Prethodni članak
Novi broj Čačanskih novina
Objavljeno 24/03/2015
Komentara: 0
Od danas je u prodaji novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:
Zamračenje-pomračenje
Baš na dan pomračenja Sunca, čudne li simbolike, u našoj kasabi je otvorena toliko najavljivana Kancelarija za mlade, čiju svrhu i ulogu malo koji obični smrtnik može da skonta. Osim da je reč o još jednoj u moru sličnih “institucija” za ovo i ono, osnovanih kako bi se zbrinuli zaslužni partijski kadrovi, bračni drugovi i drugarice, kumovi, kume, švaleri i švalerke… Ali kada je, bez da se pocrveni, u kamere i mikrofone navedeno da je presudan kvalitet prilikom imenovanja jednog od dva koordinatora bilo to što je reč o istaknutom, na opasno ošišanom, aktivisti jedne stranke, a ceo Čačak zna da je reč o SNS. E onda je čak i onima sa skromnim intelektualnim kapacitetima jasno da se srbistansko dno ne nazire.
Slika i prilika
Zašto čačani* toliko mrze svoj grad
Grad ne čine ni građevine ni vlast već njegovi žitelji! Odnosno kada građani toliko mrze svoj grad koliko neki čačani* mrze Čačak, džaba entuzijazam, ideje, projekti…Džaba sve pare ovog sveta koje bi se uložile u njegovo uređenje. oje bi se uložile u njegovo uređenje, kad je čačanima*, uvek spremnim da punih usta govore o Beču, Budimpešti, Minhenu, Pragu… do Čačka stalo koliko do lanjskog snega. I što je u celoj priči najtragičnije i najapsurdnije, džaba sve kada ti i takvi čačani* nemaju obzira ni prema sopstvenom ili novčaniku njihovih roditelja iz koga se finasira popravka i sanacija svega onoga što oni decenijama uništavaju.
Zadužbinarstvo kod Srba
Osmovekovna tradicija
Čačanska biblioteka iz tog vremena baštini legat učiteljskog bračnog para, Milivoja Filipovića (1871-1941) i Božidarke (Lazović) Filipović (1874-1958). Ova biblioteka-celina broji oko 4.000 bibliografskih jedinica iz druge polovineXIX i prve polovine XX veka te je u njoj pohranjena značajna srpska, ali i dobar deo evropske i svetske književne i naučne misli
Kako biti heroj u ova šugava vremena
Upokojiti kulturu
Umetnost je lepa, veličanstvena i važna. Ulepšava svet i daje životu dubinu. Donosi istinsku katarzu. Ali ne donosi uvek profit. Ne služi sitnim interesima. Zato je dospela na listu nepoželjnih stvari, ovde i sada. Oduvek je, kroz istoriju, taktika bila ista – daj rulji “hleba i igara”, zavaraj ih i upravljaj njima podstičući agresivne nagone. Čovek se ne menja. Duhovnost ga odvaja od životinje. I kultura. I umetnost. I razum. A sve to bi trebalo da teži dobroti, ljubavi, plemenitosti i miru.