Prethodni članak
Na današnji dan cela SFRJ slavila je Dan mladosti
Objavljeno 25/05/2020
Današnji dan nekada se slavio kao Dan mladosti i rođendan bivšeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Iako je Tito zvanično bio rođen 7. maja, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan.
Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.
Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti.
Sama ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Čast da prvu Štafetu mladosti svečano preda Josipu Brozu Titu, na stadionu JNA, pripala je Miki Tripalu, apsolventu prava i predsedniku CK Narodne omladine Jugoslavije, dok su samu štafetnu palicu izradili skulptor Vladeta Petrić i grafičar Boško Karanović.
Štafete su se uglavnom pravile od drveta, ali i drugih različitih materijala. Svaka je bila drugačija i jedinstvena na svoj način. Uvek su u svom dizajnu, pored ostalih detalja, sadržale petokraku zvezdu, pa čak i buktinju na samom vrhu, kao ustaljeni simbol Jugoslavije. Umetnici iz čitave zemlje dobijali su mogućnost da osmisle njen izgled.
U vreme dok je štafeta obilazila državu, vesti su pratile svaki njen korak i lokaciju, kako bi narod u bilo kom momentu mogao da zna gde se ona nalazi.
Glavni slogan svakog „Dana mladosti“ glasio je poklikom: „Mi smo Titovi i Tito je naš!“
Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine.
Danas, više decenija posle Titove smrti, u nekim gradovima regiona sećanje na taj praznik, a i njegovo obeležavanje, nije prestalo.
U Muzeju Jugoslavije može se pogledati zbirka štafeta, izrađenih od najraznovrsnijeg materijala, originalnih oblika i posebno značajnih pisanih poruka iz svih krajeva Jugoslavije.
Brojni Titovi poštovaoci iz svih bivših jugoslovenskih republika, svake godine posete njegov grob u “Kući cveća” u Beogradu.
Штафета и слетови су били и за време Краљевине Југославије, чини ми се.
Иначе ,време нам каже да је Тито био изгледа бољи од ових данашњих владара на овим просторима, и поред грешака,…
Данас, са овим ботовима од политичара није баш…
Чињеница је да је Србија стожер Балкана,била и остала…али …
Крваво смо платили та његова славља
Што си Мицо плаћала када је све било плаћено, вероватно си сагубила признаницу. Ви кои се нисте родили а некамоли живели у његово време немате право да судит о прошлим временима. Наставте ви да изградите оно што сте срушили отели и саде само блејите против предака. Ми смо устајали у пет сати и почињали да радимо од шест, била нам радна субота, радно врема осам сати, радило се у три смене. У кућицу бре. Више дате за помаде и мазање дупета него за рану.
Било како било имали смо отаџбину коју су сви у свету уважавали и поштовали. То што је xxxxxxxxx садржај исту срушио јер није било војске да је спаси од истог нико нам није крив.
Пре 40 година умро је Тито, а касније се распала и Југославија. Била је то ЕУ пре ове данашње. Не знам да ли знате да данас има деце која још нису видела море, знам их неколицину. У Титовој Југославији сви су ишли на море (не као данас 7 или 10 дана, већ 14 или 21 дан). Свако је од предузећа добијао регрес са којим се летовало, а кад се вратиш, чека те плата. Готово свако предузеће је имало своје одмаралиште на мору или планини. Сви данашњи професори универзитета, академици, они на власти и они који би да их замене, школе су завршавали у том режиму, бесплатно. Све, од радника до генерала чекао је посао по стицању дипломе, стан и здравствена књижица.
Онда је настала отимачина и постала је срамота бити школован. Почео се преправљати мозак омладини па је од „Све што можеш данас, не остављај за сутра”, настало „Све што можеш сутра, не почињи данас” и тако редом. Богатство се преточило у руке појединаца који су постали власници свега у овој земљи па и наших живота. Још се смеју и кажу „нећу ваљда да будем интелектуалац, па да возим Југа”.
Кажу, Тито се задуживао, јесте, за све нас правио је фабрике које су отели ови што га оптужују.
Ми га се одричемо, а Африка је за свој Дан државности изабрала Титов рођендан.
Bitanga i grobar Srbije.
Ви сте гробари јер ништа не радите оно што је претекло после њег још урнишете и развлачите крађама и лоповлуцима. Партизан, Стјеник, Ратко Митровић, Хидроградња, Први мај, Латекс, Фабрика артије, Технос, Сточар, Хладњача, Чипсара, Млекара, Аутопревоз, Слобода, Цер, Фабрика пива са сладаром, Пољокомбинат. Све сте сјеба ли односно покрали уништили цирка педесет иљада радних места. И саде вам крив мртви ТИТО. У кућицу нелајте на мртваца.Кад огладните ко четреспете правићете га од блата. Само да вам ЕУРОБА да ногу у дупе.
Само за мандата Веља Асфалта (1973-1982) Чачак је добио Технички факултет, нову зграду Болнице, неколико школа, подигнут је Спомен-парк, асфалтирани су многи путеви, изграђени су вртићи Радост, Младост, Бошко Буха, Мајски цвет и Колибри. Дечје одмаралиште „Овчар” у Улцињу изграђено је 1974, а целокупну изградњу финансирали су чачански радници одрекавши се петогодишњег регреса за годишњи одмор.
Само да додам на гоњи списак Ракијски комбинат ЧАЧНКА,Фабрика хлеба, Три робне куће, Дом културе, Насеље Авенија липа. Да није било ТИТОВЕ ЈУГОСЛВИЈЕ били бисте БЛИСКО ИСТОЧНИ СУК. Погледајте се у огледало какво сте обучени и нашта личите на улици у дроњама и пеленгирима. Имали смо одела били смо господа на улици. Наше војне униформе биле су врх елеганције и лепоте Нисмо ишли улицама у радном оделу ко ви данас и мокрили на радном месту у пелену. Куповали смо нове ауте накредит рата била пакло сигара. Имали смо војску била трећа у европи најсавременију фабрику авиона. Да не набрајам даље осем ПОГЛЕДАЈ ДОМ СВОЈ АНЂЕЛЕ ако га уопште имаш, мисмо добијали станове имали кредите, па упореди са прошлим домом свог предка. И на крају да не кажете како је Тито све задужио. Прма писању ЛОНДОНСКОГ економског института из осамдесетих ЈУГОСЛАВИЈА је дуговала девет милијарди долара и требало јој је десет година да претекне најразвијеније земље ЕУРОБЕ. Наравно зато су је сјебали уз помоћ домаће гамади. В. Ћоровић у својој историји СРБА вели.. Народ Босне кога су вековима тлачили пљачкали прогонили ЕВРОПЉАНИ коначно се после успостављања турске окупације и власти могао посветити раду и мирном животу. Срећан вам пут у ЕВРОПУ:в