Prethodni članak
Kompeksaši titulaši
Objavljeno 17/06/2020
Piše: Aleksandar Arsenijević
Onih koji nisu bežali sa časova istorije i sociologije verovatno pamte kako su ih u školi učili da novopečeni kapitalisti, domogavši se na ovaj ili onaj način imetka, nisu žalili novaca da se okite plemićkim titulama, a sve u nastojanju da zabašure poreklo, koje je ne retko sezalo do samog društvenog dna.
Nešto slično dešava se danas i u Srbistanu, s tom razlikom što su danas, kada su se mnoge političke „vile” našle u čem nisu bile, plemićke titule zamenile akademske. Tako je, pre svega zahvaljujući političarima skromnog obrazovanja i znanja, uz to neizlečivo opterećenim kompleksima, evoluirala u zemlju mastera, magistara i doktora nauka u kojoj se akademske titule štancuju kao na traci. I ko zna do kada bi to tako trajalo da dokoni i zavidni ološ nije počeo da trakeljiše po diplomskim, master, magistarskim radovima i doktoratima predstavnika vladajuće političke „elite”, učinivši da njihove akademske titule postanu predmet sprdnje. Stoga nimalo ne čudi što su se neki, poput našeg čačkonačelnika MrMi – ja, počeli da, kao zmija noge, kriju akademska zvanja, tražeći neki drugi način kojim će lečiti sujete i komplekse i sebi dati na značaju. A pošto u Srbistanu pamćenje većine populacije ne dobacuje od doručka do večere, ne čudi da mnogi od njih nastoje da sebe predstave u nekom drugom svetlu.
Čačani koji su mislili da ne postoji šansa da neko, kada je reč o patološkom lažuckanju, nadmaši Ilić magistara Velimira moraju da priznaju da su se prevarili. Mnogo ranije nego što je iko očekivao atenički ekspert za baronisanje dobio je dostojnog naslednika u liku i delu čačkonačelnika MrMi – ja.
Tvrdnjom, a da uz to ne trepne i ne pocrveni, kako je odrastao (na istom su suncu zadnjicu grejali) uz Radmila Mišovića i Dragana Kićanovića, naš MrMi – je za koplje nadmašio ateničkog magistra. Jer kakve to sad veze ima što je u vreme kada su ove dve legende čačanske košarke žarile i palile imao jedva deset – jedanaest godina. MrMi je jednostavno rešio da bude urbana faca što se kretala u društvu čačanskih legendi, spreman da istrpi i podsmeh i otvoreno izrugivanje. Što mu uostalom ne bi bilo prvi put budući da se čačansko čovečanstvo krstilo i levom i desnom posle MrMi – jeve recenzije za nedavno objavljenu knjigu istorijske tematike. Ali kada je lek u pitanju, a kompleksi su mnogo ozbiljnija bolest nego se to nekome čini, ne pita se za cenu. Uostalom, a ko će se sutra uopšte sećati šta je to sve MrMi baronisao na nazadnom Studiju B(re)?
A da MrMi kojim slučajem nije rešio da magistarskom zvanju i čačkonačelničkoj funkciji pridoda i titulu predsednika Čačanskog društva lažova?
Bojkot_Protiv_Mafije !
Arso,postajes xxxxxxxx kao i ovi sto ih opisujes sto bi narod rekao u detalje i svakodnevno.Mislim da Milun kako ga ti zoves Mr.Mi nije rekao da su ga Radmilo i Kican vodili za ruku u poslasticarnicu ili se setali po gradu vec da je kao i vecina ljubitelja kosarke gledajuci iste imala cast da odrasta diveci se njihovom majstorstvu.Mi malo stariji gledali svaki dan i treninge,jer zadovoljstvo je bilo malo vece pogotovu sto smo mogli igrajuci tombulu i dobiti neku kintu.
Dirljivo je to sa kakvim entuzijazmom drug Profesionalac brani lik i delo svog gazde, samo se i on kao i Milunka previše zaneo jer nisu svi Čačani sagoreli po glavi da bi popili tu priču. Drugu profesionalcu, kao i njegovom gazdi očigledno slabo ide račun kad tvrdi da se Milunka divila majstorstvu Mišovića i Kićanovića. Kada je Kićan igrao onu jednu sezonu u Borcu naša voljena Milunka od Gornje Gorevnice nije umela sama da pređe leniju u svom rodnom selu jer je imala TRI GODINE. Kada je Mišović završio karijeru u Borcu 1978. Milunka je imala devet godina pa tako da njihove lagarije teško da mogu da progutaju čak i korisnici Zračka. Ali nema veze, znamo mi kakve komplekse vuku džovani kada se skotrljaju u grad.
Za gospodina Profedionalca tuba vazelina.
MrMi je svirao u prvom bendu Riblje Čorbe…još pre suncokreta, zvali se Konobari. Kažu i da je Nadeždi Petrović kupovao četkice a deda mu bio adjutant vojvoda Stepi. Ma njegovo porodično stablo vodi do kraljevskih poroduca. Sad je to otkrio. Tako da mu dr ne treba
Тако то бива кад се неко нађе као вила учем није била. Онај магистер на железници а није му никако јасно како машиновођа вози локомотиву без волана, или министер прозива раднике на градилишту. Ништа није чудно око штанцовања диплома, саде ничу разноразни високообразовни институти и поред постојећих који немогу да попуне број слушалаца на постојећој инфраструктури. Поента свега јесте слуђивање слуђеног народа и стварање кадрова кои ће по основу лажних диплома сутра заузимати важна партијска места у државној управи и бити верни послушници врхушке. Други циљ је замалаћивање младежи да губи најбоље године свог живота у стицању некаквих лажних знања са коима неће наћи нигде посла. Иначе Србија је пуна разноразних АГА и БЕГОВА кои су већ обукли њине огртаче и ставили амблеме и већ хараче по Србији. За било коју академску титулу довољна су два сведока млада и матичар, наравно после следи постављење, плата службена кола и јахање на народној грбачи.Комунисти су мудрије радили, њима нису требали академисти ни титулаши на одговорним руководећим местима већ мудри домаћини способни организатори кои су стручњаке и раднике организовали на самопрегоран рад за опште добро народа.Идемо до победе.