Još 1.000 stabala ove godine

Pokret gorana Čačak i Gradsko zelenilo nastavljaju projekat Naša šuma naša briga. Do sada je posađeno skoro 300 sadnica, a plan je da se do kraja godine posadi 1.000  stabala, kao i prošle godine.

— U ovom periodu zasadili smo 285 lišćarskih sadnica i 90 četinarskih. Sadnice su posađene u MZ Sajmište, Katrga, Kačulice, Park, na prostoru SC Mladost, ulici Danice Marković, Zračku, OŠ Milica Pavlović, Ljubićkoj ulici, Svetog Save, Spomen parku, Velikom parku, Ljubić Keju i Kuželjevoj ulici. Od značajnih projekata, izdvojio bi sadnju visokoenergetske biljke miskantus, gde smo na lokaciji Ade zasadili negde oko 10.000 rizoma. Ovo je značajna biljka koja povećava produkciju biomase i vezana je za korišćenje obnovljivih izvora energije — navodi Dragan Nikolić, direktor JKP Gradsko zelenilo.

Spomen park ove godine trebalo bi da dobije još 40 sadnica koje će obezbedi Pokret gorana ukoliko bude realizovan lokalni konkurs za ekološke projekte, a povodom 40 godina od otvaranja  ovog  spomen kompleksa.

— Drugi projekat sa kojim smo aplicirali je kod Ministarstva za zaštitu životne sredine. Kod njih smo aplicirali sa željom da učestvujemo u borbi protiv klimatskih promena. I tu smo imali ideju da pošumljavamo, a drugi deo se odnosio na promociju biciklizma. Planirali smo da negde u junu promovišemo biciklizam u gradu, ali nažalost sprečeni smo zbog epidemije koronavirusa — kaže Aleksandra Strugar iz Pokret gorana Čačak.

Aleksandra se sa svojim učenicima izborila da Osnovna škola Sveti Sava u Atenici 2014. godine, prva u gradu, dobije Zelenu zastavu u okviru međunarodnog programa „Eko – škola“.  Kako kaže,  u Pokretu gorana posebna pažnja se posvećuje edukaciji najmlađih koji bi trebali da budu nosioci nove ekološke svesti u našoj sredini. Zbog njih su organizovane i dve studijske posete, Sloveniji i Kopaoniku, kako bi primere dobre prakse preneli u našu sredinu.

— U početku je to bilo jako teško. Kada deca uče o ekologiji onda se to smatra kao najlakša oblast koju će lako naučliti, sve je to jako pitko, međutim, kada se krene praktično vi tek onda vidite koliko deca nose malo znanja.  Zato su dobre te studijske posete. Smatram da učenici jedino u školama mogu da steknu ekološko obrazovanje i mislim da će naša deca biti daleko osvešćenija nego  današnje generacije — kaže Aleksandra Strugar.

Rad ekoloških sekcija u vrtićima i školama pomaže i lokalna samouprava. To će biti i dalje praksa, ali će se čekati tek jesen, kada bi u gradski budžet trebalo da počne da se sliva novac od ekološke takse koju od ove godine plaćaju samo pravna lica.