Korona virus: Naučnici proučavaju životinje tokom „pauze od ljudi“

Istraživači su pokrenuli inicijativu da prate divlje životinje pre, tokom i nakon karantina usled korona virusa.

Tim koji predvode britanski istraživači proučavaće ono što su nazvali „antropauzom“ – globalnim, privremenim usporavanjem ljudskih aktivnosti, koja će verovatno uticati na druge vrste.

Merenje tog uticaja, tvrde naučnici, otkriće načine na koji „delimo našu preterano naseljenu planetu“.

• Postoje novi dokazi o širenju korona virusa preko divljih životinja
• Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
• Zašto Severni pol „beži“ od Kanade ka Sibiru

Misiju su predstavili u časopisu Prirodna ekologija i evolucija.

Istakli su „bitne korake “ koji bi omogućili naučnicima da što više saznaju o vrstama tokom odsustva ljudi na mnogim prostorima – što uključuje i to da osiguraju da istraživači imaju pristup i dozvolu za rad i da mogu da sakupe informacije o ljudskom kao i o životinjskom kretanju.

Profesor Kristijan Ruc sa Univerziteta Sent Endruz je predsednik Međunarodnog Bio-loging udruženja.

On je istakao da bio-logeri – mali uređaji koji se prikače na životinje kako bi se pratilo njihovo kretanje i drugo ponašanje – sakupljaju informacije o vrstama širom sveta tokom pandemije.

„U pitanju je veoma važan potencijal za istraživanja, koji je naišao usled tragičnih okolnosti, ali koji ne smemo da propustimo“, izjavio je za BBC.

U normalnim okolnostima, istraživanja koja se bave ljudskim uticajem na divlji svet su ograničena u zavisnosti od toga da li se radi o zaštićenim ili nezaštićenim područjima ili proučavanjem lokaliteta tokom ili nakon prirodnih katastrofa.

„Ali tokom karantina ovakav scenario se ponovio širom sveta – na različitim lokacijama gde neke vrste imaju uređaj za praćenje već duže vreme“, izjavio je profesor Ruc.

Bilo je dosta priče na društvenim mrežama kako divlje životinje uživaju bez prisustva ljudi – slobodno se kreću kroz urbane sredine. Ipak, u nekim mestima, manjak ljudske aktivnosti nanelo je više štete – došlo je do krivolova uzrokovanim siromaštvom i nedostatkom ekoturizma.

„Niko ne kaže da ljudi treba da ostanu u karantinu zauvek“, dodao je profesor Ruc.

„Ali šta ako vidimo uticaj promena u smanjenoj aktivnosti na putevima, na primer? Možemo da iskoristimo to da uvedemo male promene u sistem transporta koje bi mogle da dovedu do boljitka.“

Profesor Džim Smit iz Univerziteta u Portsmutu je učestvovao u, moglo bi se reći, prvoj studiji antropauze – istraživanju promena u napuštenom delu oko nuklearne elektrane u Černobilju.

„Samo nekoliko godina nakon evakuacije, beloruski i ukrajinski istraživači su otkrili da su vrste koje su imale kontakt s ljudima – poput golubova i pacova – nestale, ali da su se divlje životinje – poput divljih veprova, jelena i vukova – razmnožile“, izjavio je.

„Napuštena i nakon 30 godina, ova zona je postala primer slučajnog oživljavanja divljeg sveta.“

„Iako su u pitanju ekonomski i ljudski gubici, Kovid i Černobilj nas nateraju da pauziramo uništavanje prirode“, dodao je profesor Smit.

„Zaustavljanje svih negativnih uticaja će biti teško, ali ono što naučimo iz ovakvih ekstremnih događaja će nam pomoći mnogo.“

Prof Ruc i njegov tim su u istraživanju istakli: „Naučni dokazi sakupljeni tokom ove razarajuće krize će nam pomoći da razvijemo inovativne strategije za deljenje prostora na ovoj prenaseljenoj planeti, tako da korist imaju i ljudi i životinje.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk