Anksioznost se najčešće javlja noću

Anksioznost je normalna ljudska emocija za koju su karakteristični osećaji nervoze i zabrinutosti. Ona se može doživeti tokom stresnih situacija i ponekad može da se zadrži duže nego inače. Kada se to dogodi, može da ometa svakodnevni, ali i noćni život.

Anksioznost se najčešće javlja upravo onda kada je telu potreban odmor, noću. Mnoga klinička ispitivanja su otkrila da nedostatak sna može da bude pokretač za anksioznost ali i da anksioznost može da bude uzrok nedostatku sna, to je začarani krug.

Kroz istoriju istraživanja su takođe pokazala da su anksiozni poremećaji povezani sa smanjenim kvalitetom sna.

Lečenje noćne anksioznosti i rešavanje problema spavanja važni su koraci u poboljšanju kvaliteta života.

Simptomi anksioznosti

Postoje mnogi simptomi anksioznosti i svi ih različito doživljavaju. Uobičajeni simptomi uključuju: osećaj nervoze, nemira ili brige, problem sa koncentracijom, problemi sa spavanjem i gastrointestinalni problemi.

Drugi simptom koji osoba sa anksioznošću takođe može doživeti jesu napadi panike.

Napad panike je epizoda ekstremnog i intenzivnog straha, često praćena fizičkim manifestacijama.

Uobičajeni simptomi napada panike uključuju: ubrzan rad srca, bolove u grudima nedostatak daha i stezanje u grlu, znojenje, vrtoglavicu ili nesvesticu i osećaj kao da ništa nije stvarno.

U nekim se slučajevima čak može doći do toga da zaspite i da da vas napad panike probudi.

Noćni napadi panike imaju iste simptome redovnih napada panike, samo što se dešavaju dok spavate. Ako se doživi noćni napad panike, teško se postiže mir i otežana je mogućnost da ponovo zaspite.

Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju (ADAA), preko 50 odsto odraslih kaže da nivo anksioznosti utiče na njihovu sposobnost spavanja noću.

Ipak, postoji mnogo razloga zbog kojih anksioznost može da bude pogoršana upravo noću. Možda ćete osećati da vam misli lete i da ne možete da ih zaustavite ili da previše razmišljate o tome šta bi trebalo da uradite narednog dana i to vas dodatno opterećuje.

Ovaj percipirani „stres“ može da dovede do toga da telo doživi nalet adrenalina, zbog čega ne možete da zaspite.

Istraživanje anksioznosti i sna

Postoji dosta istraživanja o tome kako anksioznost može da utiče na san i obrnuto.

Prema ADAA, istraživanja pokazuju da se poremećaji spavanja javljaju kod skoro svih psihijatrijskih poremećaja.

U malom istraživanju istraživači su ispitali odnos između kognitivne bihevioralne terapije (CBT) i kvaliteta spavanja kod osoba koje pate od teskobe.

Istraživači su otkrili da su se kvalitet spavanja i vreme potrebno da se zaspi poboljšali kod učesnika koji su odgovorili na CBT.

Stručnjaci za ovu oblast veruju da bi ciljanje problema sa spavanjem tokom lečenja anksioznosti moglo da bude korisno za one koji imaju problema sa spavanjem.

Healthline