90 odsto hospitalizovanih u „Lazi“ bilo zdravo pre korone

Korona, vanredno stanje i izolacija za neke su bili okidač koji je uticao na njihovo mentalno zdravlje, pa su prvi put zatražili pomoć psihijatra. Prvi zaraženi koronavirusom u Srbiji je registrovan 6. marta, a u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ od tada su počeli da vode posebnu statistiku: ona pokazuje da je čak oko 90 odsto onih koji su od tog datuma pa do danas bili hospitalizovani – takvu intervenciju imalo prvi put u životu.

Prema rečima direktorke te ustanove Ivane Stašević Karličič, u tom periodu pregledano je više od 3.500 građana, a više od 500 građana je dobilo bolnički tretman.

Ona kaže da je do problema došlo usled slabije razvijenih ili oslabljenih mehanizama za prevladavanja stresa, a to se pre svega ispoljavalo kroz strahove i simptome depresivnog i anksioznog poremećaja. Zbog toga su mnogi morali prvi put da se obrate psihijatru.

“Ljudi koji su se i pre lečili, nisu imali potrebe za hospitalizacijom, jer su bili u stalnom telefonskom kontaktu sa našim lekarima i pokazali su visok stepen brige za svoje zdravlje”, objašnjava Stašević Karličić.

Ona podseća i na to da je Ministarstvo zdravlja 16. marta pri Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” otvorilo Nacionalnu liniju za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije COVID-19.

Do sada, ostvareno je više od 5000 poziva iz skoro svih delova naše zemlje. “Najmlađa osoba koja nas je kontaktirala imala je 16, a najstarija 98 godina”, kaže Stašević Karličić.

“Najveći broj građana zvao je sa teritorije grada Beograda, čak 50 odsto korisnika ove linije. Nešto više su zvale osobe ženskog pola. Od kada je linija puštena u rad, inicijalno su tražene različite informacije o samom virusu, načinima njegovog prenošenja i zaštite, a kako je epidemija tekla traženi su saveti o načinima prevazilaženja straha, anksioznosti, uznemirenosti. Takođe, dobijamo pozive i od osoba sa mentalnim teškoćama kojima su potrebne informacije u vezi sa doziranjem ili izmenama terapije koju već uzimaju”, kaže naša sagovornica.

Ona ukazuje na to da kada je reč o mentalnom zdravlju stanovništva, svakodnevno širenje bolesti kod nas izaziva zabrinutost i strah, što su očekivane i normalne reakcije.

“Teškoće koje je u ovoj krizi iskusila većina građana, a posebno osetljive kategorije kao što su senzitivne i osobe sa psihičkim problemima, jesu strahovi (od bolesti, gubitka voljenih, od gubitka osnovnih sredstava za život, strah od odvajanja od porodice), napetost, neizvesnost, osećanje bespomoćnosti, neraspoloženje, poremećaj u ritmu spavanja, apetita i slično”, napominje Stašević Karličić.

Podseća na to da Klinika svakoga dana radi 24 časa, 365 dana u godini i tu je za sve kojima je pshijatrijska pomoć potrebna.

“Dakle, građani kojima podrška i savetovanje putem telefonske linije nije dovoljna, imaju mogućnost ambulantnog i bolničkog zbrinjavanja u našoj ustanovi. Među građanima kojima je neophodno bolničko lečenje, ima onih koji imaju pogoršanje simptoma osnovne bolesti, kako zbog nemogućnosti da savladaju doživljaj stresa, tako i zbog samoinicijativnog prekida uzimanje propisanih lekova”, navodi Stašević Karličić.

“Tek dolazi na naplatu”

Psihijatar Aleksandar Vujošević bavi se problemima zavisnosti, posebno alkoholizma. Naš sagovornik smatra da će sve ono što se dešavalo za vreme vanrednog stanja “tek doći na naplatu”, pa će se u narednom periodu to odraziti i na veći broj zavisnika koji će zatražiti pomoć.

“Očekujemo da će se zavisnici pojačano javljati. Za sada još nije taj broj u nekoj značajnijoj meri povećan. Verovatno još postoji i strah od epidemije. Svi čekamo da sve to potpuno prođe, da bi se zavisnici slobodnije javljali na lečenje”, kaže doktor Vujošević i ističe da je izolacija u vreme vanrednog stanja mogla da bude plodno tle da se zavisnost vrati ili čak razvije, a posebno ističe one koji imaju problem sa alkoholom.

On upozorava i na to da će u nekoj vrsti posttraumatskog sindroma izbiti na videlo mnogi anksiozni i depresivni poremećaji koji su u sadejstvu sa bolestima zavisnosti, pa na to treba spremno reagovati.

“Ne dešava se to odmah, bude sa malo zadrške – kad sve prestane, posle mesec dana poraste broj javljanja. Sve ono što je bilo loše u tom periodu po njih, po zavisnike, počinje da izbija na površinu i da se rasplamsava”, zaključuje Vujošević.

Ističe i da je njena ustanova spremna i da odreaguje i na sve ono što po naše mentalno zdravlje može da se odrazi postraumatski.

“Nakon prolaska krizne situacije očekujemo i spremni smo za pružanje podrške i tretman osoba koji će ispoljavati simptome sa stresom povezanih poremećaja, anksioznosti i depresije. Klinika raspolaže velikim brojem službi koje su usmerene ne samo na bolničko lečenje, već i na pružanje vanbolničke zdravstvene zaštite, i to preko Centra za mentalno zdravlje, odseka za psihoterapiju, ambulantnih pregleda… Planiramo i dalji nastavak promocije mentalnog zdravlja u zajednici i rad sa građanima, u cilju destigmatizacije, prevencije i osvešćivanja ljudi u oblasti mentalnog zdravlja”, kaže Stašević Karličić.

Nova.rs