Prethodni članak
Drvofobija: Šta se dešava sa zelenilom u našim gradovima
Ulice su mesto za drvorede, a trgovi za agoru, vidljive fasade i spomenike. Problem je što kod nas sve manje ima drveća na ulicama.
Seča drvoreda u Čačku Foto: OzonPress
U poslednjih nekoliko godina dešava se nešto čudno u Srbiji. Reč je o svojevrsnoj „drvofobiji“, odnosno, maniji sečenja zdravog i razvijenog drveća i na ulicama gradova, i pravljenja „betonskih pustinja“ od gradova, i to ne samo njihovih centara. Možemo reći i „behatonskih pustinja“ ili „asfaltnih pustinja“ ali to ne menja suštinu problema. Naime, gradske vlasti u gotovo simultanoj akciji u većini gradova Srbije uklanjaju drvorede koji su tu stajali decenijama, i sade nova, mlada stabla, koja imaju nekoliko mana.
Seča drveća u Užicu Fotografija: Facebook Miroslav Kovač
Prvo, zapremina njihovih krošnji nije ni približna zapreminama krošnji posečenih stabala, a drugo, najčešće to nisu vrste koje su tipične za dato podneblje. To se desilo u skandaloznoj akciji u Čačku, Aleksincu, a nedavno i u Užicu i Somboru. Na mnogim mestima u Beogradu i Novom Sadu su korisnici društvenih mreža primećivali slično ponašanje i postovali fotografije sečenja drveća i sadnje novog, koje ne može imati istu zapreminu krošnji dugo vremena, a možda i nikada, ili čak, gradnje objekata na mestu posečenog drveća. Obrezivanje drveća veoma grubim metodama „do samog stabla“ koje je već u svetu napušteno, sasvim je druga priča, ali je kod nas takođe svakodnevnica.
Antigradnja on Instagram. Red drveta, nered asfalta u Knjaževcu. Foto: Irena Živković, Twitter
Progres ili prosto nerazumevanje urbanosti?
Metoda sečenja drveća da bi se ostavio prostor za nove kolovozne trake se često od strane gradskih otaca predstavlja kao „progres“, ali je to „progres“ koji je postojao u toku 50-ih i 60-ih godina 20. veka, a sada se pogubne posledice te politike koja je sa Zapada došla i u Jugoslaviju, pokušavaju popraviti… makar na samom Zapadu. Kod nas, naprotiv, i dalje bivaju proglašene „progresom“, a oni koji se ne slažu sa tom praksom, proglašavaju se „nestručnim“.
Temperatura pločnika u ulicama bez drveća može biti i do 20 stepeni veća nego ako je ulica ozelenjena.
Neki analitičari smatraju da je u pitanju „ruralna urbanost“, odnosno novopečena urbanost gradskih otaca, koji su iz manjih gradova došli u gradove i smatraju da u gradovima „za zelenilo nema mesta“. Ili barem oni tako doživljavaju gradove. Nedavno Nedavno je pravu buru izazvao komentar jednog od novosadskih gradskih čelnika, koji je rekao da „ako želite zelenilо, немојте живети у градуј“.
Seča drvoreda u Aleksincu. Foto: Aleksinac.net
Korist od drveća
Naravno, nije „drvofobija“ inherentna samo sadašnjoj vlasti. U Sremskoj Mitrovici su građani ogorčeni već dobrih desetak godina kada je prethodna, ideološki suprotna vlast, isekla predivan drvored u Starom Šoru, delu starog Via Sirmi, i prvom delu Bulevara Konstantina Velikog i delu Bulevara Arsenija Čarnojevića. Kuće koje su podizane još u vreme Austrougarske mesto da budu u hladovini, sada su vrele leti, a hladne zimi, jer drveće, osim od sunca, štiti i od vetra, kiše i snega. Sve je to sada nestalo, i ljudi uglavnom i ne dižu roletne leti.
Ulice u Sremskoj Mitrovici bez hladovine; Foto: Žikica Milošević
Ulica ili trg?
Mnogi, gledajući stare slike Novog Sada, primećuju da su ulice bile mnogo više ozelenjene nego pre, što se vidi i na starim slikama Beograda, kao na primeru Terazija ili Ulice Kneza Miloša, koje su šokantno ozelenjene za današnje stanje. A neki primećuju i da je na trgovima bilo zelenije. Međutim, ovo je zamka.
Arhitektica Slavenka Mitrović-Lazarević kaže: „Trg je po definiciji bez drveća. Drveće bi trebalo da se nalazi na ulicama, ali ljudi to često brkaju.“ To je i razlog besa građana prema renoviranjima Trga Republike u Beogradu i drugim trgovima u Srbiji. Ali, očigledno, drveće treba tražiti, samo drugde. Na ulicama, naravno.
Trg je po definiciji bez drveća. Drveće bi trebalo da se nalazi na ulicama, ali ljudi to često brkaju.
Tu se susrećemo sa nerazumevanjem i pogrešnim tumačenjem nadležnih. Često nam spominju ulice u Nemačkoj, Britaniji ili Skandinaviji kao primere ulica bez drveća ili sa kržljavim drvećem, ali tu je u startu skriveno neznanje. Na severu Evrope nema toliko sunca kao kod nas, pa zbog toga nije ni potrebno imati hladovinu u glavnoj ulici Mančestera ili Rejkjavika, kao u glavnoj ulici u Srbiji. Drugo, i sama klima je hladnija – naša zemlja uglavnom pripada kontinentalnom i umereno-kontinentalnom klimatskom pojasu i to nije ni najmanje uporedivo sa Danskom.
Dakle, ulice su mesto za drvorede, a trgovi za agoru, vidljive fasade i spomenike. Problem je što kod nas sve manje ima drvoreda i na ulicama.
Ulica bez drveća? Može ali u Rejkjaviku; Foto: Žikica Milošević
Primeri iz sveta
Ozelenjavanje je svetski trend. Umesto da se troši energija na klima uređaje, i ljudi sakrivaju od vrućine u automobilima, gradovi pokušavaju da budu zeleniji. Seul je odličan primer stvaranja zelenih koridora od napuštenih građevinskih poduhvata, a The Seoullo 7017 Skygarden, koji je koštao 71 milion dolara, predstavlja remek-delo ozelenjavanja grada. Ovaj veličansven primer kako od sivog postaje zeleno, projektovao je čuveni holandski MVRDV.
MVRDV je u Seulu transformisao 983 metara bivšeg autoputa u park; Foto: Ossip van Duivenbode
U Njujorku je od stare nadzemne železnice napravljen park, a u Seulu je napušteno gradilište pretvoreno u zeleni koridor.
Još jedan od poznatih primera jeste High Line u Njujorku po projektu biroa Diller Scofidio + Renfro koji je staru nadzemnu železnicu pretvorio u park. Nakon ove sjajne intervencije, ovaj revitalizovani deo grada postao je veoma popularan pa su oko High Linea počeli da niču objekti slavnog Vessela u Hudson Yardsu.
High Line u Njujorku; Foto: Wikipedia
Više empatije prema drveću
I dok se u svetu sve čini da se automobili isteraju iz gradskih jezgara, da se sivilo zameni zelenilom, kod nas preovladava drvofobija, iz ovog ili onog razloga. Možda dobar primer možemo, uz nadu, primetiti u Sremskoj Mitrovici, gde je prošle godine, tokom renoviranja srednjeg dela Bulevara Konstantina Velikog, u sklopu gradnje tržnog centra Stop Shop i hipermarketa Lidl, izgrađena i biciklistička staza, posađeno drveće, i ono što je najlepše, biciklistička staza koja vijuga između starog i velikog, već izraslog, drveća koje nije posečeno da bi „staza bila prava crta“. Možda ima nade. Uz stručne ljude, i empatične ljude. Empatične prema drveću. A posredno i prema ljudima.
Izvor: gradnja.rs Autor: Žikica Milošević
______________________________________________________________________
Napredni partijski paraziti secu jer svuda oce behaton..na behatonu se najlakse krade..
Mi iz GG kada dođemo na vlast zasadićemo 1000 stabala, sve će to odraditi naše pionirke i pioniri na čelu sa našim Drugom asvokatom!
Vas Crnogorce treba proterati iz Srbije za sva vremena… U voz i dole u kamenjar pa prosipajte tamo pamet…
Ako oni seku vi sadite… Nemojte samo da pametujete buzge jedne uz kaficu i ratluk…Uradite vi nesto konkretno, a ne samo da mlatite praznu slamu..
Ovo je vrlo jednostavno, posjeći sva drveća zbog 5G mreže kojoj drveća smetaju, zbog kratkog signala – ukloniti sve što je drveće tako da će ostati samo reljef kao na Marsu,a drveće proizvodi kisik, postepeno zemlja će ostati bez kisika, a bez kisika nema života, kao ni bez vode.
Što gubari znaju da ofrču zelenilo to je čudo jedno.
Sami smo krivi! Na vlast su došla deca onih što su sišli sa planina i kojima je država vratila silne šume i oni sada imaju strugare i seku tu istu šumu i puni su para kao brodovi jer ogromna većina uspešno radi na crno! Pa sada ta njihova „školovana“ deca uglavnom preko rođačkih i zemljačkih veza rade u opštinama urbanističkim zavodima i sl. državnim institucijama instiktivno valjda po genetskom nasleđu seku svako drvo koje vide jer im je pun džak šuma i livada! Bar Vi čačani ako je ko i ostao da živi u Čačku to znate!
Sve dok se ne donese zakon,sa jasnop definisanim tehnickim aktima,gde mora da se zasadi,kako da se zasadi,i ono sto je najvbaznijew odrzavanje,umaticenje lecenje,ko to moze da radi dazakonski odgovara.I to u saglasnosti sa urbanizmom,zakonom o zastiti covekove okoline.
Da bi to fukcjonisalo u praksi morate imate pored svih resursa i zanimanje drvo hirurga.
To zanimanje na zapadu postoji odavno ali se zakonski definisalp 1990.
Sta to znaci prakticno.da ni mjedno drvo nemoze da se pravilno oreze,dok obucen sa specijalizovanom opremom nr u8de u krosnju.
Da bi napravili drvosecu hirurga potrebno je da platite strucnjaka sa zapada.Taj strucnjak da ako hoce da zivi u Srbiji i obucava vas,bez zivotnih troskova treba godisnje da ga platite od 70 000 hiljada do
90 000 g0disnje,ako hoce da dodje.
Jer oni obucavaju celu zemaljsku kuglu,i sigurno da ce dobiti vecu nadoknadu u bogatijim drzavaqma nego u zaostaloju Srbiji po svakom pitanju.
Drvece se nemilice unistava jer ne postoji9 definisanost zakonom.
Gresi autor ovog teksta,posatavlja se pitanje sta uopste o drvecu i vaznosti znaju gradjani u Alekcinstvu i Srbiji.
Jedini koji su svesni to su samo on9i ko0ji su na neki nacin imali komtakt sa kulturom zemalja,gde vrednost posecenih drveca u Aleksincu se meri krivicno i materijalno.
ZA ONO NEZNANJE,GRABEZLJIVOST,KORUPIRANOST U ALEKSINCU,da je doslo do suda u razvijenim zemljama morao bi da ponovo istih gabarita zasadis drvece,i opet bi morao da zavrsis malo u prdekani,
Vrednost posecenih drvecaq u Aleksincu,bi kostalo za projekat samo oko 20000 do 30000 evra ,da ti organizuje kako da ponovo stvoris uslove da stablo tolikog precniks u psnju i korenja u zemlji upes.Bez vrednosti drveca koja na trzistu su cene koliko ti ko zavrne usi.
POKUSAO SAM DA 2003 GODINE SKRENEM PAZNJU DA NEPOSTOJE JAVNA PREDUZECA ZELENILA,JR SU ONI9 GLAVNI ZA UNISTAVANJE ZELENIH POVRSINA KOJE JE NEKO JOS PRE 70 GODINA VEROVALI ILI NE ZA ONO DOBA PRAVILNO DEFINISALI.
NEMA OREZIVANJE I NEGA DRVECA BEZ DRVO HIRURGA.
ZASTO,ZASTO,ZASTO.
ZATO STO SE OREZIVANJE NEMOZE PRAVINO OREZATI IZ KORPE,JER DA BI PRISLI UNUTAR KROSNJE,VI MORATE DA OBODNE KROSNE I NJIHOVE ARTERISKE,NOSECE GRANE KROSNJE OTSECETE DA BI KORPA PRISLA.ZATO IMATE SOK OREZANO DRVECE,BANDERA,BEZ IKAKOG OSTATKA KROSNJE,ZNA SE STA SLEDI,DRVO BEZ KTOSNJE,JE IZLOZENO I STABLO SVIM NEZASTICENIM PRIPODNIM EKSREMIMA,I ONO DUGO BOLUJE,POJAVE SE NEKE GRANCICE I TO VAS ZAVARA NEKU GODINU I POCINJE STABLO DA SE3 SUSI.
SRBIJA PORED URBANIZMA CE BITI I ZEMLJA BEZ URBANOG RDVECA,I PREPOZNATA DA TU ZIVI VARVARSKI NAROD.
Protka Cacak.
Па ето у Србији нема ШУМАРСКИХ ИНЏЕЊЕРА кои се разумеу у дрвета кад је оно преживело свој век па може при некој олуји да неку будалу која га воли да уцмека, или ако је прерасло висину опе смета неком грађевинском објекту па опе може при олуји кака је јутрос харала да скрши околну грађевину и направи штету или је своим кореном подишло под суседну грађевину па јој уништава темеље, или је своим кореновим системима ушло у канализациони систем исто тако и у водоводни. Тако напремер при градњи Словенске Плаже у БУДВИ осамдесетих постојао проблем сталног загушења каналског одвода канализације на линији стариградБудва. Бечићи где је избацивана каналицација на рт Пунта Завала. Све машине и уређаји за прочишћавање показивали уредну проходност система али авај систем не функционише. Када је почела сеча остарелих топола игром случаја коренов систем покидао је цев одвода и открио да је корен прошао између жибо спојке и цеви ушао у цев и тамо развио свој коренов систем у виду лопте пунећи цео профил цеви и тако спречавајући проток. Е сад давањем права гласа будалама стручњаци више нема шта да траже међу њима и треба их препустити стихији и корони.
Комплетно градско руководство у Сахару три недеље ,… има да љубе свако дрвце кад се врате !!!
Тачно тако а тебе у лудају.
Alo malo manje lupetanja!
Ne sade se topole po naseljima,topole se sade,pored obala recnih tokova jer im je potrebno dosta vode i zahvalni su za drzanje zemljane obale.
Alo dosta lupetanja,platani se ne sade po trotoarima,sirine od ograde i puta nanje od dva netra.
Alo platani su bulevarska drveca pod uslovom da im se obezbedi minimum zemljista,sa ptavilnim orezivanjem krosnje i kontrolisanjem daskastih zila.
ALO VI KOJI MISLITE DA SE NA PORTALIMA ISERAVATE,NEZNATE DA SE I JORENJE OREZUJE.
ALO NE LUPETAJTE,O NECEMU STO NISTE INFORMISANI,A KAMO LI DA IMATE ZNANJE.
PLATANI SE SADE PO PARKOVSKIM POVRSINAMA,MOZE U POSEBNIM SLUCAJEVIMA I NA TROTOARIMA,ALI TO JE ZA VAS NEDOSTIZNO DA RAZUMETE.
JER DECENIJAMA ZIVITE U SREDINI GDE SE URBANIZAM PODRAZUMEVA DA TAJKUNIMA SE OBEZBEDI PROSTOR ZA BEZDUSNE GRADJEVINE.
JA SAM POTPUNO SVESTAN KAD KOMENTARISEM L DRCECU HER OD TOGA ZIVIM U ZADNNIH 15 GODINA,A NIKAD NI JEDNO DRVO NIDAM OTSEKAO U SUMI.
PONOVO KOME NIJE NASNO,MOGU DA VAM DOKUMENTUJEM DA SE NE SAMO KROSNJE OREZUJU NEGO I KORENJE ALI TO TREBA
ZNATI,KOME NIJE JASNO MOVU DAMO GOLOGUZIJO DA SPREMITE 1000 EVRA DA VAM POKAZEM ZAPADNU STRUCNU LITERATURU KAKO SE TO RADI I KADA I GDE.SELJACI IZ REVOLUCIJE,BE USEDAVAJTE VISE OVE PORTALE.
Protka Cacak.
kak ne kužite….istočni Matani u Srbiji a zapadni Matani u Hrvatskoj…trgovačka mafija ………
5G mreža je jedini razlog!!! uklanjanje drveća sa velikom krošnjom u zamenu za ono sa manjom koja ne ometaju prenos signala je jedino objašnjenje.
nijedan drugi razlog ne može da opravda seču ZDRAVIG drveća sa dobro razvijenom krošnjom