Desanka Maksimović izbačena iz programa za gimnazije, osuda sa svih strana

Naime, U sklopu izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“.

To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima.

Na odluku je hitro reagovala i Zadužbina „Desanka Maksimović“, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović… U „utuku“ koji je Zavod uputio Zadužbini, objašnjeni su „razlozi“ za takav potez.

Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, „Tražim pomilovanje“ i zaključili da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“. Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi „na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka“.

– Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta – kaže dr Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.

– Odgovor da je „Tražim pomilovanje“ vanvremensko i da je „odjek epohe srednjeg veka“ jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!

Negodovali i glumci

Negodovali su pisci, kritičari, prosvetni radnici, univerzitetski profesori, a sada su počele i oštre reakcije domaćih glumaca.

– Ljudi, da li je ovo moguće??!! Izbacujete iz udžbenika Desanku Maksimović??!! – šokirano je napisala Sloboda Mićalović.

– Kako ćemo znati, ako prestanemo da pamtimo? Šta tačno radi ministarstvo prosvete? Šta ti ljudi tačno žele da naprave od budućih generacija? – upitao je Andrija Milošević.

„Vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj„.

Na ovo je napisao: „Ništa gluplje nisam pročitao, a vi?“.

I glumac Radovan Vujović na Instagramu je šerovao više pesama Desanke Maksimović, kao i mnogi drugi umetnici.

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi:

Pesma koju peva Ražnatović je ostala u 👇 zbirci. pic.twitter.com/AHX3dIIDn7

— Vesna Crnogorac (@VesnaHerta) June 6, 2020

– U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano – tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke „Tražim pomilovanje“ svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.

Pismo su podržali mnogi domaći književnici, a među prvima i Matija Bećković.

– U ono vreme kad je ustala Srbija, išao sam sa Desankom na Vukov sabor. I sa svih strana su je ljudi pozdravljali. Ona im je otpozdravljala u onoj velikoj euforiji, a onda se sagnula do mene i pitala šapatom: “Hoćemo li propasti”. Tog pitanja sam se setio sada, kada sam čuo da je izbačena iz školskog programa – kaže Bećković.

Bećković vidi i simboliku u tom činu.
– Da bi sve bilo simboličnije i rečitije, izbačena je baš njena knjiga “Tražim pomilovanje”. Neko je došao na ideju da ona “odudara od našeg vremena”- dodaje Bećković.

Upitan za predlog Zavoda da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi “na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”, Bećković se samo nasmejao.

– Kada pitate ko je to sve uradio, čujete imena za koja niste čuli. Naslov knjige “Tražim pomilovanje” sve govori. Ona je veličina za poeziju i kulturu, znači nije u trendu – zaključio je ironično Bećković i dodao da “nema pomilovanja za Desanku”.

Ovakav način ophođenja prema delima Desanke Maksimovič, nesumnjivo naše najbolje i najpoznatije pesnikinje, otvara prostora za jedno pitanje: Ko je sledeći na izlaznim vratima obrazovanja du Srbiji?

Ljubomir Simović: Vreme rijalitija

– Kad vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića – kaže Simović.