Posledice karantina po prirodu

Blokade državnih granica, zaustavljanje saobraćaja i karantin imali su pozitivan uticaj na životnu sredinu. Ekolozi navode da su  vazduh i reke čistiji, a u Čačku su se pojavile i neke retke životinjske vrste. Oni se nadaju da će epidemija koronavirusa uticati na sve nas da promenimo odnos prema prirodi.

Čovek se povukao, priroda je prodisala. Sateliti po celom svetu beleže pad zagađujućih gasova koje emituju automobili, kamioni, autobusi i elektrane, reke su čistije, a pojedine životinjske vrste vratile su se na ranija prirodna staništa.

Ovakve slike dolaze iz celog sveta, i na najbolji mogući način upozoravaju čoveka da više nije deo prirode već problem koji ugrožava opstanak planete.

— Ono što je u svemu dobro to je da je povlačenje čoveka omogućilo otvaranje, kako mi to ekolozi kažemo, ekoloških niša drugim organizmima koji su u prirodi i kada čovek nije ekstremno dominantan su tu, i sada se praktično vraćaju. Svedoci smo ovih dana i neobičnih vrsta koje viđamo. U mom dvorištu se pojavila ptica pupavac, jedna prelepa ptica koju je retkost videti. Čovek svojim aktivnostima evidentno ugrožava živa bića, a sada, pošto smo svi prinudno povučeni, smanjili smo aktivnosti i neke vrste se vraćaju. Svedoci smo da i reke, nekim svojim samoprečišćavanjem, izgledaju mnogo čistije nego pre cele ove situacije — kaže dr Duško Brković, biolog.

Dragiša Petrović iz udruženja Sove na oprezu odrastao je u prirodi, a poslednjih godina često ukazuje na pogubnost čovekovog uticaja na nju, pre svega kroz zagađenje i urbanizaciju zaštićenog područja Ovčarsko-kablarske klisure i Suve Morave. Kako kaže, u poslednja dva meseca priroda se povratila, pored Morave nikad više roda, a vratili su se i fazani.   

— Povlačenje ljudi se odrazio fenomenlano, gledajući sa aspekta ptica i životinja. Čim nema ljudi priroda se vraća na svoja prethodna staništa. Mi smo se proteklih decenija udaljili od prirode neshvatajući da smo staništa mnogih vrsta praktično oteli. U Čačku se ovih dana događaju interesantne stvari, pojavile su se neke vrste koje ranije nismo mogli da vidimo u blizini grada, kao što su patke kašikare, spudnici ubojice koje žive i gnezde daleko na severu, ali su ovde bile sedam dana. Tu su i mnoge sitne ptice muharice, žute pliske, od sisara pojavila se kuna zlatica u sred bela dana. Priroda se vraća i moramo da shvatimo da nismo neophodni prirodi, da je čovek smetnja i pretnja za prirodu. Mnoge vrste smo trajno izgubili, mnoge su na ivici opstanka. Ako se ne budemo opametili, mislim da nam nisu velike šanse za opstanak — poručuje Dragiša Petrović.

Priroda je dugo trpela čoveka i ovo je tek početni udarac prema čovečanstvu, smatra dugogodišnja ekološka aktivistkinja Aleksandra Strugar. Poziva sve da se uozbiljimo i da sve svoje aktivnosti uskladimo tako da što manje štete nanosimo prirodi i svom okruženju.  

— Mislili smo da smo moćna vrsta, da smo iznad svih, ali vidimo da sada jedan virus, koji niti može da govori, niti može da hoda, niti ima neku moć sporazumevanja, može da nas sve zatvori u domove i da nam totalno promeni način života. Ovo je jedna ozbiljna opomena i zadnji je trenutak da se mi ozbiljno promenimo. Kada se izdvajaju sredstva za ekologiju stalno se preispitujemo da li treba ili ne treba. Pa ako ne trebaju sredstva za ekologiju trebaće nam za medicinu. Moramo da vidimo šta nam je prioritet. Da li nam je prioritet da trošimo na zabavu, na rijaliti programe, da li treba decu da upućujemo samo na to da je život zabava ili da je život jedna ozbiljnija priča, da budu odgovorni, da čuvaju prirodu, da nauče da posade nešto, da to održavaju. Priroda je nas dosta trpela i mislim da je ovo tek početni udarac prema čovečanstvu. Moramo da se uozbiljimo i da razmišljamo o vodama, selekciji otpada, reciklaži, pošumljavanju — upozorava Aleksandra Strugar.

U jeku korona virusa, raste svest o tome da je zdravlje čoveka povezano i sa zdravljem životinja i sa zdravljem planete kao celine. Međutim,  deo stručnjaka kaže da to, nažalost neće potrajati. Jednom kad se kriza završi, države će verovatno nastojati da nadoknade izgubljeno i ekološki razlozi biće stavljeni po strani nauštrb trke u što bržem ekonomskom oporavku. Bar do neke nove opomene, koja, nadamo se, neće skupo koštati čoveka.