Korona virus: Kad ćemo i da li ćemo imati vakcinu

Korona virus se širi svetom, ali još nema leka koji bi ga ubio ili vakcine koja bi nas zaštitila od njega.

Koliko smo, dakle, daleko od ovih lekova koji mogu da nam spasu život?

• Zašto ljudi ne veruju u vakcine?
• Korona virus: Zašto deca ne obolevaju
• Kratka istorija vakcina

Zašto je važna vakcina za korona virus?

Virus se lako širi i većina svetskog stanovništva je i dalje osetljiva na njega.

Vakcina bi mogla da im pruži zaštitu tako što pripremi imuni sistem da se izbori sa virusom i da se ne razbole.

Tako bi olakšavanje mera karantina moglo da bude bezbednije, a odluke o socijalnoj distanci manje restriktivne.

Koliki je napredak ostvaren?

Istraživanja se rade vrtoglavom brzinom. Oko 80 grupa naučnika širom sveta ispituju vakcine i neka istraživanja ulaze u fazu kliničkih testova.

• Prvi test za vakcinu na čoveku u američkom gradu Sijetlu pokazao je pozitivan rezultat jer su svih osam pacijenata na kojima je proban razvili antitela koja mogu da neutrališu virus.
• U Oksfordu, prvi test na čoveku u Evropi, započet je sa 800 dobrovoljaca i kompanija AstraZeneka potpisala je ugovor da će proizvoditi 100 miliona doza (30 miliuona za Velikuz Britaniju) ako budu radile
• Farmaceutski giganti Sanofi i GSK udružili su snage u radu na razvoju vakcini
• Australijski naučnici su počeli lasicama da ubrizgavaju dve potencijalne vakcine. To je prvi opsežni pretklinički test koji je prešao u fazu probe na životinjama, a istraživači su se nadali da će preći na fazu probe na ljudima krajem aprila.

Ipak, niko ne zna koliko će efikasna biti bilo koja od njih.

Kad ćemo imati vakcinu?

U normalnim okolnostima razvoj vakcine traje godinama, ako ne i decenijama. Istraživači se nadaju da će sada postići određeni rezultat za samo nekoliko meseci.

Mnogo stručnjaci smatraju da je verovatno da vakcina bude dostupna sredinom 2021. što je 12 do 18 meseci posle pojave novog virusa.

To bi bio ogroman naučni podvig i nema garancija da će funkcionisati.

Postoje četiri korona virusa koji već kruže u ljudskim bićima. Oni izazivaju samo prehladu, a nemamo vakcine ni za jedan od njih.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Šta još treba da se uradi?

Brojne grupe istraživača predano rade na vakcinama ali tu ima još mnogo posla.

• Ispitivanja treba da pokažu da je vakcina bezbedna. Neće se koristiti, ako bude izazivala više problema od same bolesti.
• Klinička ispitivanja treba da pokaži da vakcina podstiče odgovor imunog sistema da zaštiti ljude od bolesti.
• Način proizvodnje vakcine na veliko podrazumevao bi da se proizvedu milijarde doza.
• Medicinske vlasti moraju oh odobriti pre upotrebe.
• Konačno, biće ogroman i logistički izazov da se sprovede vakcinacija većine svetske populacije.

Mere ograničenja kretanja i karantini mogu usporiti ove procese. Što je manje ljudi zaraženo trebaće više vremena da se utvrdi da li vakcina zaista radi.

Ideja vakcinisanja ljudi koje će kasnije namerno zaraziti (poznata kao studija izazova) dala bi brže rezultate, ali se smatra suviše opasnom dok ne postoji odgovarauće lečenje.

Koliko ljudi treba vakcinisati?

Teško je reći dok se ne zna koliko će efikasna vakcina biti.

Smatra se da bi 60 do 70 odsto ljudi trebalo da stekne imunitet na virus da bi se sprečilo tako lako širenje, što je poznato i kao kolektivni imunitet.

Ali to podrazumeva milijarde ljudi širom sveta, ako bi vakcina besprekorno radila.

Da li će vakcina zaštititi ljude svih godišta?

Biće, gotovo neizbežno, manje efikasna kod starijih ljudi. To nije zbog same vakcine, već zato što ostareli imuniteti ne reaguju toliko dobro na imunizaciju.

Viđamo to svake godine sa vakcinom protiv gripa.

To je moguće prevazići davanjem više doza vakcina ili upotrebom pomoćnih hemikalija koje bi rebalo da podignu imuni sistem.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Korona virus: Španski, italijanski i grčki scenario celodnevnog karantina
• Korona virus i zabrinuti roditelji: Gde ćemo sa detetom, ako se mi razbolimo

Ko će biti vakcinisan?

Ukoliko se napravi vakcina, biće ograničenih zaliha, makar u ranim stadijumima, tako da će biti veoma važno da se odrede prioriteti za davanje.

Zdravstveni radnici koji dolaze u kontakt sa pacijentima zaraženim Kovidom-19 naći će se na vrhu te liste. Bolest je najsmrtonosnija kod starijih ljudi, tako da će i oni biti prioritet ukoliko se vakcina pokaže efikasnom u ovoj starosnoj grupi.

Međutim, možda će umesto toga biti bolje da se vakcinišu oni koji žive sa starijima ili se staraju o njima.

Dok vakcina ili lek ne budu gotovi, šta mogu da uradim?

Vakcine sprečavaju zarazu a najbolji način da se u ovom trenutku to uradi jeste dobra higijena.

Ukoliko se zarazite korona virusom, tada će za većinu ljudi simptomi biti blagi i moći će da se leče kod kuće uz ležanje u krevetu, uzimanje paracetamola i mnogo tečnosti.

Neki pacijenti će se možda ozbiljnije razboleti i biće im potrebna bolnička nega.

Kako se pravi vakcina?

Vakcine na bezopasan način upoznaju imuni sistem sa virusima ili bakterijama (ili čak njihovim malim delovima). Odbrambeni sistem tela ih prepoznaje kao uljeza i uči kako da se bori protiv njih.

Onda ako telo stvarno bude izloženo njima, ono već zna kako da se bori protiv infekcije.

Glavni metod vakcinacije decenijama je bilo korišćenje originalnog virusa.

Vakcina protiv malih boginja, rubeole i zaušaka (MMR) pravi se upotrebom oslabljenih verzija ovih virusa koje ne mogu da izazovu punu infekciju.

Vakcina protiv sezonskog gripa pravi se uzimanjem glavnih vrsta gripa koje su u opticaju i potpuno ih onesposobljava.

Rad na novom korona virusu koristi novije, manje testirane pristupe po imenu „plag end plej“ vakcine.

Zato što znamo genetski kod novog korona virusa, Sars-KoV-2, sada imamo potpuni nacrt za njegovo stvaranje.

Naučnici u Oksfordu uzimaju deliće genetskog koda i stavljaju ih u bezopasne viruse kojim zaraze šimpanze. Nadaju se da će razviti bezbedniji virus koji će dovoljno ličiti na korona virus da podstakne odgovor imuno sistema.

Druge grupe naučnika koriste sirove delove genetskog koda (delove DNK ili RNK zavisi od istraživanja) koje kad se jednom ubrizgaju u organizam bi trebalo da izazovu proizvodnju proteina koji će naučiti imuni sistem da se bori s virusom.

• Šta smo naučili od epidemije variole vere
• Korona virus: Zašto je toliko teško ne dodirivati lice
• Korona virus: Mogu li maske da vas zaštite od bolesti ili zagađenja

Sada možete da „zarazite“ nekog bezopasnim gripom i u teoriji mu date imunitet protiv ove infekcije.

Druge grupe koriste delove sirovog genetskog koda (DNK ili RNK, u zavisnosti od pristupa), koji bi, jednom kad se ubrizgaju u telo, trebalo da počnu da proizvode delove viralnih proteina protiv kojih imunitet ponovo može da počne da uči da se bori.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk