Prethodni članak
Godišnjica smrti Vojvode Stepe
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије најављује да ће поводом обележавања 91. годишњице смрти војводе Степе Степановића бити одржана државна церемонија полагања венаца и одавања почасти 27. априла 2020. године са почетком у 11.00 часова на гробу војводе Степе Степановића (Градско гробље у Чачку).
Организатор комеморативне свечаности, која ће бити обављена у складу са мерама за време ванредног стања, је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Чачком.
На гроб прослављеног војсковође, војводе Степе Степановића, венце ће положити представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Града Чачка, као и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије – Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Удружење резервних војних старешина.
Војвода Степа Степановић (1856-1929.) био је један од најзначајнијих војних заповедника у Србији током периода ослободилачких ратова који су се одиграли између 1912. и 1918. године. Његови највећи успеси на бојном пољу биле су битке на Једрену 1912. и битка на Церу 1914. године.
Краљ Александар и Војвода Степа
Допринос војводе Степе Степановића победи Српске војске у Балканским и Првом светском рату био је немерљив. Био је носилац великог броја високих српских и страних одликовања.
Војвода Степа Степановић умро је у Чачку 27. априла 1929. године.
_____________________________________________________________
Koliko potomci dedova koji su proslavili Srpsko oružje u prvom svetskom ratu prodju pored njegovog spomenika i ne prekrste se.
General koji je bio strog prema drzavi,oficirima,vojnicima i prema svome kumcetu Kralju Aleksandru, zbog kraljeve politike, utociste nije nasao na Dedinju uz vojvodsku penziju,koju nikad nije hteo da prima celu jer je smatrao da je potrebna za narod,svoj mir je nasao u Cacku pored svojih junačkih vojnika.
Šetajući se primeti da vojnik nosi dve torbice, zaustavi ga i pita:“ vojniče sta nosiš u torbicama? nosim hranu kapetanovoj zeni.
Vojvoda mu naredi,sedi i pojedi,ako te bude pitao kapetan ti kazi da sam ti ja naredio.
Samo bitka za Jedrene je dovoljni pokazatelj na kom je nivou bila tadašnja kraljevina Srbija, a gde je sad?
Sest meseci je trajala opsada i to nezapamćena zima na Balkanu.
U Jedrenima je bila vojna akademija Turske,zidine,na tri reke,a na jednom delu močvara.
Tvrđava ne samo sto je bila impozantnih zidina, nego jos naoružana topovima od 150 milimetara.
A mi se hvalimo sa topovima od 150 milimetara.
Bugarski narod je zbog zime i siromaštva, kako je vreme zime bilo sve hladnije, ispoljavao netrpeljivost.
General Stepa ultimativno salje zahtev u Nis da se pošalju drva iz Srbije, hrana za konje i vojsku, zima je nezapamćena.
“ Ako to ne sprovedete, naredicu da se Srpska vojska povuce iz Bugarske“.
Srbija ubrzo organizuje seču Suma u Srbiji i salje konvoj od 4000, cetiri hiljade volovskih kola, oko
27 kilometara je bila dugačka kolona, i to po najvecoj zimi, pakao od leda i hladnih vetrova stize pod Jedrene stotine i stotine kilometara.
Novi problem novo iskušenje, za gvozdenog generala.
General je znao da citava Evropa pazljivo prati dogadjaje i očekujući da ce Srpska vojska biti sahranjena ispod zidina, neosvojivih Jedrena.
Osetio je i General Stepa da vojska gubi moral ,zbog dugog cekanja na akciju.
Problem je sto je i Srpska vojska pod komandom Bugarske, ali Stepa sa svojim oficirima tajno razrađuje napad.
Ali sirotinja nad sirotinjama Bugari, pritiskaju Generala da mu ustupe topove jer oni imaju nedovoljan broj, i zastarele, dok je Srbija bila opremljena 80 kalibarskim topovima Francuske proizvodnje, sa hidraulicnim povratnim amortizerima, koje Nemacka i Austrija nisu imale ni u prvom svetskom ratu, POZNATI KAO BRZOMETNI TOPOVI.
Stepa ponovo postavlja ultimatum komandi u Nisu.
„Ako mi ne pošaljete 120 topova, od kojih ce trecina biti ustupljena Bugarima, od napada na Jedrene nece biti nista!“
Srbija ispunjava zahtev i preko Soluna salje pomoc u naoružanju.
U najvecem jeku bomardovanja Jedrena,Stepa uviđa da mora da izda najrizicnije naredjenje,koje moze da kosta uništavanjem sopstvene vojske a sa tim i drzave, da se krene sa pešadijskim napadom preko mocvarnog zemljišta i to nocu pod najjacom artiljerijskom vatrom , koje su bugarski generali uvalili Srpskoj vojsci.
Srpski vojnik obučen pod gvozdenom disciplinom i pod vrhunskom vojnom obukom,i oficirima koji jurisaju ispred vojske uzvikujuci- zamnom, obukom kojom ce se diviti ceo svet! hiljade i hiljade vojnika kroz močvaru nocu, krecu na zidine tvrđave.
Znao je Stepa da Srpski narod gleda u njega, kao i cela Evropa.
Postavlja se pitanje,da li Stepa treba da pociva u Srbiji, ili moze u Bugarskoj, ili bilo gde u nekoj drugoj drzavi, pa i Turci bi ga rado primili, da bi ucili svoje vojnike,na kakvog vojskovođu mogu da naiđu.
Protka Cacak.
Да ли ће испред министарства за рад доћи лично министар Ђорђевић звани гениталије шофер?
Неа му је вечна слава. На крају ове временске дистанце требало је сачинити и греше које су у тим временима почињене како политичке тако и војне. Под један зашто је Србија водила ослободилачке ратове када је имала ослобођену целу данашњу територију још тада, наравно без Косовес које је и данас окупаторски доминион. Под два зашто се Србија борила за рушење Турског положаја на Балкану за рачун утицаја Западне Европе первасходно Енгласке и Немачке. Под три Зашто је Србија ослобађала Једрене Скадар Куманово Подгорицу и остале данашње доминионе од Турске власти које данас подпадају под утицај непријатељски настројених Нато држава. Да нису те грешке наравно има их доста направљене Србија би данас била барем по броју становника у равни са Румунијом. Нека је вечна слава мојим прађедовима који улудо изгибоше под вођством Степе Степановића.