Prethodni članak
Korona virus i budućnost: Kako podići grad protiv pandemije
Objavljeno 04/06/2020
Pandemija virusa korona pretvorila je spoljni svet sa druge strane našeg praga u novoformiranu divljinu.
Javni prostori sada su oblasti u koje sme da se zalazi samo umereno, sem u slučaju radnika od javnog značaja, tako da za većinu nas ostalih, naši svetovi smanjili su se na veličinu naših domova.
Moderni gradovi nisu pravljeni za život tokom pandemije i ovaj naopaki način života pretvorio ih je u „dezorganizovani niz nepovezanih spavaćih soba i studija“, kaže Lidija Kalipoliti, vanredna profesorka arhitekture na Kuper junionu u Njujorku, U SAD.
Dvadeset prvi vek do sada je doživeo sars, mers, ebolu, ptičiji grip, svinjski grip i sada Kovid-19.
Ako smo zaista ušli u eru pandemija, kako bismo sutra mogli da osmišljavamo gradove tako da spoljni svet ne izgleda kao zabranjena zona, već da ostane bezbedno i naseljivo mesto?
- Kako je izgledala borba protiv pandemije pre jednog veka
- „Korona virus je politička, a ne zdravstvena kriza“
- Korona virus: Kad će se pandemija završiti i život vratiti u normalu
Istina je da su gradovi već do sada strašno mnogo napredovali kad je u pitanju prevencija bolesti.
„Nekada je život u gradu smanjivao vaš životni vek… svuda ste imali smrtonosne klopke“, kaže Sonja Šah, novinarka za nauku u autorka knjige Groznica i pandemija.
Stvari su se popravile, ali prometni urbani centri i dalje su veliki deo problema u slučaju pandemije.
Bez brzih i efikasnih mera zaštite javnog zdravlja koje bi zaustavile širenje zaraze, što je veći i bolje povezan neki grad, virus će uspeti dalje da ode.
Uz procenu da će 68 odsto svetske populacije do 2050. godine živeti u gradovima, potreba za dobrim osmišljavanjem gradova protiv pandemija samo će postati još veća.
Priče o gradovima
Nisu svi gradovi jednako podložni bolestima.
Bogati gradovi kao što je Kopenhagen, sa mnogo zelenila i prostora za bicikliste, svetski su poznati po prednostima za zdravlje.
- Kako je svet izgledao posle Španskog gripa 1918 – i šta možemo da naučimo
- Žena koja je otkrila prvi korona virus
Ali potpuno je druga priča za one koji žive u neformalnim naseljima ekonomski manje razvijenih gradova kao što je Najrobi u Keniji ili Daka u Bangladešu.
Bez pravih sanitarija ili pristupa čistoj vodi za pranje, „epidemija ima najviše potencijala da nastane i proširi se“, kaže Elvis Garsija, ekspert za javno zdravlje i predavač na Harvardovoj Diplomskoj školi za dizajn.
„Za 10 godina, procenjuje se da će 20 odsto svetske populacije živeti u urbanim okruženjima sa ograničenim pristupom odgovarajućim vodenim, zdravstvenim i sanitarnim infrastrukturama“, kaže on.
Rešavanje osnovnih sanitarija prvi je korak u izgradnji zdravijeg grada.
„To znači odgovarajuće vodene i sanitarne sisteme i dobre, kvalitetne domove“, kaže Garsija.
- Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo
- Ozoniranje krvi kao metoda lečenja Kovida-19: Šta je to i da li je opasno
Virusi vole gužvu
Gustina naseljenosti drugi je faktor koji može da ima veliki uticaj na širenje zaraznih bolesti.
To je zato što može da dođe do prenaseljenosti, a što opet može da poveća učestalost prenosa bolesti.
Vuhan, kineski grad u kom je prvi put izbila epidemija Kovida-19, najgušće je naseljen u centralnoj Kini, sa 11 miliona stanovnika.
Isto tako Njujork, koji je najgore pogođen zarazom u SAD, najgušće je naseljen grad u toj zemlji.
Vidimo nagoveštaje kako bi gradovi budućnosti otporni na pandemije mogli da izgledaju po tome na koji način se urbani prostori preoblikuju danas.
Širom planete, gradovi zatvaraju ulice da ljudima daju više prostora.
Oklend, u Kaliforniji, otišao je čak toliko daleko da je zatvorio 120 kilometara gradskih ulica u korist pešaka i biciklista.
Važnost „vremena u zelenilu“
Pristup velikoj količini zelenih površina takođe je važan za mentalno i fizičko zdravlje stanovnika grada tokom pandemije.
Marianti Tatari, arhitekta iz UNStudija u Amsterdamu, kaže: „Dvadeset minuta ‘vremena provedenog u zelenilu’ dnevno omogućuje nam zdrav i humani pristup našoj aktuelnoj situaciji.“
Ali sa sanitarijama koje su toliko ključan deo zauzdavanja bolesti, boravak u parku bez mogućnosti da vam ruke ostanu čiste mogao bi da predstavlja problem.
Makej predlaže povećanje izgradnje punktova za pranje ruku u svim gradovima.
- Kako izolacija zbog korona virusa menja naše životne navike
- Korona virus: Zašto je toliko teško ne dodirivati lice
„Kad bi svi posvećeno prali ruke, imali bismo smanjenje svih vrsta zaraza“, kaže ona.
Promene pod vlastitim krovom
Džo De Silva, direktorka globalnog održivog razvoja iz inženjerske firme ARUP, tvrdi da ćemo možda morati da promenimo način na koji gradimo i naša unutrašnja okruženja.
U zajedničkim stambenim zgradama „možda bi trebalo da razmislimo o postojanju više od jednog lifta i više zajedničkih stepeništa“, kaže ona.
Sa tim se izbegavaju „tačke zagušenja“, što je izraz koji označava kad mnogo ljudi pokušava da koristi isti prostor i previše se približavaju jedni drugima tokom tog procesa.
I sami naši domovi će morati da se promene.
Zato što smo pokušali da ih napravimo tako da štede više energije i toplote, mnoge kancelarije, stanovi i stambeni blokovi nemaju prozore koji mogu da se otvore.
- Kako će korona virus uticati na najskuplje gradove sveta
- Korona virus: Zašto se u nekim zemljama nose maske, a u drugim ne
Ali ako ćemo provoditi više vremena unutra, naše kuće će morati bolje da se provetravaju i da imaju više svetla, tvrdi Kalipoliti.
Ona opisuje potrebu da se izbegne nešto što se zove „sindrom bolesne zgrade“, a što se dešava „kad su zgrade potpuno zatvorene i dovode do recirkulacije patogena kroz svoje sisteme“.
Prilagođavanje, prilagođavanje, prilagođavanje
Ukoliko pandemije budu postale sastavni deo naših života, naši gradovi će morati da postanu prilagodljiviji, tvrdi Johan Voltjer iz Škole za arhitekturu i gradove Univerziteta u Vestminsteru.
„Tokom krize kao što je ova u kojoj se trenutno nalazimo, to će značiti stvaranje privremenog smeštaja i izgradnju fleksibilnijih zdravstvenih centara, kao i dostupan prostor u gradovima za njih“, kaže on.
Jedan primer za ovo je privremena bolnica Najtingejl u Londonu, pretvorena iz konvencijskog centra za samo devet dana i sa kapacitetom da primi 4.000 pacijenata, i bolnica sa 1.000 kreveta u Vuhanu koja je izgrađena od temelja za samo 10 dana.
Dostupan prostor i sposobnost da se naprave ove brze, privremene građevine biće fundamentalan deo grada podignutog protiv pandemije.
- Da li treba porediti statistike o Kovidu-19 iz različitih zemalja
- Korona virus: Gde i kako bacati iskorišćene maske i rukavice
Ali gradovi će možda morati da idu dalje od „ove sposobnosti da se brzo promene, od isporuke osnovnih potrepština, kupljenih stvari i robe, do ruta za evakuaciju“, kaže Voltjer.
Otpornost prema pandemiji
Dakle, upotrebna naših trenutnih prostora u različite svrhe, primena dalje sanitizacije i prebacivanje na više prostora za pešake biće ključna svojstva u gradu budućnosti otpornom na pandemiju.
Ali jedna od najvećih promena u našim gradovima neće biti toliko vidljiva kao neka luksuzna nova zgrada ili veliki novi park, tvrdi ekspertkinja za arhitekturu i dizajn Davina Džekson, autorka knjige Gradovi podataka: Kako sateliti preobražavaju arhitekturu i dizajn.
„Gradovi budućnosti moraće da se osmišljavaju tako da izađu na kraj sa potpuno nevidljivim tokovima [nečega kao što je globalni virus]. I tu nastupa mapiranje uz pomoć podataka.“
Ona daje primer koji nas vraća u urbanu utrobu grada: istraživači iz laboratorije Senzible siti na MIT-u postavili su senzore u kanalizaciju kako bi otkrili koncentraciju ilegalnih droga i štetnih bakterija u konkretnim oblastima.
Gradovi izgrađeni protiv pandemije najverovatnije će biti puni skrivenih senzora koji će pomoći pri mapiranju širenja zaraze.
Samoodrživost
Još jedan bitan aspekt u podizanju grada otpornog na pandemiju jeste razmišljanje o tome kako doći do izvora hrane.
U našem globalizovanom svetu, resursi iz svih krajeva sveta mogu da završe u srcu naših urbanih centara za svega nekoliko sati ili dana – a virusi mogu da se šlepaju sa njima.
„Naši gradovi nisu citadele“, kaže novinarka za nauku i autorka Sonja Šah.
Kriza Kovida-19 potekla je iz Vuhana, koji ima veliku železničku stanicu, povezujući grad sa ostatkom Kine i prometnim međunarodnim aerodromom.
„Pet miliona ljudi je izašlo iz Vuhana pre nego što su zatvorili grad“, kaže Šah.
Ona kaže da će, za potrebe smanjivanja rizika, naši gradovi u budućnosti možda morati da postanu lokalizovaniji i samoodrživi.
„Nije da svako mesto mora da postane ostrvo, već samo da postoji nekakva svest o ravnoteži i održivosti koju možete da vidite u vlastitom naselju.“
Već imate primere urbanih farmi koje prehranjuju milione u slučajevima kad nema mnogo drugog izbora.
Grozdovi i grad
Tokom Drugog svetskog rata, Amerikanci su zasadili 20 miliona kućnih bašti s povrćem, proizvevši više od četiri miliona kilograma roda svake godine, što je činilo 44 odsto ukupne američke žetve.
Ali izazov podizanja samoodrživog grada i dalje je ogroman.
Elvis Garsija sa Harvarda slaže se da grad budućnosti mora da bude lokalizovaniji, ne samo u pogledu hrane već i pristupa svakodnevnim pogodnostima.
„Možda morate da stvorite male zaokružene entitete u mega-gradovima“, kaže on.
Jedan primer za ovo je 20-minutni grad, nešto što je isprobavano u Melburnu, u Australiji, pre izbijanja pandemije virusa korona.
U dvadesetominutnom gradu, skoro sve što je nekom stanovniku potrebno, od šopinga preko zdravstvenih službi do teretane, nalazi se na 20 minuta peške ili biciklom.
Lokalizacija ili globalizacija
Lokalizacija može da pomogne i kod jedne druge tačke spoticanja u borbi protiv zaraze – masovnog javnog prevoza.
Iako se hvali kao ekološko rešenje za zagađenje koje izaziva upotreba pojedinačnih automobila, javni prevoz nije idealno rešenje u situaciji pandemije.
Gradovi će, dakle, morati da omogućavaju više prostora za vožnju bicikla, a možda će morati da „obezbede i više staza i sporednijih puteva kako bi postojali alternativni pravci da se stigne negde: da nismo svi kolektivno na istom putu ili u istom javnom prevozu“, kaže Johan Voltjer.
Ali dok svet pokušava da se izbori sa surovom stvarnošću naše aktuelne situacije, ne možemo naprosto samo da izgradimo izlaz iz ovog problema.
Mora da dođe do promene u načinu razmišljanja za svaki grad budućnosti, tvrdi arhitekta Roberto Palomba, koji se trenutno nalazi u karantinu u svom domu u Milanu.
On smatra da pre nego što počnemo da razmišljamo o novim gradovima, treba prvo da se usredsredimo na sprečavanje da uopšte dođe do izbijanja novih bolesti.
Dakle, možda ne bi trebalo da zamišljamo nove planove za sjajne gradske centre kad zamišljamo gradove otporne na pandemiju.
Ukoliko se budemo dobro pripremili za pandemiju, naši gradovi bi mogli da izgledaju umnogome kao što izgledaju danas – samo malo manje prometni, sa više lokalnog otvorenog prostora i više resursa koji su ljudima potrebni da ostanu samoodrživi na vlastitom pragu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ko proverava ove migrante koje sve bolesti imaju, da li su vakcinisani, da li imaju tuberkulozu, sidu, hepatitis C, koleru, tifus, i na kraju, taj kineski korona virus?