Prethodni članak
Podsećanje na velikog čačanskog i srpskog pisca
Objavljeno 16/05/2020
Pre 95 godina, 14. maja 1925. godine, u Čačku, rođen je poznati srpski književnik, pesnik, novinar i dečji pisac Branko V. Radičević.
Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira, trgovca, i majke Кosare, rođene Milikić. Pred Drugi svetski rat, kao mnogi trgovci, Brankov otac je doživeo poslovnu propast i porodica je osiromašila. Tokom Drugog svetskog rata, sa šesnaest godina, Branko je izvesno vreme bio partizanski kurir Ratka Mitrovića, a zatim je odveden u logor, u Smederevsku Palanku, koji je služio za takozvano „prevaspitavanje“ omladine. U logoru se razboleo, jedva preživeo, a tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.
Posle rata, živeo je više godina u Sarajevu i već tada postao poznati pesnik. Кasnije prelazi u Beograd i tu završava Pravni fakultet. Uporedo sa studiranjem, radio je kao novinar u časopisu „Duga“ i kao saradnik u drugim listovima i književnim časopisima. Više godina je proveo u „Borbi“, kao urednik poznate edicije „Žar ptica“. Nekoliko godina je bio predsednik poznate izdavačke kuće „Srpska književna zadruga“ iz Beograda.
Iako je otišao iz Čačka, bio je emotivno vezan za svoj rodni grad. U Čačku i Dragačevu je pokrenuo mnoge kulturne manifestacije, kao što su „Disovo proleće“ i „Dragačevski Sabor trubača“, a redovno je sarađivao i u lokalnom listu „Čačanski glas“. Od 1964. godine, više je živeo u Čačku i Ovčar Banji nego u Beogradu.
Stvaralaštvo Branka V. Radičevića je obimno i sadrži blizu sto naslova. Pisao je pesme, pripovetke, romane, knjige za decu. Istraživao je spomenike – krajputaše (reč „krajputaš“ je njegova kovanica), a bio je i istraživač i poznavalac srpskog jezika. Za književno stvaralaštvo i veliki doprinos srpskoj kulturi bio je nagrađivan, a najznačajnije nagrade su: Sedmojulska nagrada i Vukova nagrada.
Najpoznatija dela Branka V. Radičevića su: „Bela žena“, „Beli čovek“, „Plava linija života“, „Budućnost“, „Кadionik“, „Smrt i ljubav“, „Grubići i nežnići“, „Seljaci“, „Pesme o majci“, „Sa Ovčara i Кablara“, „Učeni mačak“, „Bajke o guslama“, „Priče o životinjama“, i druga. Bio je aktivan u književnom i društvenom životu do pred smrt. Njagovo poslednje delo su „Sujeverice“, u četiri objavljene knjige, koje su doživele veliki uspeh.
Branko V. Radišević preminuo je 11. januara 2001. godine u Beogradu, posle kratke i teške bolesti.
Branko V. Radičević nema spomen obeležje u Čačku niti neka ulica nosi njegovo ime.
Branko V. Radičević, inače dobitnik Disove nagrade i jedan od pokretača te književne manisfestacije, bio je veliki književnik, kome se zavičaj, nažalost nije odužio u dovoljnoj meri. Postoji spomenik u Ovčar Banji podignut Branku u čast, ali se Čačak nije setio da adekvatno proslavi Brankovo ime. Kao što škola u Slatini nosi ime Brane Petrovića, red bi bio da se ustanovi još neka obrazovno-kulturna institucija koja će nas imenom podsetiti na sva Brankova ostvarenja.
Brankov sin je od oca nasledio književni talenat. Bavi se esejistikom, novinarstvom, piše poeziju, svira i peva.
Jedna od najlepših Brankovih pesama je Ljubomora.
https://www.poezijasustine.rs/2017/08/branko-v-radicevic-ljubomora.html
Наш чика Бранко чија дела смо читали наизуст. Његову МАРИЈУ деклемовали смо нашим девојкама.. морао је да бежи у САРАЈЕВО где је дуго радио, док га Меша Селимовић кои је морао да бежи из Срајева у Београд, није успео да пресели у Београд. Син један је грађевински нжењер у МОСТпројекту са дединим именом. Урадио пројекат санције челичног моста у О. Бањи 2004.. Чика Бранко је сачувао аутохтони језик овога драгачевског краја који се поако гаси пред налетом туђинских туђица и београдског унијатизма. Познат је његов лик из песама и прозних дела Велизар Милосављевић. Са Миком Антићем сабрао Циганску поезију на оргиналном језику што је можда једнствен случај да се сачува поезија једног народа кога је добро познавао јер је рођен у ул К. Милоша где јерастао међу њима као комшијама и течно говорио њихов језик. Јединиспоменик крајпуташ подигоше грађани О. Бање. На срамоту града остао је заборављен и несћваћена су његова дела колико су значајна за сам град Драгачевски крај. Вечна му слава.
A da se ti ipak vratiš malo bukvaru i pravopisu umesto što prosipaš mudrost.
Možda je i bolje što sadašnja gratska garnitura ne pokušava da u fokus stavi ime Branka V. Radičevića. Obzirom na njihove sposobnosti, to bi učinili bezvoljno i traljavo.
Sačekaćemo bolja vremeana, a do tada Branko neće izbledeti, jer je to nemoguće.
Напиши ти нешто о чика Бранку соколе Ај соколе реци неку песмицу његову где је лик Велзар Милосављевић, Можеш и ону о Лудом Тодорку и његовој манитој жени Љубици. Ајде брадво гукни.
Napisao bih al’ se ne snalazim najbolje sa pravopisom. Guuuuuu
Sramota da nema nijedne ulice sa njegovim imenom!Ima bas mnogo ulica sa brojevima,bilo kojoj moze da se da naziv ,,Branka V. Radicevica“!
Nek mi imamo ulicu nazvanu po nekom nemcu Peteru Kelenu..
http://rs.n1info.com/Vesti/a393171/comments/Nemac-otvara-fabriku-u-Preljini-Cacak-mu-se-oduzio-ulicom.html
Sonja Savić..? Ko je to?
Ali zato ima ulica SteVana Prvovenčanog.. ko god da je bio taj član SNS-a.. Ja znam za nekog SteFana Prvovenčanog.. i tako…
Svi obavezno nosite maste i rukavice da ne osetite ovaj smrad i da se slučajno ne rukujete sa nekim smradom..
Meni je ovaj tekst bio koristan.:)