Nebeski dar

Piše: Aleksandar Arsenijević

Uvek kada nas zadesi neka nevolja, kao recimo ovaj virus korona, uobičajeno je da se tešimo kako u svakom zlu ima i nešto dobro. Dok nekima padaju teško mere sprečavanja širenja zaraze, nekima je pak virus doneo ispunjenje jednog od dva decenijama sanjanog sna. Doduše onaj o velikom Srbistanu do Tokija i Milvokija još je u domenu sna, ali je zato onaj drugi, o velikom vođi koji će jednim pokretom čelične ruke rešavati sve srbistanske probleme, postao naša realnost. Odnosno najzad su Srbistanci u liku gospodara Vučića dobili mitskog vođu kadrog na strašnom mestu postojati.

Za razliku od svojih prethodnika što su od  jutra do sutra bili u stanju da isprazno palamude o svemu i svačemu, ali ne i da reše bilo koji problem, gospodar Vučić ne žali energije, truda i vremena kako bi se našao svom voljenom narodu. On je tu kada treba spasavati zavejane ili poplavljene. On je taj za koga, za razliku od žutog ološa, ništa nije nemoguće. Bilo da je reč o savatavanju investitora, naravno o našem trošku, koji će zaposliti Srbistance ili je reč o nabavci hirurških maski, testova i respiratora u situaciji kada to ne uspevaju mnogo veći moćniji državnici.

Drugim rečima gospodara Vučića je pre osam godina Srbistancima poslao sam svevišnji. Sa čim oni malobrojni mrzitelji sopstvenog naroda, domaći izdajnici i strani plaćenici nikako da se pomire.

Dokle to ide najslikovitije ilustruju tvrdnje kako su u Srbistanu do temelja urušene sve institucije i kako polako ali sigurno srljamo u otvorenu diktaturu, jer su pojedinci jednostavno nesposobni da uklavire da je gospodar Vučić institucija nad institucijama. Ne mogu dramoseri da se pomire sa našim nemerljivim razvojem koga svakako nikada ne bi bilo da gospodar Vučić nije taj kod koga su i nož i pogača, a da su svi  ostali tu da mu se nađu.

Dočekao je narod srbistanski ovih dana ostvarenje svog decenijskog sna o čvrstom vođi čelične ruke, ali je svoj san dosanjao je i gospodar Vučić. San ama baš svakog vlastodršca pod kapom nebeskom, da od njegove dobre volje i procene zavisi ama baš sve u životu njegovih podanika. Od toga da li će i kada kućni ljubimci moći da močaju i kake, do toga da li će i kada Srbistance počastiti sa po 100 evropskih novčanica prethodno uzetih iz njihovih džepova.

Drugim rečima, koliko god to apsurdno zvučalo, biće da u zlu koji nam je donela ova epidemija ima mnogo toga dobrog. Samo zavisi sa čije pozicije i stanovišta posmatrate svet oko sebe.

A vama koji ste poverovali da će vas gospodar Vučić, kad sve ovo prođe, počastiti sa 100 evrića biće rastu li uši.