Prethodni članak
Vrhovni sud oslobodio Grešnog Miloja
Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije usvojio je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo republički javni tužilac i preinačio pravosnažne presude izrečene Miloju Stevanoviću i Slobodanu Iliću iz Čačka, ocenivši da su nejasne i nerazumljive. Presudom Vrhovnog kasacionog suda obustavlja se prekršajni postupak protiv njih dvojice, čime su poništene i odluke o novčanim kaznama i zabrani pristupa manastiru Vaznesenje u Ovčar Banji, piše Politika.
Presudom Prekršajnog suda u Čačku od 1. aprila prošle godine, koju je 3. jula potvrdio Prekršajni apelacioni sud u Kragujevcu, Stevanović i Ilić su oglašeni krivim jer su „drskim i bezobzirnim ponašanjem remetili javni red i mir”. Prvi je kažnjen globom od 15.000 dinara i zaštitnom merom od 12 meseci zabrane pristupa manastiru Vaznesenje, a drugi sa 10.000 dinara i šestomesečnim neprilaskom bogomolji.
Prekršajni sudovi za greh su im uzeli što su „12. jula 2012. godine sa grupom pristalica monahinja koje su isključene iz Vaznesenja i Srpske pravoslavne crkve, došli u portu ovog manastira u nameri da obave parastos bivšem igumanu ocu Savi, te da su i pored upozorenja sadašnjeg igumana Timoteja, na groblju iza crkve obavili parastos”. Međutim, u takvoj izreci, po nalazu Vrhovnog kasacionog suda, uopšte nije opisano šta je to drsko i bezobzirno bilo u ponašanju ljudi na parastosu.
Time je, navodi se u presudi VKS, učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja bi dovela do ukidanja presude, ali je 12. jula prošle godine ionako nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.
U oborenoj presudi Prekršajnog suda u Čačku navodi se da je onda, na Petrovdan 2012. godine, iguman Timotej upozorio raščinjenog sveštenika Slobodana Ilića da ne može da obavlja službu u porti manastira, a Miloja Stevanovića da mu je dekretom zabranjen ulaz u crkve i manastire Žičke eparhije, „na šta su se oni oglušili, prošli kroz portu i došli do groblja iza crkve gde je obavljen parastos”.
Vaznesenje 25. maja 2012.
Tražeći zaštitu zakonitosti pred Republičkim tužilaštvom, Ilićev advokat Tomislav Erić iz Čačka podsetio je da je parastos „tiha molitva za umrle” pa ne može biti reči o „drskom i bezobzirnom ponašanju”, dodajući da poseta groblju ne zadire u crkveno ustrojstvo Vaznesenja, jer posetioci nisu ulazili u druge objekte u porti, u crkvu, trpezariju ili ekonomiju, niti se incidentno ponašali.
Inače, Slobodan Ilić je 40 godina radio kao sveštenik, a tri generacije njegove porodice imaju 125 godina službovanja u manastirima. Odmah posle penzionisanja, presudom Crkvenog suda Žičke eparhije, koju je 2012. godine potvrdio Veliki crkveni sud SPC, kažnjen je lišenjem svešteničkog čina i isključenjem iz crkvene zajednice.
I preduzetnik i vernik Stevanović, koji svoje knjige potpisuje kao Grešni Miloje, isključen je iz SPC 2011. godine, jer se stavio na stranu raščinjenog vladike Artemija, i svoje narodno selo na Jelici ustupio za manastir izbeglim monasima Crne reke. I sestrinstvo Vaznesenja, izbačeno maja 2012. iz hrama na Ovčaru, podiže na toj planini svoj manastir, uz pomoć Stevanovića. I Ilić se, kao sveštenoslužitelj, pripojio Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu kojoj je na čelu arhijerej Artemije (Radosavljević), i koja ne prihvata ekumenizam.
Politika
Ево примера да је правда спора али достижна. Још само да и СПЦ призна своју грешку и поступи праведно, па да кажемо да је правда остварена и пред Богом и пред људима.
И сам сам те вечери био испред манастира па сам сведок свега што се дешавало. Сведок сам бруке да су се свештеници, по наредби владике како су сами сведочили, јер су по тој наредби „одозго“ морали да дођу и заузму манастир и да истерају монахиње и народ који је дошао да брани и манастир и монахиње, тако ставили између народа и Бога, а све под заштитом и уз помоћ полиције, која опет себе зове народном полицијом. Сведок сам, дакле, и те бруке да се световна власт меша у црквене ствари. На крају сведок сам и да Милоје и поменути свештеник нису кршили никакав јавни ред и мир и да ничим нису били заслужили да их стрпају у марицу и присилно одведу.
Idite u KMN dace vam jeftinije zbog ovakvog pisanja.
Не мора јефтиније.
Ово је сасвим ОК.
Да је среће да таквих има више, свима би нам било боље.
Јели то онај што је испитивао порекло имовине других људи? Онај што је вадио пиштољ кад је требало да врати туђе власништво? Онај што је све могуће стипендије од бивше државе примао? Онај што је био већи комуниста од Тита? Онај што се одрицао капиталистичких долара које му је слао таст? Онај што је нечијој мајци поручивао да ће да носи црну мараму? Сад је већи верник од патријарха!
Јок, ти си.
Gresan je zato sto primorava druge da rade na veliki petak, Bozic i ostale velike praznike.
Tačno. Da je pravi vernik pravoslavac ne bi mu firma KMN radila na najveće hrišćanske praznike. Ali srebroljublje je opasno.
Перу Поштару и његовим праведним истомишљеницима:
У једном Милојевом запису пронашао сам његов разговор са унуцима.
Можда је та прича поучна и за вас његове душебрижнике, који се нисте сетили БРВНА У ОКУ СВОМ, но бринете за труном у оку брата свог. Ево једног одломка из те приче:
>> Тад их деда послужи бомбонама, смести их на тросед поред себе и загрливши их, упита како је у школи. Они му детаљно описаше стање ствари.
– Знао сам ја да ћете ви бити добри ђаци. И добри људи. Само тако наставите, благо деди.
– Хоћемо – повикаше, готово углас, њих двоје.
– Да ли би ти, ћери моја, могла деди да објасниш шта је то добротвор?
– Могу.
– Ајде да чујемо.
– Па добротвор је добар човек. Или жена. Или дете. Ако например, помогнеш другарици, ал не смеш да јој шапућеш на часу. Ако старијем уступиш место на клупи у парку, или у чекаоници код лекара. Ако другарици даш пола сендвича или крофне. Ако одеш у посету другу који је оперисао слепо црево. Ако послушаш баку из комшилука и донесеш јој хлеб и млеко из продавнице, и вратиш јој сав кусур и нећеш да га узмеш нипошто иако ти она даје. Ако даш парицу оној тети што проси на тргу или пред црквом…
– Врло добро. Тако ради и бићеш прави добротвор. А добротворе Бог награди. И то стоструко. А знаш ли ти, соколе дедин, шта је то злотвор.
– Знам.
– Ајде да видио.
– Па, злотвор је онај што мрзи и што се бије.
– Тако је. И још?
– Например ко говори ружне речи и псује неваспитано.
– И још?
– Ко краде.
– Врло добро, рођенко дедин.
– Ко је тужибаба и ружно прича о некоме ко није ту.
– Одлично.
– Ко пише глупости по фасадама, ко пљује и баца отпатке и жваке по улици.
– Јес, јес.
– Ко лаже…
И ту он застаде, побледе и поче да плаче.
– Што плачеш синко – пита га деда, стављајући га на крило и љубећи га.
– Деда, ја сам злотвор! И поче тако да јеца да је бака дотрчала из трпезарије, заједно са мамом која је с њом пила кафу.
– Ниси ти, добри мој унучићу, злотвор.
– Јесам деко! Ја сваки дан лажем свог малог брата. Кад хоћу да пишем домаћи, ја га слажем и кажем да идем на тренинг или на енглески, а кришом одем у собу, да ми он не би сметао и да ми не би закрмачио свеску, што је једном урадио.
Једва је, на једвите јаде, деда унуку објаснио да није злотвор што је то урадио, јер је његов бато тада био мали и био је права мала напаст, зато што хоће и он да пише домаћи, али баш у његову свеску. Тада је деда објаснио шта значи реч расуђивање. И навео много примера из живота. Каже:
– Недељом и празником се не ради. То је Божја заповест.
Али свака сељанка мора да помузе краве, сваки домаћин да нахрани и напоји сву стоку. Ватрогасци неће чекати да прође празник па да гасе пожар.
Електричар ће поправити хладњачу на први дан Тројица јер би се за три дана празника вагони робе покварили.
Свака добра мајка спрема деци и целој породици ручак иако је недеља.
Зато смо и ми добили благослов наших духовника да КМН ради празником, јер оно што ми радимо је нашим муштеријама потребно, чак најпотребније, празником. Значи наш мотив није среброљубље, већ жртвовање за наше ближње – наше муштерије. И зато смо се ми договорили да све оно што је наша зарада у празничне дане дадемо као милостињу манастирима, црквама, потребитима…
У време кад је Господ наш Исус Христос био међу људима, празновала се субота.
Једне суботе у једној зборници беше жена болесна, осамнаест година згрчена, и не могаше се исправити. Кад је виде Исус рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје. И метну на њу руке, и она одмах оздрави. А старешина од зборнице рече народу: Шест је дана у које треба радити, и тада долазите те се лечите, а не у дан суботњи. А Господ одговорајући рече му: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји? А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
Слично је Господ рекао и кад је са ученицима једне суботе ишао кроз усеве, а ученици огладневши почеше тргати класје и јести. А фарисеји брже – боље рекоше: Ученици Твоји чине што не ваља чинити у суботу. А он им рече: Нисте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.
Једном другом приликом је рекао лицемерним фарисејима: Који је међу вама човјек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити? А колико ли је човјек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити.
Ето, то је расуђивање, благо деди. Народ то каже: Прече претече.
Тако и ти, сине мој, ниси слагао брата из пакости или неке зле намере, него из ревности и дужности да извршиш задатак и да будеш добар и уредан ђак. Зато ти ниси учинио грех, ниси нанео ником зло, ниси злотвор.
Тако је деда тада утешио свога унука.<<
Морам некако јавити Милоју да у будуће пита Перу Поштара и њему сличне праведнике и чистунце как, како, колико, шта и где може да ради а кад не може.
Није драга (озлобљена) браћо баш упутно свој леб јести а туђу бригу водити. Гледање преко туђег плота није баш душекорисно. Но ако ви мислите обрнуто наставите. Верујем да то једном Милоју може само бити од користи јер Господ на Гори Блаженства рече:
„БЛАЖЕНИ ВИ КАД ВАС СТАНУ ГРДИТИ, И ГОНИТИ, И ГОВОРИТИ ПРОТИВ ВАС СВАКОЈАКЕ РЂАВЕ РЕЧИ ЛАЖУЋИ, МЕНЕ РАДИ. РАДУЈТЕ СЕ И ВЕСЕЛИТЕ СЕ, ЈЕР ЈЕ ВЕЛИКА НАГРАДА ВАША НА НЕБЕСИМА, ЈЕР СУ ТАКО ГОНИЛИ ПРОРОКЕ ПРЕ ВАС.“
Miloja za patrijarha.
Napisite da su isterane zato sto nisu htele da promene Bogosluzenja koja su vekovima bila takva i priblize se katolicizmu…e to je njihov greh…
Да ли је то онај што је терао све запослене у неколико његових фирми да се крсте и венчају у цркви? Онај велики верник чији запослени раде на све велике празнике ове наше једине Српске Православне Цркве? Онај што је натерао све запослене да оду на свадбу његове кћерке, па да се један део врати, да би оно који су радили били замењени, а да оду на свадбу? Шта да је неко одбио крштење или венчање негде тамо ….? Запитајте се где их је водио! Да ли је то услов за посао тако великог бизнисмена? Шта каже закон? Коме је све потписао акт о одузимању имовине док је био „велики комуниста (односно „комуњара“) због коришћења свих могућих повластица које су ти комунисти давали својим послушницима? Шта да је неко од запослених био друге вере или атеиста? Онај што је провео видео надзор из продавнице у свој стан, да би могао да види кад му простата проради, да ли неко од радника узима једну суву шљиву ли смокву? Не знам ко је у праву Епископ Артемије или неко други. Дешавају се неке ствари о којима ми не би требало да судимо. Уосталом не би требало да судимо ни о чему. Постоји неко у кога се не сумња ако се верује. Он ће свакоме од нас судити. Треба прочитати добро Свето писмо. Треба прочитати Божје и Црквене заповести.
Ниси ти НЕКИ ЧУДАН ТИП
Ти си обична мушка жентурача која клапиће, клевеће и води аброве измишљајући небулозе.
Ниси достојан разговора, али истине ради навешћу ти само две чињенице које свако може проверити у државним институцијама – како би посетиоци сајта знали да си обична сумашедша лажовчина:
1. У КМН је неколико година радила док није добила усељеничку визу за Канаду муслиманка Сенада, која је имала од двоје деце, једног болесног сина,немоћну стару свекрву и незапосленог мужа
2 У КМН је радила, у невољи се нашавши, мађарица Катарина, католикиња и добијала слободан дан за католички Божић, како би била изједначена са радницима који имају слободан дан за крсну славу.
Мој Правдољубе и Сведоку, Зоки… Пишите ћирилицом!
Што се не јави неко ко може да опонира ономе што је Неки чудан тип написао? Он је био „Погрешан Милоје“ нисан погрешио, „Погрешан Милоје“ и члан неког тима за побољшање запослености у Чачку! Ваљда Социјално економског савета или тако нешто! Зашто се он не јави? Можда му не дозвољава његон тата коме је написао на споменик да је умро радећи! Или Јула?
Не знам г. НОВИ1 (јел ти то крштено име?) што се Милоје не јави.
Вероватно човек има паметнија посла:
пише књиге,
гради цркве,
чини милостињу,
води једну од 50 најуспешнијих породичних фирми у Србији (према писању БЛИЦА од 19.4.2015),
ради интервјуе са најумнијим Србима (Алкадимици Срба Живановић, Јован Деретић, проф др Љунба Протић, др Животије Ђорђевић…),
учествује у бројним емисијама: Силен, Инфоратник, Сасвим лично…
Претпостављам да нема времена да би одговарао неким шупљоглавцима који немају храбрости ни да ставе право име и презиме испод својих бљувотина.
Дакле, прочитах неке од коментара, па ми жао људи што се праћају против бодила. У овом случају бодило је истина и правда. Што год је дубље затрпавате она сјајнија васкрсава.
Ви господо можете мрзети (из вама знаних разлога Милоја) али истина (која вам је такође мрска) ће вас ослободити. Ако се не дохватите истине, остаћете у власти оца лажи, пребиваћете у тами. Чувајте се да не останете у тој тами где чека јаук и шкргут зуба.
Јели вама око зло?
Јели вама криво што је Милоје још једном проглашен за невиног?
Зашто и даље арлаучете: Распни га, распни?
Можда ће Вам ово писмо човека на кога сте се наканили помоћи да угледате трачак светлоносне истине.
Можете га прочитати ОВДЕ:
http://srbinaokup.info/?p=58718
МРЗОСТ ОПУСТОШЕЊА
Видим овде пуно коментара.
Видим силне коментаре на текстове које је објавио ОЗОН ПРЕС
ОВДЕ:
https://www.ozonpress.net/ekonomija/u-poseti-porodicnoj-firmi/
и ОВДЕ:
https://www.ozonpress.net/drustvo/komentari-kao-odraz-mentaliteta/
Оне који љубави немају већ мрзе и пљују по благочестивим људима могао бих да подсетим:
„А кад сеђаше на гори маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века? И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари…
И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга…
И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. Али који претрпи до краја благо њему.“
(Мени се чини да човек кога нападате трпи. БЛАГО ЊЕМУ! Али страх ме за оне који мрзе).
И даље рече Господ:
„Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје…
Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам…
Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.“
(Свето Јеванђеље од Матеја: 24,1-51)
И још:
„А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје. И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.“
(Свето Јеванђеље од Матеја: 25,31-46)
ЦВРЧАК И МРАВ
Можда поштару смета што је Милоје пресудом Врховног суда рехабилитован.
А можда му смета и то што је он успешан човек. Нерадницима и неспособњаковићимка су увек сметали вредни људи. Њима ни ПРИЧА О ЦВРЧКУ И МРАВУ не може помоћи. А доказ да је Милоје успешан пружа БЛИЦ (који је иначе на Милоја бацао дрвље и камење кад је примио монахе светог владике Артемија).
Наиме, “БЛИЦ” (бр.6530, недеља, 19. април 2015) У ДОДАТКУ ПОД НАСЛОВОМ БЛИЦ ДОСИЈЕ – 50 НАЈЈАЧИХ ПОРОДИЧНИХ ФИРМИ У СРБИЈИ који је приредила Гордана Булатовић уз консултацију економиста и удружења привредника каже да је ФИРМА КМН под насловом СТЕВАНОВИЋ једна од тих 50.
А ти Поштару са својим другарима цврчи и даље. На твом цврчању се неће нико ни огрејати ни наситити.
Постоје људи рђава соја чије занимање је сплеткарење.
Они су сплеткарски, сплеткашки, смутљивачки, лукави, препредени, подмукји, завидљиви, зли, лажљиви, мржљиви…
На срећу постоје и они други: благочастиви, радни, искрени, пожртвовани, милосрдни, гостољубиви, правдољубиви…
Свако од нас који коментарисасмо чин правде (ПРЕСУДУ ВРХОВНОГ СУДА) којим је један невин човек рехабилитован од неправедних пресуда, је себе сврстао у једну од ове две групе.
Никакво чудо.
И Господ је поделио људе у две групе, како рече Свештеник М.Ј. цитирајући Јеванђеље по Матеју 25, 31-46.
Што би реко Владика Николај:
“Бирајте Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола бирајте; бирајте Христа или барабу. Од тог избора зависила вам је ваша прошлост, од тог избора зависиће и ваша будућност!“
Милоје је изабрао.
Од нашег избора, зависиће наша будућност.
Наша мржња према ствараоцима, неће нам бити од користи.