Prethodni članak
Krečim zidove u plavo sa osmehom
Sedim pored Morave. Ona odlazi, sama, bez mene.
Završava se maj. Ovog leta biće trideset godina rada agencije ČVORAK.
Želeo sam da već počnem sa slavljem: za početak da okrečim celu agenciju u plavo, da uredim dvorište da izgleda kao onog avgusta kada je na otvaranju svirao orkestar iz Ukrajine.
Hteo bih da se podsetim svih onih koji su mi davali snage da istrajem i da i dalje letim…
Raspemam ormane, fioke i police. Koliko toga sam zaboravio! Pronašao sam i razglednice putnika agencije sa njihovih putovanja. Izranjaju iz dubokih fioka svi moji dnevnici, programi putovanja, prospekti, pa kalendari. U registratorima složeni isečci iz novina – tekstovi i agenciji sa fotografijama.
Pola ormana zauzele su kasete televizijskih emisija “NASMEŠITE SE, MOLIM”. Stranice i stranice spiskova svih dobročinitelja koji su učinili da Srpski narodni kalendar dostigne veliki tiraž.
Pronašao sam i jednu moju sliku staru 63 godine. Da, da, pre šezdesettri godine – ja, pored Morave.
Tada sam imao tri godine. Toliko, za nekoliko dana, puni moj unuk Jovan. Idem za Beograd tim povodom, poneću mu Dessert tortu i poklon.
Pokloniću mu limenu kinesku kasicu, koja se može otvortiti samo otvaračem za konzerve. Ubaciću unutra neku deviznu novčanicu, uz obećanje da ću, kada zasluži, dodati još. Nek čuva pare, pa kad poraste i pođe u svet, da ponese i limenku, ali da je otvori ako mu baš zatreba. Svaki put ću mu napisati i neku kratku poruku, propratno uz parice.
Voleo bih da i on obiđe i reke i mora i okeane, pa da nekad, sa svojim unukom, sedi ovde pored Morave, samo dvesta metara daleko od agencije.
Voleo bih kada bi pročitao ovaj tekst kojim mu poručujem da tada i on okreči zidove u plavo.
_________________________________________________________
Bravo Cvoro! Cestitam, nastavi dalje sa radom i sa pisanjem. Ti si osvezenje u ovom gradu koji je postao tako mracan.
Da i ja tako mislim svaka cast za pisanje