Uoči Vaskrsa
Sedim u dvoristu pametan i sit. Sit zato što sam pojeo tri parčeta prepečenog hleba sa kajmakom, i popio dve šolje čokoladnog mleka. A pametan: iz više razloga.
Ove ptice, u krošnji samo malo pozelenele jabuke, grakću kao da me kritikuju. Gledam ih popreko. Mislim u sebi: bolje bi im bilo da ćute. Da im nije mene, ne bi one uživale jutros ovde. Jer, mogao sam ja da dam dedinu kuću, da dam magazu, česmu u dvorištu, da dam uspomene…. za nekoliko stanova, za nekoliko mišolovki. Onda bih slušao vodokotlće komšijske i mozda prepoznavao koja je nužda bila u pitanju, mala ili velika; slušao kako se ćerka dere na majku, kako besposleni unuk traži pare od babe jer mu deda ne da.
Ipak, puštam ptice neka grakću, neka ih u našem su gnezdu, a i volim da ih slušam.
Radujem se Vaskrsu i ako sam sam.
Uvek se pred Uskrs setim Raje iz ullice Kneza Miloša, gde sam nekada stanovao, koja je farbala jaja za komšijsku i svoje troje dece. Ofarbana u lukovini, neka sa listićima travki, premazana slaninom da se sijaju, ređala je jaja u ogromnu šerpu u kojoj se kuva slatko.
Sa Srpskim narodnim kalendarom sam putovao po svetu i bio među Srbima u svim srpskim crkvama ako ih je tamo bilo. Po čitavoj Evropi.
Pamtim u Argentini crkvu Rođenja Presvete Bogorodice, Badnje veče u Brazilu sa granom badnjaka donetog u koferu i Kalendarima. Svetosavska slavlja u Australiji u Sidneju, na Novom Zelandu u Okland i plač žene iz Miokovaca. Pamtim Đurđevdan u Parizu i Južnoj Africi, Vaskrs u crkvi Sveti Sava u Parizu, Vaskrs u crkvi Sveti Sava u Londonu, Vaskrs u crkvi Svetog Tome u Johanezburgu…
A ovaj Vaskrs sam. Zapaliću slavsku sveću, upaliti kandilo i čuti se sa decom. Pa šta i ako zaplačem. Deo tuge mi je i Zoran – u besanim bolničkim noćima zajedno smo sa maskama gledali u plafon, jedan do drugog. Radovao sam se kada jedno jutro nije imao teperaturu. Rekao sam mu da ne znam da igram šah. Trudio sam se da ga nasmejem…
Čujem da se vodi rasprava oko toga da li da se na Vaskrs ide u crkvu ili ne. Ja sam u izolaciji dve, ali ću ostati pet nedelja po mojoj volji i savesti. Svih sedamnaest dana u bolnici sam želeo samo da odem kući i evo me! I neću ići nigde.
Srećan sam što sam dva puta bio negativan i što nisam nikoga, baš nikoga zarazio.
U ime Grada Čačka i u ime Agencije „Čvorak“, poslao sam pakete ovogodišnjih Srpskih narodnih kalendara čačanskoj bolnici, i u prihvatilište u Plavoj hali u Atenici.
Sve samo sa jednom željom, da nam svane lepše sutra.
Autor: Slobodan Čvorović
_________________________________________________________________________
Malo ste dosadni sa objavama od Cvorka kao da je princ Selasije…
Druze niko te ne tera da citas! Cvorak samo nastavi sa interesantnim tekstovima, puna podrska !
Plitak si kao nasa Morava. Pokusaj da barem malo shvatis sta je napisano.
Koga ne zanima, zašto čita, to ne razumem? Meni se dopadaju Čvorkovi tekstovi i kad dobije inspiraciju, pisaće o drugim temama…svakako je drugačije od ostalih, dosadnih vesti
Možemo nekoga da volimo ili ne , možemo nekoga da hvalimo ili kudimo ali , moramo uvek da imamo poštovanja prema ljudima koji su nešto uradili u životu !
G-dine Čvorak , samo napred sa pisanijem , koje slavi život , radost , osmeh ,… !!!
Čovek koji je svojom duhovitošću stekao mnogo sledbenika na ovom sajtu. Njegovo delovanje prati mnoštvo obožavaoca lika i dela glavnog baje na Ozonu. U praksi – za sobom vuče buljuk pluseva.
Njegov kvalite se ogleda u kratkom i jasnom predstavljanju misli, osecanja, stanja najcesce koriscenjem neke jake metafore.
Poetski oblik za iskazivanje , obicnomcacaninu često nedokučivih suptilnih duhovnih stanja i refleksija.
Puno mudrosti u malo reci. Najbolji izum još od toalet papira !!“ On definise u svega nekoliko reči, a pogađa suštinu precizno, originalno i duhovito kao Hairy Kršna ima veće brkove od Filipa Višnjića.
A sada pozdrav iz JAPANA iz Fukusime .
Lepi tekstovi,odišu ljudskošću i toplinom. Malo svežine u ovo tmurno vreme.
Čvorak da plati radnike, a Djokovic porez!
Opa kajmak, široko.
Bravo Cvorak!
Srecan ti Uskrs!
Divan tekst….moj respekt
Pozdrav za Cvorka od baba Rajinog unuka