Prethodni članak
Oslikana kupola čačanske crkve Vaznesenja Gospodnjeg
Objavljeno 15/05/2020
Na čačanskoj crkvi Vaznesenje Gospodnje završeno je oslikavanje kupole kompozicijom Vaznesenja Gospodnjeg. Radovi su trajali pet meseci, a hram je oslikao slikar Radan Radojlović iz Ćuprije. Kupola zauzima oko 700 metara kvadratnih i predstavlja jednu trećinu oslikane površine crkve, dok je za ukrašavanje ostalo još dve trećine. Vrednost izvedenih radova koje je danas obišao gradonačelnik Čačka Milun Todorović je oko 90 hiljada evra.
— Pozivam sve sugrađane da dođu u hram i da se uvere u ono što je urađeno. Gospod je oslikan sa Bogorodicom, anđelima i apostolima, ispod je 16 proroka, svaka figura ima pet metara,a na kupoli se nalaze i 16 anđela koji predstavljaju nebeski svet. Na kupoli su predstavljeni jevanđelisti Matej, Marko, Luka i Jovan,a u međuprostorima su događaji koje najčešće proslavljamo, srpske mučenike koji su u novije doba postradali. Očekujem da se narod i privrednici uključe što više sa prilozima kako bi radovi mogli da se nastave i kako bi u što kraćem roku imali oslikanu crkvu — kaže starešina hrama Marko Mirković.
Po blagoslovu episkopa, uz savetodavnu pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture i samog slikara koji izvodi delo, oslikano je 700 m2, što je jedna trećina crkve. Radovi su koštali oko 90.000 evra, a da bi se ceo posao završio potrebno je još oko 200.000 evra.
Za oslikavanje nekadašnjeg manastira Bogorodice Gradačke, zadužen je akademski slikar Radan Radojilović iz Ćuprije, koji je oslikao saborne crkve u Nišu i Kruševcu. Radovi na oslikavanju unutrašnjosti crkve Svetog Vaznezesenja Gospodnjeg u Čačku počeli su sredinom oktobra, nakon što je prethodno kompletno rekonstruisana. Ovaj hram jedan je od najstarijih u Srbiji – sagrađen 1196. godine kao zadužbina župana Stracimira, brata Stefana Nemanje.
Veoma važan čin kojim se ilustruje spremnost naroda na ovim prostorima da opstane.
Kad smo se izborili za slobodu i božji blagoslov, red bi bio da se u iznošenju vrednosti radova koristi naziv zvanične valute naše države, a to je „dinar“.
Svaka cast.. lepa vest
Lepo, ali džabe kad nas je sve manje i manje, bolje je bilo da crkva ostane kao obnovljen manastir Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, bez ikakvog oslikavanja, pa ako nas jednog dana bude koliko bi trebalo da nas bude, lako ćemo oslikati sve hramove.
Nekada su oslikavanje crkava i manastira plaćali velikoposednici i knezovi, koji su deo svog imetka sticali oporezivanjem naroda, ali deo imetka uzimali od rudnika, putarine koju su naplaćivali karavanima i drugih poslova, dok se danas crkva finansira direktnim uzimanjem od naroda.
A naroda sve manje, i nikako da se crkveni velikodostojnici opamete.
SPC ima u Zagrebu pravoslavnu gimanziju, u kojoj je za učenike sve besplatno, a u Srbiji ne vidim da ima jednu školu, osim bogoslovskih.
Ne vidim ni da je Crkva otvorila vrtiće, gde bi se primio onaj „višak“ dece za koju nema mesta u državnim i privatnim, pa da roditelji mogu da planiraju još dece, znajući da im dete neće biti „višak“.
Ali, dobro, bitno je da smo mi crku oslikali, a da li će za koju deceniju biti naroda da u nju dolazi, koga to briga, bitno je da su se u ovu cenu radova svi pomalo ugradili i da im je sad svima lepo.
neka sinod odlozi kupovinu dva nova audija, i eto para za oslikavanje
Jel mogu dotični da počnu da plaćaju porez?
Oslikavanje hrama koštalo 800 EUR? Kakve su im onda donacije potrebne? Crkva može da plati 10000 puta po toliko da ne trepne.
Gde ste pročitali 800e?
Ispravka, 8.000 EUR. Jedna nula fali.
kad se vec u sve mesaju usekularnoj drzavi i kad zvalonja ide kod njih po imsljenje, treba im uvesti porez
ne zbog Boga, ne zbog vere, vec zbog kriminalaca u mantijama
a ima ih onoliko
Широко, црква пуна кинте, као некад….Што народ сиромашнији, то црква пунија.