Stručnjaci ništa ne očekuju od Radne grupe za malinu

Srpski malinari su bili prilično nezadovoljni radom Vladinih radnih grupa, njihovim učinkom na terenu i nepružanjem nijednog odgovora, tako da ja ne očekujem apsolutno ništa od ove novoformirane radne grupe, navodi Aleksandar Leposavić za Agroklub.

Iako srpska malina ima veliki potencijal, proizvođači u našoj zemlji se iznova i iznova suočavaju sa mnogim problemima kako u proizvodnji, tako i u plasmanu ovog voća. Da li će Radna grupa za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, koja je nedavno osnovana, uspeti da pomogne srpskom malinarstvu?

Grupu je formirala Vlada Srbije, a kako prenose srpski mediji, u rad će biti uključena ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine, profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za voćarstvo, hladnjače i asocijacija malinara.

‘Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište’, prenose Večernje novosti.

Šta je postigla prvobitna Radna grupa?

Na pitanje šta smatra da su postojeći i aktuelni problemi u malinarstvu i koja bi bila njihova rešenja, iz Ministarstva poljoprivrede do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.

Nije bilo povratne informacije ni na pitanja na koji način će radna grupa uticati na tu cenu maline, koja pravila će ustanoviti u vezi sa otkupom. Pitali smo i koji su rezultati prve Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Republici Srbiji i koji je doprinos dala srpskom malinarstvu, ali smo i na to pitanje ostali bez odgovora.

Jedan od poznatih stručnjaka za jagodasto voće u našoj zemlji dr Aleksandar Leposavić, koji je bio član radne grupe formirane 2018. godine, ocenjuje da ta radna grupa nije dala nijedan odgovor na probleme malinara. Na pitanje na šta bi, pre svega, trebalo da se fokusira ova novoformirana, odgovara ‘na sve ono što nije uradila 2018. godine’.

„Posle prvog sastanka, kada sam video odsustvo kompetentosti stručnog i reprezentativnosti proizvođačkog i prerađivačkog sastava dao sam ostavku. Isto tako, u 2019. godini formirana je Radna grupa za utvrđivanje razloga sušenja malinjaka, odnosno razloga smanjenja prinosa u rodnim zasadima u Srbiji. Ni tada, a ni danas članovi te Vladine grupe nisu odgovorili na postavljene zadatke pa su nezadovoljni proizvođači iz okoline Arilja u svojoj režiji doveli fitopatologe iz Ruske federacije“, kaže Leposavić i dodaje da je to bio svojevrsni ‘šamar’ srpskoj struci i nauci, ali ni ruski stručnjaci nisu dali odgovore na razloge lošeg stanja u malinjacima.

„Zbog svega ovoga, srpski malinari su bili prilično nezadovoljni radom Vladinih radnih grupa, njihovim učinkom na terenu i nepružanjem nijednog odgovora, tako da ja ne očekujem apsolutno ništa od ove novoformirane radne grupe“, navodi Leposavić.

Uzgajivači nemaju poverenja u Vladina radna tela?

Ocenjuje da kriterijum za odabir članova radne grupe nije postojao ni tada a, kako kaže, ni sada.

„U komunikaciji sa proizvođačima i prerađivačima, mogu da kažem da je opšti stav da ljudi više uopšte nemaju poverenja u ta tela, jer su pokazala da nemaju nikakav kredibilitet i da se ne zna koja je svrha njihovog postojanja“, navodi naš sagovornik za Agroklub.

Konkretni predlozi rešenja

Član prvobitne, a i sadašnje radne grupe je direktor zadruge „Agro eko voće“ Božo Joković. Kako kaže, mora da se izradi sistemsko rešenje za malinarstvo. Ukoliko se, smatra, na tome ne bude ništa uradilo ubrzo, malinari, ukazuje, neće dobro proći.

„Prva tačka bi bila uvođenje novih sorti u uzgajanju malina i rešenje sadnog materijala. Druga tačka je primena savremene tehnologije i nauke u proizvodnji malina. Treća bi bila zakonom urediti subvencionisanje proizvodnje i prerade maline. Ne mogu ‘vikend proizvođači’ da budu subvencionisani kao ljudi koji žive od toga. Četvrta je garancija kupaca i izvoznika, pod nadzorom države, jer se poslednjih 10 do 20 godina dešavalo da ljudi sa malo novca kupuju velike količine robe i prave zagušenja na tržištu“, navodi Joković i dodaje da tu mora ‘veliki rez da se napravi’. Peta tačka bila bi – zajednički nastup na nova tržišta i iskoristiti zaštićeno geografsko poreklo maline.

Nova tržišta bila bi Daleki istok, Dubaji, arapske zemlje, tržište Japana, Kanade, Amerike. Ocenjuje da se vrlo mali procenat prerađevina od ovog voća izvozi, dok se sirovinska baza izvozi za svega jedan evro po kilogramu, a uvoze se prerađevine od maline po ceni od, kako kaže, pet evra.

Kvalitet se ne dovodi u pitanje

Leposavić ocenjuje da je malina u stagnaciji i da se dalji pad proizvodnje može očekivati, ali da se kvalitet srpske maline još uvek ne dovodi u pitanje.

„Već tri do četiri godine proizvođači su destimulisani stanjem na tržištu i to se odražava i na stanje malinjaka. U principu nije kao što bi trebalo, jer je dobar deo proizvođača odustao od proizvodnje, neki su ostavili svoje zasade u stanju zapuštenosti, a oni koji rade duži niz godina su pripremili i uradili sve što treba i ti zasadi su u poprilično dobrom kondicionom stanju“, procene su Leposavića.

Stanje na svetskom tržištu našim proizvođačima u interesu

Smatra da malina ima solidnu cenu. Podseća da je zbog pada proizvodnje u svetu, porasla cena maline na svetskom tržištu.

„Čileanci su prilično dobro prošli u jeku epidemije korona virusa. U prva tri meseca ove godine su povećali plasman za 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je posledica manjka robe na svetskom tržištu. Takođe, zbog širenja korona virusa u Južnoj Americi, trenutno je došlo do problema sa plasmanom u tom delu, što bi moglo da ide na ruku našim proizvođačima.“

Podsetimo, o potencijalu srpske maline govori i činjenica da je u martu mesecu ove godine, kako smo pisali ranije, smrznuta malina bila prva na listi izvezenih prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Agroklub, Andrijana Glišić