Zabrana lova je neizbežna

Umesto toga, lovci spominju niz drugih pojava: širenje areala gugutke (nije isto što i grlica), promene u terminima migracije, intenziviranje poljoprivrede… Sve ove pojave su se u prirodi desile upravo zato što se nije znalo za njihove devastirajuće posledice, ili su te pojave upravo posledice naopakih intervencija u prirodi. Ali, o lovu znamo sve. Postoje rezultati istraživanja koji pokazuju da upravo lov pojačava negativno delovanje ostalih pretnji s kojima se ove ptice suočavaju. Ako je lovcima stalo da se one zaštite od izumiranja, upravo sada je vreme za mudre i hrabre odluke, od kojih je ključna zabrana lova.

Lovci predlažu da se u uređivanju lovstva ugledamo, ni manje ni više nego na – Maltu!!! Na tom ostrvu se svake godine ilegalno ubije i do 3 miliona ptica, koje pokušaju da tokom seobe predahnu u ovom paklu za živi svet usred Mediterana. Malta je evropski simbol uništavanja živog sveta! Umesto da nam ona bude uzor u zaštiti prirode, hajde da budemo hrabri kao većina evropskih zemalja koje s naporom, ali neumorno smanjuju uticaj lova na živi svet, ili kao – Albanija, u kojoj je uveden potpuni moratorijum na lov do 2016, a koji će biti produžen do 2019.

Lovci kažu da naučno istražuju odstrel grlica i prepelica te iz toga izvlače zaključke:  kako odstrel pošto-poto nastaviti! Kažu da se smanjuje brojnost i onih vrsta koje se ne love. To je, naravno, poluistina. Nakon opšteg alarma i proglašavanja globalne zaštite, populacija patke njorke (koja se pre toga lovila) dobro se oporavila, usprkos tome što i dalje deluju ostali ugrožavajući faktori. Primera je još. Sasvim je suprotno. Eliminacija tog najočiglednijeg negativnog uticaja na živi svet je civilizacijsko dostignuće.

Lovci traže analizu rezultata zabrane lova na prepelice i grlice u zemljama gde se one ne love, pa tek onda izvlačenje zaključaka. Ali, na osnovu člana 48. Zakona o zaštiti prirode, predlog o proglašenju stroge zaštite divljih vrsta u Srbiji dolazi od dvaju zavoda za zaštitu prirode (ZZPS i PZZP). U ovom slučaju oba su zavoda identično argumentovala potrebu stroge zaštite ovih vrsta, baš onako kako isti taj zakon kaže: na osnovu ugroženosti, međunarodnih dokumenata i stručne dokumentacije. Zakon ne predviđa potrebu ni za kakvim drugim dokazima, te je pravni uslov da se proglasi stroga zaštita ove dve vrste potpuno zadovoljen.

Lovci priznaju da se lovi vabilicama, kažu da se tako „ne sme“ i da se svaka nedozvoljena aktivnost mora sankcionisati. Do nedavno su tvrdili da im vabilice po lovištima podmeću „zeleni“, tako da su ovakve tvrdnje napredak. Ipak, ne priznaju da je masovan nedozvoljen lov valjani argument za strogu zaštitu vrsta. Pogrešno! On je uvod u šverc tih istih ptica preko granice, jer legalan transport nije dozvoljen i narušava međunarodni ugled države. On je otvoreni poziv da se lovi sve više i neumerenije. Vabilice se prodaju po lovačkim sajmovima, buticima lovačke opreme i specijalizovanim internet stranicama, kome drugom nego  – članovima lovačkih udruženja. Jedino zakonska zabrana lova na prepelice sprečiće korišćenje vabilica u lovu. Da su hteli da iskorene ovu naopaku pojavu među svojim članovima, lovci bi to i učinili. Dobro je poznato da se upotreba vabilica naširoko toleriše, kako od strane organizatora lova, tako, u pojedinim slučajevima, i od strane lovnih inspektora. Ponavljamo, shvatamo i pravimo razliku između lovaca zaljubljenika u prirodu i krivolovaca (mala interesna grupa).

Predstavnici lovaca kažu da su priredili imenik divljači, kako inostrani lovci ne bi pogrešili tokom pucanja. Hvale vredno! Nije sasvim jasno od kakve će koristi u suzbijanju nedozvoljenog lova biti stranice i stranice teksta sa nazivima životinja na šest službenih jezina u Vojvodini i još šest svetskih jezika. Da ne bude zabune, ornitolozi su se o ovoj knjizi pozitivno izjasnili (v. osvrt M. Tucakova u magazinu „Detlić“ br. 6). Najveća korist te knjige su „10 zapovesti za zaštitu ptica“, od kojih navodimo samo jednu: „Kada čaplja, soko, ili drugi koji plemeniti stvor prirode koji izumire, na lakim krilima leprša u tvojoj blizini – zauzdaj svoju lovačku strast, odreci se svog krasnog lovačkog trofeja, i umesto pucnja pozdravi srdačno lepu pticu, da njeni potomci kasnije, kada tebe davno više ne bude, mogu dati svedodžbu o tome da smo plemeniti ptičji rod štedeli i štitili“.  Ove zapovesti, štampane na koricama Imenika, objavljene su prvobitno u „Lovačkom glasniku“ iz 1928, br. 7-8, str. 92. Ako već nisu do sada, krajnje je vreme da se primene, makar i sa zakašnjenjem od gotovo 90 godina.

Ignorisanje i ismevanje podataka koje o populacijama ove dve vrste iznose organizacije koji su globalni stručni autoriteti, veoma je zabrinjavajuće. Zbog čega lovci iznose statistike broja ubijenih prepelica koje su daleko manje od zvaničnih statistika koje je objavio Republički zavod za statistiku (za godine 2011. i 2013. u:  „Šumarstvo u Republici Srbiji 2013“)?

Treba reći da se lovci uporno bave pokušajima opravdavanja daljeg lova na grlicu, dok je istovremeno na 11. Sastanku država potpisnica Konvencije o zaštiti migratornih vrsta životinja (među njima je i Srbija), koji je održan u Ekvadoru u novembru prošle godine, usvojen „Akcioni plan za migratorne kopnene ptice na evropsko-afričkom području“, u kome je zahtevano od Naučnog saveta Konvencije da se hitno izradi akcioni plan za grlicu, žutogrudu strnadicu, i modrovranu. Dakle, grlica je jedna od tri vrste prepoznate kao najugroženije evropsko-afričke selice, a u Srbiji još uvek raspravljamo o tome kako da ih ne štitimo.

Pedeset I jedna (51) organizacija civilnog društva traži još jednom od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da se pridruži kontinentalnim i globalnim naporima u zaštiti biodiverziteta, te da izmenom podzakonskih propisa proglasi prepelicu i grlicu strogo zaštićenim vrstama, i da ih izbriše sa liste lovostajem zaštićenih vrsta divljači. To je jedina ispravna odluka, koja će imati dugoročne pozitivne posledice na živi svet, ne ugrožavajući pri tome nacionalnu ekonomiju. Konačno, naglašavamo da treba uvažiti činjenicu da je pitanje zaštite prepelice i grlice podvučeno kao jedno od ključnih u tekućem procesu usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom EU u okviru poglavlja 27 evropskih pravnih tekovina, tokom bilateralnog skrininga koji je održan u Briselu u novemrbu 2014.

Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica (51 NVO), Palić, 19. 3. 2015.