Drugo je On

Piše: Aleksandar Arsenijević

Pamtite li možda pridike koje su vam o štetnosti duvana držali roditelji, često  i sami pušači , kada bi vas navatali sa cigaretom? Po pravilu ti edukativni razgovori su se obično, pod uslovom da vam roditelji nisu bili pristalice radikalnijih vaspitnih metoda, završavali vašim pitanjem – konstatacijom da i oni puše i njihovim univerzalnim odgovorom:

– Drugo sam ja!

Ne poseća li vas možda to na sve ovo što nam se upravo dešava, a odnosi se na epidemiju izazvanu virusom korona ali i disciplinovanje i dresuru naroda srbistanskog, koja iz sedmice u sedmicu dobija na intezitetu?

Dok voljene i ljubljene bake i deke, kako bi ih sačuvali od pogubnog virusa dane provode između četiri zida, ostatak Srbistana se iz istog razloga suočava sa policijskim časom, jer je neko utripovao da virus divlja isključivo izmešu 17 i 05 sati, a ostatak dana prespava, gospodar Vučić, čije je najbliže okruženje  pozitivno na koronu talambasa, kao lampek po selu, uzduž i popreko Srbistana, dokazujući nam, bahato kršeći propise, kako je On drugo. Da je virus pred kojim drhti planeta, za njega onaj toliko puta pomenuti dim. Uostalom, stvari bivaju mnogo jasnije kada se setite kako je najpre onih devedesetih naš gospodar kao lav golim grudima, naravno tuđim, jurišao na ustaške i balijske puščane cevi, da bi se kasnije herojski borio sa izdajničkim i plaćeničkim  medijima i novinarima.

A kakav je on div junak svestan je i stručni epidemiloški štab koji prati i izveštava o toku epidemije pa mu na pamet ne pada da gospodara smesti u izolaciju. Istovremeno na drugoj strani obični smrtnici koji su davno raskrstili sa tim da pravila, zakoni i propisi postoje da bi se kršili trenutno imaju prečih problema, od toga što gospodar okolo šoda ne mareći za epidemiju dovodeći Srbistance u opasnost da ostanu siročići.

Pa tako, ljubljene bake i deke očima ne mogu da vide one što između dva policijska časa mogu slobodno da šetaju. Onima što nisu penzioneri, oči bode to što je bakama i dekama prolongirano plaćanje računa, a i jedni i drugi sa podjednakim žarom mrze vlasnike pasa kojima je zahvaljujući mekom srcu gospodarevom omogućeno da u vreme koje ostali provode u kućnom pritvoru izvedu svoje kuce da pišnu i isprazne creva.     

Drugim rečima, dok kao mantru ponavljaju kako će i ovo jednom proći svi se ovih zaraznih dana bave nekom svojom mržnjom prenebegavajući činjenicu kako su strah, podele i mržnja najplodonosnije tlo za opstanak svakakve diktature. Naravno, nijednog momenta se ne zapitavši koliki su komad svog  ubogog života straćili na čekanje da nešto dođe ili prođe.