Drugo vaskršnje jutro
Drugo uskršnje jutro, kišno. Delim radost sa mojim bolničkim saputnikom iz sobe broj 3. On danas ide kući. Sa Slavkom i Đokanovićem odveli su ga na Zvezdaru, a onda na Sajam. Slavka su ubrzo pustili kući, a njih dvojicu će tek danas.
Obećao sam da ću mu kupiti najlepše papuče, jer mi je svoje danima pozajmljivao u bolnici.
Rekao mi je da je dobro. Ja ga ne pitah da li ga i dalje zove žena u šest ujutu da ga pita kako je i usput se žali što je stalno zove neki policajac da proveri jel se pridržava kućne izolacije. Tada bih mu ja govorio da su mi sumnjive te pritužbe na policajca, ne bih li mu sekiraciju oko zdravlja premestio na drugo mesto.
Grejem hleb i mažem ga ajvarom, pa preko stavljam kolutove jaja, ređajući ih bez žumanca, kako bi zaličili na olimpijske krugove i ako su OLIMPIJSKE IGRE odložene za 2021. godinu.
Smejem se sam sa sobom, jer sam se setio medicinske sestre (ime poznato redakciji): jedno jutro mi je, dok sam otvoreno pokazivao strah od igala, rekla da se smirim, inače će me oženiti njenom svekrvom!
Mene sve interesuje, i sve bih da pitam, sve bih da znam. Ali ime, to mi nije baš bitno. Tepao bih joj; ako se zove Ljubinka, zvao bih je Bubica, da je Razumenka zvao bih je Rouz…
Pitam onda sestru za godište buduće mi supruge.
– Aaa, ti bi ‘teo piletinu? – proziva me ona.
– Ma ne, onako pitam – kažem.
– Pedesetsedmo godište – ipak mi odgovori sestra.
– Pa nju mogu samo na podvarak da stavim! – kažem ja.
I svi se se smeju, dok im kaplje infuzija.
Našao sam da bi valjalo postaviti dodatno, džentlmensko pitanje.
– Kako je sa ajvarom?
– Ima još tegli ajvara, ima i struganih dunja sa orasima – sestra reče.
Na ovo se pridigoh sa kreveta. O Bože, kako je znala da volim slatko od dunja. Ozbiljno sam zamolio sestru da mi po izlasku iz izolacije zakaže veridbu. Joj, kako je poskakivao sestrin skafander od sreće samo pri pomisli da njegova majka više neće stanovati sa njima.
O verenici samo znam da je negde sa starog puta za Kraljevo.
Autor: Slobodan Čvorović
_______________________________________________________________
pa kako ces ti iz „tvog Cacka“ nege na put ka Kraljevu?
Samo najređima se događa to čudo da iskorače iz tamnice svoga jezika i prekorače granicu svoga grada i svoga sveta. To je jedna pustolovina za čudo i jedna začudna priča. Ta priča je vezana u našoem knjizevnom opusu za ime Corkovica , POHVALA a ovi cackani sto ne znaju prave vrednosti , oni …
Pohvala dolazi sa Grenlanda od nasih cackana …
penzionerka 21 04 2020
e slatko se nasmejah nastavi da pises