Zapisi u doba korone: Budi se istok i zapad
Ništa novo pod kapom nebeskom… u minulim vekovima, pre Kovida-19, pustoš po svetu su ostavljale kolera, španska groznica, velike boginje, atinska kuga od koje je oboleo i grčki istoričar Tukidid, ali istu preživeo, a potom o epidemiji pisao…
U istoriji beše mnogo ratova i mnogo pandemija, ali nijedan rat ili bolest, ma koliko užasni bili, nisu odneli sve živote, niti potpuno uništili ljudski rod.
Zato ću moj Zapis u doba korone započeti, ali i završiti sa lepim stvarima koje su mi se dogodile ili koje sam primetila baš u vreme Kovida-19 i po kojima ću (između ostalog) pamtiti ovaj period.
Kako sam za vreme NATO bombardovanja bila u mom rodnom Beogradu još tada napravih Spisak lepih stvari koje su mi se dogodile i po kojima pamtim, čak i taj strašni period života, kada su SAD i druge članice Severno-atlantskog saveza, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, samovoljno i za svoj ćef, bombardovale SR Jugoslaviju.
Početkom marta ove godine moj sestrić Lazar iz Beograda primljen je na studije fotografije u Torontu, dolazi da živi kod nas, tako da i usred pandemije zbog ove vesti lepršam po stanu i pevušim.
Kako zbog preporučene izolacije nema gužvi na auto-putevima, skoro svakog vikenda, suprug i ja skoknemo na Nijagaru, St. Jacobs, Eloru ili neki drugi gradić gde konačno možemo da napravimo sijaset slika; a da nam drugi ljudi ne uleću i kvare željeni kadar.
Pored nestašica maski, rukavica, alkoholnog gela za ruke i drugih stvari, u Kanadi je bila nestašica, a potom i ograničena kupovina brašna i jaja – samo po 1 pakovanje.
Zato je moj suprug, inače specijalista za palačinke, imao veliki problem oko nabavke potrebnih sastojaka – što se veoma povoljno odrazilo na moju kilažu.
U potpuno pogrešan čas, usred pandemije, nestala mi je krema za lice, parfimerije su zatvorene dok „opasnost“ ne prođe, te očaj zapreti da preplavi moju dušu. Ali kako ubrzo mnoge trgovine postadoše on-line, kremu naručih i platih preko interneta, pre tačno 12 dana i još uvek strpljivo čekam da mi pošiljka stigne na kućnu adresu.
Radnje za prodaju alkoholnih pića (LCBO), ali i prodavnice piva i kanabisa proglašene su za „esencijalni biznis“ pa jednog dana suprug i ja stadosmo u dugački red da kupimo flašu Bejlisa i Ice wine, za ne daj Bože.
Predstavnik zdravstvene organizacije Eileen de Villa iz Toronta rekla je da sa žaljenjem priznaju da su mnogi Kanađani zavisnici od alkohola i da zato te radnje moraju ostati otvorene. Sa radošću (početkom aprila ove godine) zapisah na svoj Spisak lepih stvari – da suprug i ja ne spadamo u kategoriju ovih zavisnika.
U vreme pandemije mnogi parkovi su zatvoreni, a ukoliko kršite (nove) propise sleduje vam kazna i od 100.000 dolara. Ali u našem Markamu nalazi se Toogood Pond Park koji nije zatvoren. Zato svakog dana šetamo po ovoj lokalnoj šumi i priznajem da redovnije šetamo sada, nego pre Kovida-19. Što je potpuni apsurd. Baš kao što je aprsurd da drveće u Kanadi početkom maja još uvek nije olistalo!
U našem prvom komšiluku, u Americi, pokrenuta je peticija kojom se traži pokretanje istrage protiv Fondacije Bila Gejtsa i njegove supruge Melinde zbog „zločina protiv čovečnosti i zloupotrebe medicine„.
Ređaju se i druge Peticije: Peticija protiv 5G mreže (STOP 5G Montréal), Peticija protiv Rijaliti Programa (Srbija), Peticija protiv obavezne vakcinacije (ceo svet), Peticija protiv migranata (Grčka) – pa ne mogu da se otmen utisku da se „mali čovek“ budi ovog proleća Gospodnjeg 2020.
Od početka pandemije preporučeno je da nosimo zaštitne maske za lice, ali nekako verujem da je ovo vreme kada će mnoge maske pasti – i da se svet posle Kovid-19 neće vratiti na staro.
Mediji često pišu: „trebaće dosta vremena da se stvari vrate u normalu koja nikada neće biti kao pre“.
Ali možda je „normala“ koju smo imali pre korone upravo bila naš najveći problem!
U jednoj staroj pesmi–koračnici kažu: Budi se istok i zapad… a ona uz sasvim malu adaptaciju može biti aktuelna i danas:
Napred sve bliže i bliže,
Čuje se koraka bat!
Glas miliona se diže,
Dole globalizam i rat!
Izvor: Vijesti, Crna Gora
Autorka: Marina Bulatović, novinar i pisac, Kanada Foto: Budislav Bulatović
_______________________________________________________
Лепо написано и оно што је поучно види се сав сјај те обећане рајске земље на планети. Хвала писатељици на искрености и поздрав. Остајем да жалим што је моја ОТАЏБИНА мала и сиромашна и зато сваки ФАШИСТА на сваких четрес година може да је заспе бомбама без адекватног одговора.
…želim da verujem u lepo…