Pohvala ludosti

Piše: Vesna Mališić, NIN

Tokom pandemije kovida-19, sve države sveta tražile su balans između slobode i sigurnosti. Na tome su se legitimisale vlade i pokazivale svoj karakter u uslovima upravljanja krizom. Za Srbiju, izgleda, to nije bila neka naročita dilema. Jer, sigurnost, a pre svega politička, za ovdašnju vlast je prioritet nad prioritetima. Sloboda, i sve što iz nje proizlazi, za njih je precenjena vrednost, više remetilački faktor sigurnosti. I zato, ako je, u uslovima epidemije, trebalo da se bira između demokratije i bezbednosti – izbor je neupitan. Pri čemu je repertoar sredstava za ostvarivanje sigurnosti postao veoma liberalan, što je stvorilo uslove za kreativan pristup u njegovom ostvarivanju. Na primer, tehnologijom brisanog prostora.

Na političkom nebu, tako, ima mesta samo za jednu zvezdu koja sa astralnih visina liferuje zabrane brzinom munje. Gde krizni štab okom, ona skokom – policijski sati, ausvajsi, kontrolni punktovi, zaključavanje penzionera… Pa omiljena matematika – od četiri do sedam izjutra, od pet posle podne pa naredna 82 sata, od četvrtka u pet, od petka u šest, trista metara od kuće, šeststo metara od kuće, pola sata tri puta nedeljno, sat vremena svaki dan, od šest posle podne do jedan sat posle ponoći… Dinamika zabrana i ograničenja u razlazu sa logikom racionalnosti. Ali, ko te pita kad se u vanrednom stanju samo sluša i sledi, a ne misli. U to ime, vlast je na samom početku suspendovala sve što joj se učinilo kao višak u obezbeđivanju sigurnosti – parlament, opoziciju, civilno društvo i mnoge medijske slobode.

Nema potrebe da je ometaju da sprovodi politiku direktivama i traži ključ kako da najplodotvornije domete i tekovine vanrednog stanja prevede u redovno. Pogotovo što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je na dobrom putu. Agencija Ipsos stratedžik marketing izmerila je da čak 61 odsto građana veruju predsedniku Srbije, što je najveći procenat podrške nekom političaru koji je zabeležila od svog osnivanja 1997. godine.
Pri tome je podrška Vučiću izrazito skočila u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja i nesrazmerno je viša nego bilo kojem drugom političaru.

Ali, nije baš da se za taj rezultat ovaj majstor političkog marketinga nije potrudio. Sve druge političare trebalo je hitno zatvoriti u najstroži medijski karantin da ih niko ne može videti. Što je uz već stvorenu klimu da je opozicija prevaziđeni relikt prošlosti, prosto trebalo da učvrsti uverenje građana, oblikovano posredstvom medija bliskih vlasti, da opozicioni političari i kritičari režima praktično više ne postoje.
Vanredno stanje je bila samo nova prilika da oni sasvim iščeznu iz političkog života. Upravo to je izmerila organizacija CRTA.

Na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji, u drugoj polovini marta, čak 99 odsto sadržaja političkog programa bilo je rezervisano za pripadnike vlasti, odnosno Aleksandra Vučića i Anu Brnabić. Opoziciji koja bojkotuje izbore, za to vreme, pripalo je čak 0,5 procenata vremena.
A o njoj se govorilo isključivo kao o savezniku korone, onoj koja radi protiv zdravlja ljudi i čiji je cilj samo da na silu otme vlast. U prvoj polovini aprila vlast je procenat pojavljivanja spustila na 92, dok je opoziciju koja je za bojkot izbora častila sa čitavih dva odsto vremena, a preostalu opoziciju sa pet procenata. I kako se onda takav sistem zove?

U izveštaju Instituta Varieties of Democracy sa Univerziteta u Geteburgu, Srbija je jedna od šest zemalja u svetu sa najvećim stepenom autokratizacije.

A Reporteri bez granica u godišnjem izveštaju su konstatovali da je Srbija pala za četrnaest mesta po stanju medijskih sloboda. Pritom još u izveštaje nije ušao fenomen novinarske pretorijanske garde u Srbiji, koja u vreme vanrednog stanja čuva predsednika od neprijatnih pitanja, a javnost od sumnje u nepogrešivost njegovih postupaka. Uostalom, time će se, u narednim danima, baviti i poslanici vladajuće koalicije i njeni simpatizeri.
Jer, evo, nakon onolikog vređanja Tanje Fajon, vlast je ipak poslala Maju Gojković da posle mesec i po dana karantina otključa vrata Skupštine u zemlji kojoj je to najvažniji organ vlasti. I, ponovo radi parlament. A šta će biti na repertoaru? Pohvala ludosti, ukoliko ne bude iznenađenja. Već se čuju lupanja u šerpe kao mali noćni aplauzi. Za početak.