu, sundjer za obucu, olovke, blokcici, fascikle, kesice caja, kafe, secera, tople cokolade i salvete sa logom hotela… Svaki put podsete na boravak u hotelu, na grad, drzavu, svi ti prakticni i potrosni suveniri. Tako to rade iskusni putnici.
P. S. SVE JE TO PLACENO!
Čoveka ne poznajem,ali mogu reći da me je sa svojim pisanjem razgalio i oraspoložio u ovim sumornim danima.Talenat poseduje,to je očigledno!
Bravo kolega!!!
dipl. ecc.