Korona znatno poskupela jabuke, limun i pomorandže

Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuke prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.

To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

„Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas“, ističe Keserović.

Veće cene tropskog voća su, napominje, razlog veće potražnje a na to je svakako uticala i trenutna vanredna situacija izazvana virusom korona.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

„Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem“, naglašava naš sagovornik.

On ističe da se u voćarstvo u poslednjih 15 godina dosta ulagalo, što se oseća. „Voće će i sada izneti veliki teret kada se radi o izvozu. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda ono sa povrćem čini od 19 do 23 odsto, nekada i do 25 odsto, a samo od izvoza voća i voćnih prerađevina prihoduje se 600 miliona dolara godišnje“, kaže Zoran Keserović.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

„Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje za šta im treba malo više goriva“, ističe Galetin.

Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

„Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore“, napominje Galetin. Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

„Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica“, ističe Žarko Galetin.