Kraljev bibliotekar na Oplencu

Добросав Ружић, библиотекар Дворске библиотеке краља Петра Првог Карађорђевића, краљев пријатељ и председник одбора за изградњу цркве Светог Ђорђа, „вратио“ се после једног века на Опленац и у Тополу. Повратак је крунисан књигом  „Краљев библиотекар“ Слободана Радовића, коју је издала  Градска библиотека у Чачку уз финансијску помоћ Министарства културе. „Сусрет“ библиотекара организован је  31. марта 2015. године у библиотеци „Радоје Домановић“ у Тополи. Мештани су по први пут били у прилици да чују нешто више о Добросаву Ружићу (1854-1919), по рођењу Чачанину, писцу, сенатору, министру просвете, а надасве великом  присталици династије Карађорђевић кога је краљ Петар 18. јануара 1910. године поставио за контролора изградње његове задужбине на Опленцу која је свечано  освећена 23. септембра 1912.

Ми, Петар I, Краљ Срби је, овлашћујемо г. Добру Ружића, члана Државног савeта, г. Јована Томића, библиотекара Народне библиотеке, др Милоја Васића, доцента Университета и г. Илију Ђукановића, професора у Првоj београдској гимназији да могу, у Наше име, пуноважно урадити  све правне и друге послове пред свима земаљским властима и ван ових, који год буду потребни и корисни да се, по Нас одобреном плану и предрачуну, потпуно сагради Наша црква на Опленцу, у драгом Нам граду Тополи, у округу крагујевачком. Уговори које именована господа пуномоћници буду у Наше име закључили са стручњацима: архитектама, предузимачима грађевина, столарима, каменарима, сликари ма итд. о изради појединих радова и са набављачима грађе и других ствари потребних за ову цркву, вредеће за нас ако их сви пуномоћници буду заједно и са гласно закључили и потписали.

Дато у Нашем Двору, у Београду 18. јануара 1910. године.

Петар

На Опленцу и у Тополи Добросав Ружић провео је доста времена пратећи изградњу задужбине, али правећи и друштво краљу Петру. На те тренутке посетиоце је цитатима из књиге подсетио Љубиша Ћирковић, а о заслугама Добросава Ружића за српску културу (објавио више књига, путописа и расправа из феминологије), развој институција ( био председник Српске књижевне задруге, библиотекар Народне библиотеке, оснивач Српског књижевног друштва) и политичког живота с краја 19. и почетком 20. века говорили су аутор Слободан Радовић и Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке.

Ваше Величанство,

Одбор коме сте поверили ту част да рукује грађењем ове Ваше задужбине срећан је да, после две године мучног и тешког рада, може да Вам преда кључеве од овог божјег храма ко ји лепотом не уступа Дечанима и Студеници, задужбинама старих српских краљева, што је заслуга њеног неимара г. Косте Јовановића. Ваша жеља да видите готову цркву на Опленцу, испунила се. Црква је безмало готова, у њој се већ може да велича и слави име Господње. У њеној костурници мирно почивају Ваши мили и драги. У обновљеној Србији, Ви сте, Господару, први владалац који је зидао овако велелепну и овако величанствену задужбину, вечну кућу на овоме свету. И она ће с колена на колено – речитије но ишта – говорити познијим нараштајима о побожном ктитору своме краљу Петру Првом.