Prethodni članak
Čačani obeležili godišnjicu NATO agresije
Čačani su polaganjem venaca i cveća obeležli 16. godišnjicu početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kod spomenika žrtvama rata, u malom parku kod Železničke stanice, u 12 časova počast stradalima odali su predstavnici Skupštine grada, Vojske Srbije, MUP-a, Moravičkog okruga, udruženja koja gaje tradicije oslobodilačkih ratova i rodbina poginulih.
Za vreme NATO agresije Čačak je bio na udaru 11 puta. Poginulo je šest ljudi, 22 lica su teže i lakše povređena, a pričinjena šteta frabrikama i građevinama ceni se na više stotina miliona dolara.
– Danas obeležavamo 16. godina od početka agresije NATO pakta na SRJ. Za 78 dana bombardovanja na teritoriju okruga palo su 273 projektila. Od njih su stradali privredni objekti, Sloboda, Cer, Naftagas, 1.oktobar. Oštećeno je oko 3.000 stambenh objekata. Poginulo je šest sugrađana. Materijalna šteta se može nadoknaditi ali ljudski životi ne. Naša obaveza je da brinemo o porodicama nastradalih, poručio je gradonačelnik Vojislav Ilić.
Nikola Davidović, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i poginulih boraca Čačka, podsetio je da je NATO pakt nad Srbijom izručio velike količine zabranjenog oružja,kasetnih bombi i bombi sa osiromašenim uranijom, što je dovelo do povećanja broja obolelih od kancorogenih bolesti.
– NATO agresija je jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije. Grad Čačak i Srbija su pretrpeli ogromnu materijalnu štetu, uništena je infrastruktura. Setimo se ruševina Slobode, Cera, Tehničko-remontnog zavoda i dugih obkekata. Ovo je vreme kada treba da se setimo onih koji su bili najhrabriji i koji su učestvovali u odbrani Srbije, onih koji su nemareći za svoje živote brinuli i štitili Srbiju i narod, dokazavši da im je Srbija preča od svega. Ovo je vreme u kome slavimo naše junake. Niko niti može niti sme da oprosti zločine, rekao je Davidović.
Hronologija napada na Čačak
Prve NATO bombe na Čačak pale su 25. marta na selo Katrga kada je stradalo domaćinstvo R. Domanovića. Predajnik RTS-a na Ovčaru je bio meta nekoliko puta. Prve bombe su ga pogodile 15. aprila, a zatim se ponovo našao na udaru 22. aprila i 11. maja. Sloboda je prvi put bombardovana 28. marta u jutarnjim satima, tačnije u 4:45. Drugi napad na kompaniju Slooda dogodio se 30. marta u 04:10. U svojoj kući tada je poginula Mileva Kuveljić, prva žrtva u Čačku. Treći napad na Slobodu dogodio se 6. aprila, a četvrti 12. aprila. Prvi napad na fabriku Cer i Tehničko-remontni zavod se dogodio 1. maja. Drugi napad na ove dve fabrike se dogodio 10. maja i tada su nastradale četiri osobe.
Vidim da je predsednik Udruzenja ratnih vojnih invalida covek koji je postao ratni invalid tako sto mu je pao deo plafona na glavu dok je tokom jednog avionskog napada bio u dubokoj pozadini pri komandi na Kosovu. Kakvo licemerje!!!
Поштовање према свим погинулима и рањенима у току агресије НАТО на СРЈ.
Неко је био на Косову у првим борбеним редовима, неко у дубокој позадини, неко на обављању редовних радних задатака…Али су били на Косову!
Није ми познато где сте ви провели тај период свога живота, али се искрено надам да сте дали свој допринос, макар из „плитке“ позадине.
Sram te bilo naucnice veliki. Taj predsednik Udruzenja RVI je pre te takozvane dubine bio na prvoj liniji i u Prizrenu tokom i do decembra 1998, kada su se vodile teske borbe sa STS (mada,pretpostavljam da nemas pojma sta znaci to) i kasnije u Kosovskoj Mitrovici. Sramota…
Председник овог удружења, колико је мени познато, је одмах по завршетку Војне академије 1996.г.добио место службовања на Косову и Метохији, и то мислим у Призрену.
Тако да суд о нечијем ангажовању у току и пре „Милосрдног анђела“ оставите ипак неком другом. За почетак и компетентнијем…
Ma ovo je grupa licemera, većina od njih je gurala tuđu decu u rat. Taj rat je posledica Miloševićeve dezorjentisane politike, za koju je narod ispaštao. Zemlje učesnice imaju moralnu dužnost da pomognu Srbiji.
Da li je bio neko iz Vučićevog “deliveri junita“ ? Ipak je i Toni Bler imao učešća u ratu 99-e, pa je šteta ako se niko od njih nije pojavio…
Nadam se da je neko od njih bar u mislima zapalio sveću, recimo, i za one Albance što ih malo-malo nalazimo po hladnjačama i jezerima po Srbiji. Pošto smo verovatno sadili cveće po Kosovu od osamdesetih pa nadalje….