Skupo zaduživanje Srbije radi očuvanja iluzije ekonomskog rasta

O tome šta možemo očekivati od srpske ekonomije nakon pandemije korona virusa na Napokon Korisnoj Debati, održanoj putem Zoom aplikacije govorili su profesor Univerziteta u Vizbadenu dr Raša Karapandža, urednica Nove Ekonomije Biljana Stepanović i analitičarka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi. Tribinom Pandemija i ekonomija: Realnost iza brojeva koju je organizovala Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) moderirala je dugogodišnja novinarka Antonela Riha koja je onlajn razgovor usmerila na ekonomske mere i prognoze, (ne)mogućnosti finansijskog oporavka građana i privrede i socio-ekonomska predviđanja iz ugla stručnih sagovornika.

Profesor Karapandža je istakao da je nužno da država prevashodno dovede do stanja u kome se život polako vraća u normalu, a ne ovako naglo.

– To je suštinski problem – treba držati epidemiju pod kontrolom, a mi imamo mitinge koji će dovesti do njenog rasplamsavanja – kazao je profesor Univerziteta u Vizbadenu i nadovezao sa tim kako naša društveno-politička situacija utiče na strane investitore.

– Zamislite da ste strani investitor i da želite da iz, recimo, Azije, prebacite proizvodnju u Srbiju. Onda uključite televizor i vidite da se ovde pale baklje po krovovima usred policijskog časa – rekao je on i konstatovao ,,da bi neko ovde došao da investira, mora da primi mito ili donaciju jer mi nemamo institucionalni kapital’’.

Govoreći o merama za oporavak privrede, urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović je zaključila da su krediti Fonda za razvoj izuzetno povoljni, ali je sumnjičava prema tome kako će se oni raspodeljivati.

– Znajući zemlju u kojoj živimo, nisam sigurna da će ti krediti da se dele meritokratski već će dobiti našijer se ovde sve deli na naše i njihove – pribojava se Stepanović i dodaje da ,,nije pravedno da se čitav svet bori protiv korone, dok se mi borimo i protiv korone i protiv neodgovorne vlasti’’.

Oni su ocenili i da se Srbija zadužila po daleko nepovoljnijim uslovima, jer kredit EU zahteva potpunu transparentnost i kontrolu potrošnje, te vlast nije htela da prihvati „jeftiniji” novac.

Analitičarka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi smatra da je podela 100 evra svakom punoletnom građaninu besmislena, ali ih, uprkos tome, treba uzeti.

– Nama je Siniša Mali rekao da ćemo mi bolje upravljati novcem nego on. Ako ja uvek znam bolje od Siniše Malog kome ću dati te pare i šta ću sa njima uraditi – to je, zapravo, poziv za neverovanje u državu, na nedisciplinu poresku – kazala je Jakobi. Oni koji, međutim, bude optimizam u ovoj državi su, smatra Jakobi, radnici u zdravstvu, trgovinama, prevozu i da oni svakako, treba da dobiju bolje vrednovane plate.

Sagovornici su se saglasili da je 100 evra pomoći punoletnim građanima ne ekonomska, već politička mera. Umesto populističkih poteza, jedini put koji Srbiju vodi u dobrom pravcu bio bi izgradnja institucija i vladavine prava, zaključili su.

Tokom debate sprovedena je onlajn anketa ,,Kakva su Vaša očekivanja od srpske ekonomije u 2021. godini?’’ na koju je 91% gledalaca odgovorilo ,,Biće gore’’, a 9% ,,Biće isto’’. Nijedan gledalac nije odgovorio da će biti bolje.

Kompletnu Napokon Korisnu Debatu Pandemija i ekonomija: Realnost iza brojevamožete pogledati na YT kanalu Nacionalne koalicije za decentralizaciju

_________________________________________________________________________